„Приближите се к мени”

Моја драга браћо и сестре, радујем се прилици да будем са вама током ове генералне конференције Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Ово је Његова Црква. Окупљамо смо се у зградама и домовима широм света у Његово име.

Његово име преузимамо на себе када уђемо у Његово царство путем завета. Он је васкрсли и прослављени Син Божји. Ми смо смртници, подложни греху и смрти. Ипак, због своје љубави према сваком од нас, Спаситељ нас позива да Му се приближимо.

Ово је Његов позив нама: „Приближите се к мени и ја ћу се приближити к вама; тражите ме марљиво и наћи ћете ме; иштите, и примићете, куцајте, и отвориће вам се.”

Постоје тренуци када осећамо блискост са нашим Спаситељем Исусом Христом. Па ипак, понекад, у својим смртничким искушењима, можемо осетити извесну удаљеност између нас и Њега и желимо да имамо потврду да Он познаје наша срца и да нас воли као појединце.

Спаситељев позив укључује начин на који доживљавамо ту потврду. Приближите Му се тако што ћете Га се увек сећати. Тражите Га марљиво проучавањем Светих писама. У искреној молитви замолите Небеског Оца да се осећате ближе Његовом љубљеном Сину.

Овде је лако повући паралелу. То је управо оно што бисте ви урадили да сте на неко време одвојени од блиског пријатеља. Тражили бисте начин да разговарате са њим, ценили бисте сваку његову поруку и учинили све што можете да му помогнете.

Што би се то чешће дешавало, што би дуже трајало, то би ваша приврженост постајала дубља и осећали бисте да сте све ближи један другом. Ако бисте дуго времена провели без тако драгоцене комуникације и могућности да помогнете један другом, та веза би ослабила.

Исус Христ воли сваког од нас. Он нуди ту прилику да Му се приближимо. Као и са пријатељем пуним љубави, и ви ћете чинити скоро исто – комуницирати у молитви са Небеским Оцем у име Исуса Христа, слушати драгоцене смернице од Светог Духа и радосно служити другима у Његово име. Убрзо ћете доживети тај благослов приближавања Њему.

У младости сам искусио радост приближавања Спаситељу – и Његовог приближавања мени – путем моје послушности заповестима. Када сам био млад причест се служила на вечерњем састанку. Још увек се сећам једне посебне вечери, пре више од 75 година, када је напољу било мрачно и хладно. Сећам се осећаја светлости и топлине када сам схватио да сам испунио заповест да се окупим са свецима како бих узео причест, склапајући завет са нашим Небеским Оцем да ћу се увек сећати Његовог Сина и држати Његове заповести.

На крају састанка певали смо химну „Abide with Me; ’Tis Eventide (Остани са мном)” са овим незаборавним речима: „О, Спаситељу, остани са мном вечерас.”

Ове речи су ме испуниле Духом, иако сам тада био дечачић. Осетио сам Спаситељеву љубав и блискост те вечери утехом од Светог Духа.

Годинама касније желео сам да поново оживим иста осећања Спаситељеве љубави и блискости коју сам осетио са Господом током тог причесног састанка у својој младости. Стога сам испунио још једну једноставну заповест: Истраживао сам Света писма.

У књизи Лукиној, читао сам о трећем дану после Његовог распећа и сахране, када су верне слушкиње из љубави према Спаситељу дошле да помажу Његово тело. Када су стигле, виделе су да је камен одваљен са гробнице и да Његово тело није тамо.

Два анђела стајала су поред и питала их зашто се плаше:

„Што тражите живога међу мртвима?

Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

говорећи да син човечји треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.”

Те вечери, у сумрак, двојица ученика су изашла из Јерусалима на пут за Емаус, и јавио им се васкрсли Господ и кренуо са њима.

Лукино Јеванђеље нам даје прилику да те вечери ходамо поред њих

„И када се они разговараху и запиткиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

А очи им се држаху да га не познаше.

А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?”

Испричали су Му о својој тузи што је Исус умро а они су веровали да ће Он бити Откупитељ Израела.

То је вероватно пробудило саосећање у гласу васкрслог Господа док је говорио овој двојици тужних и ожалошћених ученика.

Наставио сам да читам и дошао до ових речи које су ми толико угрејале срце да сам се осећао као када сам био дечак:

„И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

„И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.”

Те ноћи Спаситељ је прихватио позив да уђе у кућу једног од Његових ученика. Сео је и јео са њима. Узео је хлеб, благословио га, преломио, и дао им га. Очи су им се отвориле и препознали су Га. Затим им је нестао из вида.

Лука је забележио за нас осећања тих благословених ученика: „И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?”

Ова двојица ученика су затим журно отишла у Јерусалим да испричају једанаесторици апостола шта се догодило. Док су причали о томe, поново им се јавио Спаситељ.

Стао је међу њих и „рече им: Мир вам”. Затим им је изложио пророштва о Његовој мисији да изврши помирење за грехе све деце Његовог Оца и да прекине везе смрти.

„И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

А ви сте сведоци овоме.”

Баш као и Његови љубљени ученици, свако дете Небеског Оца које изабере да уђе кроз капију крштења је под заветом да буде сведок за Спаситеља и да се брине о онима којима је потребна помоћ током њиховог овоземаљског живота. Ту обавезу нам је разјаснио пророк Алма из Мормонове књиге пре много векова код Вода Мормонових:

„Како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена jедан другом, да могу бити лака;

Да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна и стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима… и то до смрти, да би вас Бог могао откупити и прибројати онима од првог васкрсења, да можете имати вечни живот.”

Када сте верни овим обећањима, видећете да Господ држи своје обећање да ће бити једно са вама у вашој служби, чинећи ваша бремена лакима. Упознаћете Спаситеља и временом ћете постати слични Њему и „[бити] усавршени у Њему”. Помажући другима у Спаситељево име, видећете да се приближавате Њему.

Многи од вас имају вољене особе које су скренуле са пута који води у вечни живот Размишљате о томе шта још можете учинити да их вратите на тај пут. Можете веровати да ће им се Господ приближити када Му служите са вером.

Моћда се сећате Господњег обећања Џозефу Смиту и Сиднију Ригдону када су били далеко од својих породица на Његовим задацима: „Пријатељи моји Сидни и Џозефе, породице ваше су добро. Оне су у рукама мојим, а ја ћу учинити с њима како ми се учини да је добро. У мени је, наиме, сва моћ.”

Када повијате ране онима у невољи, Господња моћ ће вас подржавати. Његове руке ће бити испружене заједно са вашим да помогнете и благословите децу нашег Небеског Оца.

Сваки заветни слуга Исуса Христа ће примити Његово усмерење од Духа када благосиља друге и служи другима у Његово име. Они ће онда осетити Спаситељеву љубав и пронаћи радост у приближавању Њему.

Сведок сам Васкрсења Господњег као да сам лично био тамо са двојицом ученика у кући на путу за Емаус. Знам да Он живи.

Ово jе Његова истинита Црква – Црква Исуса Христа. На дан Суда стајаћемо пред Спаситељем лицем у лице. Биће то време велике радости за оне који су се у овом животу приближили Њему у Његовој служби и могу жељно очекивати да чују ове речи: „Добро, слуго добри и верни!”

Сведочим као сведок о васкрслом Спаситељу и нашем Откупитељу, у име Исуса Христа, амен.