Благослови који ће се надокнадити

Служећи у Председавајућем бискупству, имао сам повластицу да упознајем свеце последњих дана широм света на различитим местима и културама. Непрестано сам био надахнут вашом непоколебљивом вером и оданошћу Господу Исусу Христу. Међутим, дирнут сам и разноликим и често тешким околностима у којима се многи од вас налазе. То су искушења као што су: болест, инвалидитет, ограничени ресурси, лоши изгледи за брак или образовање, малтретирање од стране других и разна ограничења или присиљавања. С времена на време, ова искушења могу изгледати као да ометају ваш напредак и ваше истинске напоре да живите по Јеванђељу у потпуности, што отежава служење, слављење Бога и испуњавање светих дужности.

Драги моји пријатељи, ако икада осећате да вас ваше животне околности ограничавају или угрожавају, желим да знате ово: Господ вас воли лично. Он зна ваше околности, и врата Његових благослова остају широм отворена за вас без обзира на изазове са којима се суочавате.

Научио сам ову истину кроз лично искуство које је, иако наизглед безначајно, оставило трајан утисак на мене. Са 22 године, док сам служио у француском ваздухопловству у Паризу, био сам одушевљен када сам сазнао да ће старешина Нил А. Максвел, апостол Господњи, говорити на конференцији на Јелисејским пољима. Међутим, непосредно пре догађаја, добио сам наређење да возим вишег официра на аеродром тачно у време када је планирано одржавање конференције.

Била сам разочаран. Али одлучан да присуствујем, оставио сам официра и пожурио на конференцију. Након што сам пронашао паркинг место, трчао сам до састајалишта на Јелисејским пољима и стигао без даха пет минута пре завршетка састанка. Баш кад сам ушао, чуо сам старешину Максвела како каже: „Сада ћу вам дати апостолски благослов.” У том тренутку, имао сам предивно, незаборавно духовно искуство. Био сам обузет Духом и речи благослова као да су продрле у сваки делић моје душе, као да су биле намењене само мени.

Оно што сам доживео тог дана била је мала, али моћна објава утешног аспекта Божјег плана за Његову децу: Када нас околности које су изван наше контроле спречавају да испунимо праведне жеље нашег срца, Господ ће надокнадити на начине који нам омогућавају да примимо Његове обећане благослове.

Ова охрабрујућа истина је заснована на три кључна начела која се налазе у обновљеном Јеванђељу Исуса Христа:

1. Бог воли сваког од нас савршено. „И позива [нас] све да дође[мо] к Њему и узм[емо] удела у доброти Његово.” Његов план откупљења осигурава да свако, без изузетка, добије праведну прилику да једног дана прими благослове спасења и узвишења.

2. Зато што је Бог и праведан и милостив и Његов план је савршен, Он нас неће сматрати одговорнима за оно што је изван наше контроле. Старешина Нил А. Максвел је објаснио да „Бог… милостиво узима у обзир не само наше жеље и наше деловање, него и тежину коју нам намећу наше различите околности”.

3. Кроз Исуса Христа и Његово Помирење, можемо пронаћи снагу да издржимо и на крају превазиђемо све животне изазове. Као што је Алма поучио, Спаситељ је преузео на себе не само грехе раскајаних, већ и „боли и болести свога народа” и „слабости њихове”. Стога, осим што нас откупљује од наших грешака, Господња милост и благодат нас подржавају кроз неправде, недостатке и ограничења наметнуте нашим смртничким искуством.

Примање ових надокњађујућих благослова долази са одређеним условима. Господ тражи од нас да учинимо „све што можемо” и да „[принесемо] целе душе своје као принос Њему”. За то су потребни дубока жеља, искрено и верно срце, и наша крајња марљивост у држању Његових заповести и усклађивање наше воље са Његовом.

Када наши искрени напори не испуне наше тежње због околности које су изван наше контроле, Господ и даље прихвата жеље наших срца као достојан принос. Председник Далин Х. Оукс је поучио: „Бићемо благословени за праведне жеље наших срца иако су неке спољне околности онемогућиле да спроведемо те жеље у дело”.

Док је пророк Џозеф Смит бринуо за свог брата Алвина, који је умро без примања суштинских обреда Јеванђеља, примио је ово утешно откривење: „Сви они који буду умрли од сада па на даље без знања о њему, који би га примили свим својим срцем, биће наследници тог [целестијалног царства Божјег].” Затим је Господ додао: „Јер ја, Господ, судићу свима према делима њиховим, према жељама срца њихових.”

Оно што је важно за Господа није само да ли смо способни, него да ли смо вољни да учинимо све што можемо да Га следимо као свог Спаситеља.

Један пријатељ је једном тешио младог мисионара који је туговао због свог превременог разрешења из здравствених разлога, упркос његовим искреним молитвама и искреној жељи да служи. Тај пријатељ поделио је стих из Светих писама у ком је Господ изјавио да када Његова деца „иду свом моћу својом” и „не окану се марљивости своје” да испуне Његове заповести”, „а непријатељи њихови насрну на њих и спрече их да изврше то дело, гле, по мојој је вољи да не захтевам то дело више из руку тих [људи], него да прихватим жртве њихове.”

Мој пријатељ је сведочио том младићу да Бог зна да је дао све од себе у одговору на позив да служи. Уверио га је да је Господ прихватио његов принос и да обећани благослови неће бити ускраћени свим верним мисионарима.

Господњи надокнађујући благослови често долазе кроз љубазност и службу других који нам помажу да постигнемо оно што не можемо сами. Сећам се времена када смо се, будући да смо живели далеко од једне од наших ћерки у Француској, осећали беспомоћно што нисмо могли да јој помогнемо након тешког порођаја. Исте недеље, наше одељење у Јути тражило је помоћ за мајку која је тек родила близанце. Моја супруга, Валери, добровољно се јавила да јој однесе оброк, са молитвом у срцу и за ову нову мајку и за нашу ћерку у потреби. Убрзо након тога, сазнали смо да су се сестре у одељењу наше ћерке у Француској организовале да обезбеде оброке за њену породицу. У нашем случају, Бог је одговорио на наше молитве, шаљући своје анђеле да донесу утеху када ми нисмо могли.

Када се суочавамо са ограничењима и изазовима, можемо препознати своје личне благослове – своје дарове, изворе и време – и искористити их да служимо онима којима је потребна помоћ. На тај начин, не само да ћемо благословити друге, него ћемо призвати исцељење и надокнаду у наше животе.

Један од најмоћнијих начина на који можемо допринети Божјим надокнађујућим благословима је кроз заступнички рад који радимо за наше претке у дому Господњем. Када вршимо обреде у њихово име, активно учествујемо у Господњем великом делу спасења, користећи своје дарове и способности да пружимо благослове онима који нису имали прилику да их приме током свог смртног живота.

Брижна служба коју нудимо у светим храмовима подсећа нас да се Спаситељева милост протеже изван овог живота. У животу који долази можемо добити нове прилике да постигнемо оно што нисмо могли у овом смртном животу. Обраћајући се сестрама које још нису нашле вечног сапутника, председник Лоренцо Сноу је с љубављу рекао: „Не постоји светац последњих дана који умире након што је живео верним животом и који ће изгубити све јер није успео да уради неке ствари јер није имао прилику… Они ће имати све благослове, узвишење, и славу које ће имати сваки мушкарац или жена који су ту прилику имали.”

Ова порука наде и утехе је за све нас, децу Божју. Нико од нас не може избећи изазове и ограничења смртног живота. На крају крајева, сви смо рођени са урођеном неспособношћу да спасемо сами себе. Ипак, имамо брижног Спаситеља, и „знамо да се по благодати [Његовој] спашавамо, пошто учинимо све што можемо”.

Сведочим да, иако многе околности у животу могу бити изван наше контроле, нико од нас није ван домашаја Господњих бескрајних благослова. Кроз Његову жртву помирења, Спаситељ ће надокнадити сваку неспособност и неправду ако Му понудимо целу своју душу. У име Исуса Христа, амен.