И разговарамо о Христу

На крају дугог задужења у иностранству, моја супруга Леса и ја смо закорачили на аеродромски терминал у припреми за још само један лет – у ситне сате – да се вратимо кући. Док смо стајали са многима другима који су се кретали корак по корак у дугим редовима, могли смо да осетимо све већу анксиозност сапутника, забринутих због летова, проласка кроз контролу пасоша и виза и због тога да ли ће се успешно снаћи у безбедносним проверама.

Коначно смо стигли до места где се налазила царинска службеница коју није дотицао висок ниво стреса и анксиозности у просторији. Готово механички, без контакта очима, посегнула је за мојим документима, потврдила моју слику, прелистала једну страницу за другом, и на крају ми је снажно печатирала пасош.

Затим је посегнула за Лесиним документима. Лишена емоција, погнуте главе и усредсређена на свој посао, она је методично листала странице стручним оком, обраћајући пажњу на детаље докумената испред себе. Били смо помало изненађени када је изненада застала, подигла главу и директно и топло је погледала Лесу у очи. Са љубазним осмехом, нежно је испечатирала Лесин пасош и вратила јој документе. Моја жена је узвратила осмехом, прихватила документе и разменила топле опроштајне речи.

„Шта се управо догодило” Питао сам у неверици.

Леса ми је затим показала шта је службеница видела – малу картицу са ликом Спаситеља. Случајно је склизнула из Лесине торбице у омот пасоша. То је оно што је царинска службеница пронашла. То је оно што је потпуно променило њено понашање.

Grace and Truth [Благодат и истина], аутор Симон Дју, омогућено љубазношћу altusfineart.com, © 2025, користи се уз дозволу

Ова мала слика Спаситеља повезала је срца два странца који се иначе не познају. Претворила је необавезан однос у блискост, хватајући лепоту, чудо и стварност Светлости Исуса Христа. До краја тог дана и често од тада, размишљао сам о том пријатном, једноставном тренутку са страхопоштовањем и радовао се славном утицају светла Христовог на Божју децу.

Ми смо следбеници Исуса Христа, и настојимо и да примимо и делимо Његово светло. Име Цркве указује на нашу теологију „где је камен од угла сам Исус Христос”. Кроз древне и живе пророке, наш Небески Отац нам је заповедио: „Слушај га!” и да „дође[мо] Христу”. „Разговарамо о Христу, радујемо се у Христу, проповедамо о Христу, [и] пророкујемо о Христу.”

Поучавамо да је Исус Христ Син Божји, и током своје земаљске службе, Исус је поучавао о свом Јеванђељу и установио своју Цркву.

Сведочимо да је на крају свог живота, Исус извршио помирење за наше грехе када је патио у Гетсеманском врту, био разапет на крсту, а онда васкрсао.

Радујемо се што нам због Исусове помирбене жртве може бити опроштено и можемо бити очишћени од својих греха када се покајемо. То нам доноси мир и омогућава нам да се вратимо у Божје присуство и примимо обиље радости.

Пророкујемо да због Исусовог васкрсења, смрт није крај већ важан корак напред. „Сви ћемо васкрснути након што умремо. То значи да ће дух и тело сваке особе бити поново уједињени и живети заувек.”

Живи пророци данас – који примају откривење од Бога да нас поучавају и воде – све више нас позивају да дођемо Христу. Они нам помажу да усредсредимо наша срца, уши и очи темељније на Њега. Могли бисмо навести бројне примере прилагођавања и побољшања најављених од стране Првог председништва којa су осмишљенa да нас усредсреде на Исуса Христа. Некa од њих укључују:

• Одлуку да се повуче име „Мормонска црква” и да се замени са исправним именом, Црква Исуса Христа светаца последњих дана.

• Доступност нових, надахнутих уметничких дела чија је тема Исус Христ за приказ у састајалиштима.

• Теме и музику за Младе жене и веће Ароновог свештенства усредсређени на Исуса Христа, као што су „Ученик Христов/Ученица Христова” и „Погледај у Христа”.

• Већи нагласак на Помирењу и дословном Васкрсењу Исуса Христа као најславнијим догађајима у историји.

• Прославу Васкрса као времена у години, а не само празника, са нагласком на Исуса Христа.

• Увођење визуелног симбола Цркве Исуса Христа и његова симболичка природа.

Погледајмо ближе утицај неких од њих. Прво, симбол Цркве.

Године 2020, председник Нелсон је представио нови визуелни симбол Цркве. Овај симбол одражава истину да је Христ у центру своје Цркве и да треба да буде у центру наших живота. Сада видимо овај познати симбол на храмским препорукама, црквеним интернет страницама и часописима, на храмским препорукама, као иконицу за апликацију Јеванђеоска библиотека, па чак и на војним идентификационим ознакама за многе чланове Цркве који служе у оружаним снагама. Симбол укључује име Цркве садржано у угаоном камену, и подсетник је да Исус Христ јесте главни угаони камен, приказан овде на камбоџанском и користи са на 145 језика.

Центар симбола је приказ вољене мермерне статуе Христоса Бертела Торвалдсена, која је постала широко повезана са Црквом и налази се у центрима за посетиоце и двориштима храмова широм света. Његова истакнутост у црквеном симболу указује на то да Христ треба да буде центар свега што радимо. Исто тако, Спаситељеве испружене руке указују на Његово обећање да ће пригрлити све оне који дођу к Њему. Овај симбол је визуелни приказ љубави Спаситеља Исуса Христа и стални подсетник на живог Христа.

Из радозналости, распитивао сам се код многих породица и пријатеља у вези са једним важним елементом црквеног симбола. На изненађење, многи нису свесни свете карактеристике коју он обухвата. Исус Христ стоји под луком. То представља васкрслог Спаситеља који излази из гроба. Ми заиста славимо васкрслог, живог Христа, чак и у употреби црквеног симбола.

Размишљајмо сада о значају Васкрса. У недавним порукама Првог председништва које се тичу Васкрса, пред нас је постављен изазов „да прославимо Васкрсење нашег живог Спаситеља проучавањем Његових учења и помажући да се успоставе васкршњи обичаји у нашем друштву у целини, посебно у нашим породицама.” Укратко, охрабрени смо да пређемо на узвишенију и светију прославу Васкрса.

Волим непрестано откривење у вези са Васкрсом и задовољан сам због ваших многих напора да Васкрс учините светом и посвећеном приликом. Поред одржавања једносатног причесног састанка на Васкрс, други примери достојних активности укључују активности одељења и кочића на Цвети, као и током Страдалне седмице. Ова сећања укључују активности са децом и младима и често садрже међуверске хорове. Други су држали отворена врата са темом Христ који живи, за чланове и пријатеље и учествовали у вишерелигијским васкршњим догађајима друштвене заједнице.

Такве активности су огледало мноштва у граду Јерусалиму чији су се гласови удружили да хвале Спаситеља током Његовог тријумфалног уласка. Једнако импресивни су извештаји о вашим одговорима на позив Првог председништва да славите Бога код куће као породице у знак сећања на овај најважнији празник.

Верујем да је слављење Бога у оквиру породице у вези са Васкрсом изузетно побољшано. Пре две године, говорио сам о одлучности наше породице да побољша начин на који поштујемо Васкрс. Додуше, ово је још увек дело у току. Увек смо уживали у посебном оброку за васкршњу недељу, васкршњим корпама и лову на васкршња јаја, и још увек то радимо. Међутим, циљано додавање духовне димензије која се усредсређује на Исуса Христа и Његово Помирење нашој прослави, донело је слатку равнотежу нашем сећању на ове најсветије од свих догађаја.

Ове године ће бити наш трећи покушај да Васкрс учинимо више усредсређеним на Христа. Попут Божића као Христовог рођења, васкршња представа наше породице укључује најједноставније костиме, читање стихова из Новог завета и Мормонове књиге, музику, васкршње слике, листове палме – и мало хаоса, да будем потпуно искрен. Када деца и унучад читају и рецитују хвале на недељу Цвети: „Осана … Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!” и „Ово је пророк Исус … из [Галилеје]” чини се да оне имају везе са стихом „На земљи мир, међу људима добра воља” у време Божића.

Сада уживамо у различитим украсима. Оно што су некада били готово искључиво зечеви и ускршња јаја сада је уравнотежено са Христом и сликама празне гробнице, васкрслог Спаситеља који се појављује у врту изван гробнице, и Спаситељевог појављивања Нефијцима. Такође се трудимо да Васкрс учинимо празничним временом, уместо само једним даном. Трудимо се да више разговарамо, промишљамо и будемо слављенички настројени у вези са Цветима и Великим петком и светим догађајима који су се одиграли током целе Страдалне недеље.

Васкрс нам омогућава да поштујемо и помирбену жртву Исуса Христа и дословно и радосно Његово Васкрсење. Наша срца су оптерећена када замишљамо Спаситељеву патњу у Врту и на Голготи, али наша срца се радују када замишљамо празну гробницу и небески проглас, „Он васкрсе!”

Недавно нас је Прво председништво охрабрило да се „радујемо Васкрсу и Васкрсењу Исуса Христа – најславнијој од свих порука човечанству” наглашавајући величину овог празничног времена. Иако се чини да постоји растући тренд међу разним хришћанским теолозима да гледају на Васкрсење у фигуративном и симболичком смислу, потврђујемо наше учење да „Васкрсење значи да ће сви који су икада живели васкрснути, и Васкрсење је дословно.” Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.” Исус Христ је сломио окове смрти за сваку живу душу.

Ми заиста стојимо сви задивљени благодаћу коју нам Исус нуди. Примамо Његове речи да „од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје”.

К .С . Луис је изјавио да „проповедати хришћанство значило је [за апостоле] пре свега проповедати Васкрсење… Васкрсење је централна тема у свакој хришћанској проповеди наведеној у Делима апостолским. Васкрсење, и његове последице, били су ‘Јеванђеље’ или радосна вест коју су хришћани донели”.

Ја проглашавам да „васкрсења има, … гроб не односи победу, а жаока смрти у Христу је надвладана.”

Као закључак, сведочим да ће сви који прихвате позиве нашег живог пророка и његових саветника да са више намере обележавају свете догађаје које Васкрс представља, открити да њихова веза са Исусом Христом постаје све јача.

Пре само неколико дана, сазнао сам за баку која је вежбала васкршњу причу са својим четворогодишњим унуком користећи једноставне макете гробнице, камена који је покривао гробницу, слике Исуса, Марије, ученика и анђела. Дечак је пажљиво посматрао и слушао како његова бака говори о покопу, затварању и отварању гробнице, и призор из врта о Васкрсењу. Затим је пажљиво поновио причу сa изненађујућим детаљима својим родитељима док је померао макете око себе. Након овог дирљивог тренутка, питали су га да ли зна зашто имамо Васкрс. Дечак је подигао поглед и дечјим резоновањем одговорио: „Јер је живео.”

Придодајем своје сведочанство његовом – и вашем, и онима од анђела и пророка – да је Он васкрсао и да живи, о чему сведочим, у име Исуса Христа, амен.