Не отврдните срца своја

Обнова Јеванђеља Исуса Христа почела је када су се Бог Отац и Његов Љубљени Син појавили младом Џозефу Смиту, у одговору на његову понизну молитву. Као део Обнове, Џозеф Смит је превео древни запис даром и моћу Божјом. Овај запис говори о „Божјим поступцима са древним становницима обе Америке и садржи пунину вечног Јеванђеља”.

Када сам био мали, док сам читао Мормонову књигу, често сам се питао зашто Ламан и Лемуило нису веровали у истине које су им дате, чак и када се анђео Господњи појавио и говорио им директно. Зашто Ламан и Лемуило нису могли бити понизнији и послушнији учењима свог оца, Лехија, и свог млађег брата Нефија?

Један од одговора на ово питање пронашао сам у 1. Нефију, који каже да је Нефи био „[жалостан] због тврдоће срца њихових”. Нефи је упитао своју старију браћу: „Како то да сте тако тврди у срцима својим, и тако заслепљени у умовима својим?”

Шта значи имати тврдо срце?

Корејски превод „тврдоће” у Мормоновој књизи је 완악 (Ван-Aaк: 頑惡). Ова фраза користи кинески знак „Ван” (頑), што значи „тврдоглав”, и „Аак” (惡), што значи „зао”. Када отврднемо своја срца, заслепљени смо, и оно што је добро не може ући у наша срца или наше умове. Постајемо тврдоглави и почињемо да се више усредсређујемо на световне жеље, затварајући срца за оно што је Божје. Бирамо да се усредсредимо искључиво на сопствене мисли, и не прихватамо мишљења и смернице других. Ми бирамо да не отварамо срца за оно што је Божје, него за утицају света и противника. Када наша срца отврдну, опиремо се утицају Светог Духа. Ми смо „спори да се сети[мо] Господа”, и временом „отуп[љујемо] осећаје” за речи Његове.

Алма је поучио народ у Амонихи да ће неки „одбаци[ти] Духа Божјег због тврдоће срца својих”. Он је такође поучио да „онима који отврдну срца своја, њима се даје мањи део речи, све док не знају више ништа о тајнама Његовим”. На крају, Дух се повлачи, и Господ „[узима] реч своју” од оних који су отврднули срца своја, баш попут Ламана и Лемуила. Зато што су Ламан и Лемуило непрестано имали тврда срца, опирали се осећањима од Светог Духа, и изабрали да не прихвате речи и учења свог оца и Нефија, на крају су одбацили вечне истине од Бога.

За разлику од Ламана и Лемуила, Нефи је увек био понизан, и тражио вођство од Духа Господњег. Заузврат, Господ је омекшао Нефијево срце. Нефи каже да је он „завапи[o] Господу. И гле, Он ме походи и смекша срце моје те поверовах свим речима које отац мој беше изговорио”. Господ је помогао Нефију да прихвати, разуме и верује у све тајне Божје и Његове речи. Нефи је могао да има стално друштво Светог Духа.

Шта можемо да урадимо да не отврднемо своја срца?

Прво, можемо упражњавати свакодневно покајање.

Наш Спаситељ је поучио: „Ко год се покаје и дође к мени као мало дете, примићу га”. Наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, је поучио:

Покајање је кључ за напредак. Чиста вера нас гура напред на заветном путу.

Молимо вас да се не плашите покајања или га одлажете. Сотона ужива у вашој беди. … Почните данас да доживљавате радост због напуштања природног човека. Спаситељ нас воли увек, али посебно када се кајемо.”

Када доживљавамо радост због смекшавања својих срца и доласка Господу, постајемо „попут детета, послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави, вољан да се покори свему што Господ сматра прикладним да му наметне, као што се дете покорава оцу своме”.

Друго, можемо упражњавати понизност.

Свакодневно покајање ће донети понизност у наша срца. Желимо да постанемо понизни пред Господом, попут малог детета које слуша свог оца. Тада ћемо увек имати Светог Духа са собом, и наша срца ће смекшати.

Моја супруга, Сју, и ја смо познавали диван пар последњих четири године. Када смо их првобитно срели, муж је био нови члан Цркве, а његова супруга се састајала са мисионарима како би проучавала Јеванђеље. Многи мисионари су се састајали са њом да јој помогну да дође Христу. Осећали смо да је она имала живо сведочанство о Јеванђељу и знала да је Црква истинита. Често је осећала Духа током наших посета и активно је учествовала на свим састанцима. Волела је да комуницира са дивним члановима одељења. Међутим, било јој је тешко да се обавеже да уђе у воде крштења. Једног дана читала је Moрони 7:43–44, где каже:

И опет, гле, кажем вам, не може човек имати веру и наду није ли кротак и смеран у срцу.

„Није ли тако, вера [ваша] и нада су узалуд, јер нико није прихватљив Богу осим кротких и смерних у срцу.”

Након што је прочитала ове стихове, схватила је шта треба да уради. Мислила је да је схватила шта значи бити кротак и понизан. Ипак, њено разумевање није било довољно да има веру и наду да ће се покоравати Божјим заповестима. Морала је да се ослободи своје тврдоглавости и сопствене мудрости. Почела је да буде понизна кроз искрено покајање. Почела је да разуме понизност са Божјег становишта. Ослањала се на Небеског Оца и молила се да смекша њено срце. Кроз ове молитве, осетила је да јој Дух сведочи да Небески Отац жели да се крсти.

И муж и жена поделили су да што су били понизнији, боље су могли да разумеју Божје речи, и њихова срца су смекшала толико да могу да следе учења нашег Господа, Исуса Христа.

Треће, можемо веровати и ослонити се на нашег Спаситеља.

Нефи је био сјајан пример тако што је дозволио да му уздање у Господа смекша срце. Он је поучио: „О, Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се уздати заувек. Уздање своје нећу ослањати на мишицу телесну.” Слично томе, у откривењу датом пророку Џозефу Смиту, Господ је рекао: „Уздај се у тог Духа који наводи да се чини добро – да, да се чини исправно, да се хода понизно”. Када се уздамо у Господа и ослањамо се на Њега, Он ће смекшати наша срца, и ми ћемо бити подржани у својим тешкоћама, бригама и невољама.

Ако се искрено покајемо, понизимо се, и уздамо се и ослањамо на Господа, наша срца ће бити смекшана. Он ће тада излити свог Духа и показати нам тајне неба. Повероваћемо свим речима које је Он поучавао, и наше разумевање ће се продубити.

Наш Спаситељ, Исус Христ, био је највећи пример кроткости. У 2. Нефију 31:7, читамо: „Па иако је свет, показа деци човечјој да по телу понизи себе пред Оцем, и посведочи Оцу да ће Му бити послушан у држању заповести Његових.” Иако је Он био свет и савршен, понизио се пред Оцем и био је послушан Њему тако што се крстио.

На крају свог смртничког живота, Исус Христ је подложио своју вољу свом Оцу пијући горку чашу. То трпљење је проузроковало да Он, „[дрхти] од бола, и [крвари] из сваке поре, да [трпи] и телом и духом”. Спаситељ је питао да „не [мора] да попије горку чашу и да [устукне]”. „Ипак”, рекао је, „нека је слава Оцу, [Он] [попи] и [сврши] припрему своју зарад деце човечје”.

Браћо и сестре, дата нам је морална слобода избора. Можемо изабрати да отврднемо своја срца, или изабрати да смекшамо своја срца. У нашем свакодневном животу, можемо изабрати да чинимо оно што призива Господњег Духа да дође и пребива у нашим срцима. Знам да у овим изборима постоји мир и радост.

Хајде да следимо пример нашег Спаситеља, Исуса Христа, који је следио вољу Очеву. Када то чинимо, Господ нам је обећао: „Јер, гле, скупићу их као што квочка скупља пилиће своје под крила своја; уколико не отврдну срца своја”. У име Исуса Христа, амен.