Љубав Божја

Једног лета док је путовала у удаљено подручје, наша породица је провела вече спавајући под ведрим небом. Јасно видљив изнад нас био је величанствени Млечни пут, испуњен безбројним звездама и повременим звездама падалицама. Док смо се дивили величанству Божјег стварања, осетили смо побожну повезаност са Њим. Наша мала деца, која су одрасла у Хонг Конгу, никада раније нису доживела нешто слично. Они су невино питали да ли живимо под истим небом код куће. Покушао сам да им објасним да је то исто небо, али загађење ваздуха и мањак светлости тамо где живимо спречавали су нас да видимо ове звезде иако су биле тамо.

Света писма нас поучавају: „Вера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо”. Док сметње које нас дезоријентишу и земаљска искушења замагљују нашу духовну визију, када показујемо веру у Бога и Његовог Сина Исуса Христа, добијамо јасну сигурност њихове стварности и њихове бриге за нас.

У Мормоновој књизи, пророк Лехи је видео „дрво чији плод беше пожељан да некога усрећи” и био је „слађи од свега”. Када је пробао плод, његова душа је била испуњена великом радошћу, и желео је да га и његова породица проба. Учимо да ово дрво представља „љубав Божју”, и попут Лехија, и ми можемо примити радосно сведочанство од Бога када га призовемо у наше животе.

Исус Христ отелотворује љубав Небеског Оца према нама. Кроз Своју помирбену жртву, Он је преузео на себе наше грехе и био је мучен због наших безакоња. Он је лично носио наше жалости и наше туге, и преузео на себе наше боли и болести. Он шаље Светога Духа да нас утеши, а плодови Духа укључују радост, мир и веру, који нас испуњавају надом и љубављу.

Иако је Божја љубав доступна свима, многи је озбиљно траже, док други желе да осете Божју љубав, али не верују да је заслужују. Неки други очајнички покушавају да је задрже. Света писма и Господњи пророк нас поучавају да можемо доследно доживљавати Божју љубав када се, кроз благодат Исуса Христа, наново кајемо, искрено праштамо, настојимо да држимо Његове заповести, и несебично служимо другима. Осећамо Божју љубав када чинимо оно што нас приближава Њему, као што је свакодневни разговор са Њим кроз молитву и проучавање Светих писама, и када престајемо да чинимо оно што нас удаљава од Њега, као што је понос, сукоби и побуна.

Председник Расел М. Нелсон нас је позвао да „уклонимо, уз Спаситељеву помоћ, старе крхотине у нашим животима” и да „оставимо по страни горчину”. Он нас је охрабрио да „ојачамо наше духовне темеље усредсређивањем својих живота на [Спаситеља] и на обреде и завете Његовог храма.” Обећао је да „када држимо своје храмске завете, добијамо већи приступ Господњој оснажујућој моћи… Доживљавамо чисту љубав Исуса Христа и нашег Небеског Оца у великом изобиљу!”

Имам пријатеља који је благословен прелепом породицом и обећавајућом каријером. То се променило када га је болест онеспособила за рад, након чега је уследио развод. Године од тада су биле тешке, али његова љубав према својој деци и завети које је склопио са Богом су му били подршка. Једног дана је сазнао да се његова бивша супруга поново удала и да је затражила отказивање њиховог храмског печаћења. Био је узнемирен и збуњен. Тражио је мир и разумевање у дому Господњем. Дан након његове посете храму, примио сам следећу поруку од њега:

„Синоћ сам имао невероватно искуство у храму. Мислим да је било очигледно да сам и даље имао доста огорчености… Знао сам да морам да се променим, и молио сам се целе недеље да то учиним… Синоћ сам у храму дословно осетио како Дух уклања огорченост из мог срца… Било је такво олакшање бити ослобођен тога… Злослутни физички терет који се спуштао на мене је уклоњен.”

Иако још увек има своје изазове, мој пријатељ цени то искуство у дому Господњем где му је ослобађајућа моћ Божје љубави помогла да се осећа ближим Богу, оптимистичнијим у вези са животом, и мање забринутим за своју будућност.

Када искусимо Божју љубав, можемо носити наше терете са лакоћом и подложити се стрпљиво и радосно Његовој вољи. Имамо поверење да ће се Бог сетити својих завета са нама, посетити нас у нашим невољама, и ослободити нас из ропства. Исто тако ћемо желети да поделимо радост коју осећамо са нашом породицом и вољенима. Као и Лехијева породица, свака особа има слободну вољу да изабере да ли ће кушати или не плод, али наша прилика је да волимо, делимо и позивамо на начин да они које волимо могу осетити Божју љубав.

Да бисмо помогли другима да осете Божју љубав, морамо да негујемо у себи христолике особине као што су понизност, милосрђе, саосећање, и стрпљење, и помоћи им да се окрену према Спаситељу кроз слеђење двеју великих заповести, волети Бога и волети своје ближње.

Један од наших синова се борио са уклапањем и самопоштовањем током тинејџерских година. Моја супруга и ја смо се молили да сазнамо како да му помогнемо, и били смо спремни да учинимо све што би Господ желео да учинимо. Једног дана сам осетио подстицај да питам свог председника већа старешина да ли зна за некога у потреби како бих га могао посетити заједно са својим сином. Након неког размишљања, замолио нас је да посетимо жену са озбиљним здравственим изазовима, и уз дозволу председника огранка, да јој носимо причест сваке недеље. Био сам усхићен, али и забринут како ће мој син реаговати на ову недељну обавезу.

Приликом наше прве посете, наша срца су саосећала са овом драгом женом, јер је била у сталном болу. Била је веома захвална за причест, и уживали смо у посети код ње и њеног мужа. После неколико посета, једне недеље сам био одсутан и нисам могао да се придружим свом сину, али сам га подсетио на наше задужење. Када сам стигао кући, једва сам чекао да чујем како је прошла посета. Мој син је одговорио да не мисли да његови другови из разреда морају да раде нешто овако сјајно. И сумирао је рекавши да је повео брата са собом да помогне, и да је причест прошла глатко, али и да је ова драга сестра била тужна током седмице јер је позвала пријатеље у свој дом да гледају филмове, али њен видео плејер није радио. Мој син је рекао да је претраживао онлајн, пронашао проблем и поправио га за њу на лицу места. Осећао се корисним, срећним и поузданим да уради нешто што ће јој улепшати дан. Осетио је Божју љубав према себи.

Ако је, упркос вашим најбољим напорима, живот суморан, ако осећате да се ваше молитве не чују, или ако не можете да осетите Божју љубав, молим вас знајте да је сваки ваш напор битан и, сигурно је као што су и звезде изнад нас, да вас Небески Отац и Исус Христ познају, чују, и воле.

Једном приликом, када су Његови ученици били у чамцу који је био „у невољи од валова”, Спаситељ је ишао према њима на води и уверавао их, говорећи, „Не бојте се, ја сам, не плашите се”. Када је Петар желео да хода до Спаситеља по води, Исус га је позвао, говорећи: „Ходи”. И када је Петар изгубио пажњу и почео да тоне, Спаситељ је одмах пружио руку да га ухвати и одвео га на сигурно говорећи: „Маловерни! Зашто се посумња?”

Када су ветрови против нас у нашим животима, да ли смо спремни да будемо весели и храбри? Како можемо запамтити да нас Спаситељ не напушта и да је Он близу нас, можда онако како још увек не препознајемо? Да ли смо спремни да идемо до Њега у вери, посебно када се пут пред нама чини немогућим? И на који начин нас Он подиже на сигурно када се копрцамо? Како можемо са вером да гледамо на Њега у свакој мисли, без сумње или страха?

Ако желите да осетите Божју љубав у изобиљу у свом животу, могу да вас позовем да размотрите следеће:

• Прво, често застаните да се сетите да сте Божје дете и размислите о ономе на чему сте захвални.

• Друго, молите се свакодневно, тражећи од Небеског Оца да вам помогне да сазнате ко око вас треба да осети Његову љубав.

• Треће, питајте искрено шта да учините да помогнете тој особи да осети Божју љубав.

• И четврто, одмах делујте према надахнућу које примите.

Ако се доследно молимо и питамо у име других, Бог ће нам показати људе којима можемо помоћи. А ако делујемо брзо, можемо постати средство кроз које Он одговара на њихове молитве. Чинећи то, временом, добићемо одговоре на наше молитве, и осетићемо Божју љубав у сопстваним животима.

Пре неколико месеци, док смо путовали у Вијетнам, моја супруга и ја смо били на лету који је прошао кроз јаку олују. Турбуленција је била јака, а кроз наш прозор могли смо видети тамне облаке, јаку кишу и муње. Након дугог и нестабилног успона, наш авион се коначно уздигао изнад олујних облака и појавио се овај узвишени видик. Подсетили смо се још једном нашег Небеског Оца и Исуса Христа и осетили Њихову велику љубав према нама.

Драги пријатељи, као неко ко је искусио Божју љубав, радосно сведочим да је Спаситељ Исус Христ Божја љубав. Његова љубав према нама је савршена, лична и трајна. Док га верно следимо, испунимо се Његовом љубављу и будимо светионик који води друге ка Његовој љубави. У име Исуса Христа, амен.