Чувајте се другог искушења

Пре неколико година, када сам напунио 12 година, био сам позван да присуствујем свом првом кампу већа Ароновог свештенства, са ноћењем. Био је то дуго очекивани позив јер је мој отац био вођа већа и често је ишао на камповање са дечацима у одељењу док сам ја остајао код куће.

Када је дошао тај дан, био сам узбуђен. И морам признати да сам очајнички желео да се уклопим са старијим дечацима. Био сам одлучан да се докажем. У том напору, није прошло много пре него што су ме тестирали да виде да ли ћу учествовати заједно са њима и бити део групе.

Мој задатак је био да узмем кључеве аутомобила свог оца како бисмо се нашалили са вођама. Не сећам се тачно шта сам рекао да бих убедио свог оца, али убрзо сам отрчао до групе дечака са кључевима у руци, поносан на своје достигнуће.

Онда је дошао следећи задатак. Требало је да откључам врата аутомобила и заглавим штап између наслона возачевог седишта и сирене аутомобила. И требало је да закључам врата тако да се сирена огласи у вечерњим сатима без икаквог начина приступа аутомобилу да се уклони ова једноставна направа.

А онда следи тренутак када прича постаје болно непријатна за мене. Када сам причврстио штап, закључао сам врата и побегао што сам брже могао да се сакријем у оближњем грмљу. Када сам чучнуо на земљу, осетио сам жарећи бол. У мраку и у журби, сео сам на кактус опунцију.

Сирена је пригушила мој болни врисак, и нисам имао другог избора него да се опрезно вратим до аута, признам своје „грехе” и потражим основну и непријатну медицинску помоћ.

Остатак те ноћи лежао сам на стомаку у шатору, док је отац, помоћу пинцете, уклањао бодље кактуса из мог… па, само да вам кажем да нисам удобно седео неколико дана после тога.

Размишљао сам о том искуству много пута. Сада могу да се насмејем због лудости своје младости, чак и када су ми нека основна начела постала јасна.

Чини се да су многи обрасци у људском понашању уобичајени код природног човека – жеља да се уклопи, жеља да се докаже, страх од пропуштања и убедљива потреба да се сакријемо како бисмо избегли последице. Ово последње понашање је оно на шта ћу се данас усредсредити – скривање након што урадимо нешто што не би требало.

Да се разумемо, не изједначавам своју детињасту шалу са тешким грехом, али можемо повући неке паралеле које се могу показати кориснима док пролазимо кроз тестове свог смртничког боравишта.

У Еденском врту, Адам и Ева су имали идиличну околност – обиље хране, неупоредиву лепоту врта – не само врт лепоте, него врт без корова и бодљикавих кактуса.

Међутим, такође знамо да је живот у врту ограничио њихово потребно напредовање. Врт није био крајње одредиште већ тест, први од многих, који ће их испробати, припремити, и омогућити им да напредују до свог коначног одредишта повратком у присуство Оца и Сина.

Сетићете се да је у врту било супротности. Луциферу је било дозвољено да искуша Адама и Еву. Прво је искушао Адама да једе плод са дрвета познања добра и зла. Сетивши се заповести да га не једе, Адам се успротивио. Тада је дошла благословена Ева која је изабрала да једе плод, убедивши Адама да учини исто.

Касније су Адам и Ева изјавили да је ова одлука била неопходна да би се испунио план Небеског Оца. Али једући плод, преступили су закон – закон који им је дао Отац. Настало и оптерећујуће разумевање добра и зла мора да их је оставило у патњи када су чули Очев глас како најављује свој повратак у врт. Схватили су да су голи, јер су заиста били без одеће, будући да су живели у стању невиности. Али је можда болније од тога што су у том тренутку били без одеће било то што је сада био откривен њихов преступ. Били су беспомоћни и рањиви. Били су голи у сваком смислу те речи.

Увек прорачунат, Луцифер, знајући да је њихово стање слабости откривено, искушао их је још једном – овог пута да се сакрију од Бога.

Ово искушење – назваћу га „друго искушење” – је искушење које може донети најтеже последице ако му подлегнемо. Свакако, избегавање свих првих искушења да се прекрши Божји закон је најбоље, али знамо да ће сви подлећи разним првим искушењима овде на земљи. Како напредујемо у зрелости и разумевању, надамо се да ће се наша снага да избегнемо прва искушења стално побољшавати када се трудимо да постанемо више попут нашег Спаситеља, Исуса Христа.

Неки ће можда покушати да се сакрију од Бога јер не желе да буду откривени или изложени, и осећају срамоту или кривицу. Међутим, бројни стихови из Светих писама нас поучавају да је немогуће сакрити се од Бога. Поделићу само неке од њих:

Господ поучава Јеремију преко следећих питања: „Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу?”

А Јов је поучио:

„Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.”

Псалмиста Давид изјављује веома поетично:

„Господе! Ти ме кушаш и знаш.

Ти знаш кад седнем и кад устанем; Ти знаш моје помисли издалека…

Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш…

Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.”

Нови обраћеници

Онима који су се недавно прикључили Цркви Исуса Христа светаца последњих дана поручујем: друго искушење може изгледати посебно изазовно. На крштењу сте се заветовали да преузимате на себе име Исуса Христа, што за многе укључује потребну промену начина живота. Променити начин живота није лако. Често захтева да промените навике и поступке, па чак и дружења да бисте напредовали према свом вољеном Небеском Оцу.

Противник зна да можете бити рањиви на његове суптилне нападе. Учиниће да вам ваш прошли живот, којим сте били незадовољни на много начина, сада изгледа невиђено привлачно. Опадач, како се назива у књизи Откривења, искушаће вас мислима које звуче отприлике овако: „Ниси довољно јак/а да промениш свој живот; не можеш то; не уклапаш се са овим људима; никад те неће прихватити; сувише си слаб/а.”

Ако делује да ове мисли звуче истинито вама који сте тек посађени на путу завета, молимо вас да не слушате глас опадача. Волимо вас; можете ви то; прихватамо вас; и, са Спаситељем ћете имати снаге да учините све. У време када су вам наша љубав и подршка најпотребнији, немојте се заваравати мислећи да ћемо вас одбацити ако направите корак уназад у свој претходни начин живота. Захваљујући неупоредивој моћи Помирења Исуса Христа, можете поново бити потпуни. Али ако се сакријете од Њега и удаљите од своје новооткривене верске заједнице, удаљавате се од самог извора који вам може и хоће дати снагу да превладате.

Мој драги пријатељ, један нови обраћеник, поделио је колико је тешко одржати веру у изолацији. Постоји велика снага у постајању и остајању дêла подржавајуће заједнице – сви посрћу али напредују док су благословени љубављу Исуса Христа.

Председник Расел М. Нелсон је поучио да „превладавање света није догађај који се дешава за дан или два. Дешава се током живота, сталним прихватањем Христовог учења. Ми негујемо веру у Исуса Христа тако што се свакодневно кајемо и држимо завете који нам дају моћ. Остајемо на заветном путу и благословени смо духовном снагом, личним откривењем, растућом вером и послуживањем анђела.”

Ако претрпите физичку повреду, ваше стање ће се погоршати и може постати опасно по живот ако не потражите одговарајућу медицинску помоћ. То важи и за духовне ране. Само нелечене духовне ране могу угрозити ваше вечно спасење. Не скривајте се од оних који ће вас волети и подржавати; уместо тога, пожурите до њих. Добри бискупи, председници огранака и вође могу вам помоћи да приступите исцељујућој моћи Помирења Исуса Христа.

За оне који се можда крију, молимо вас да се вратите. Потребно вам је оно што Јеванђеље и Помирење Исуса Христа нуде, а нама је потребно оно што ви нудите. Бог зна ваше грехе; не можете се сакрити од Њега. Измирите се са Њим.

Као Његови свеци, свако од нас мора неговати културу припадности у Цркви која воли, прихвата и охрабрује све који желе да напредују на Његовом путу.

Чувајте се овог другог искушења! Следите савете пророка, и древних и савремених, и знајте да се не можете сакрити од Оца који вас воли.

Уместо тога, искористите чудесне исцелитељске моћи Помирења Исуса Христа. То је сама сврха нашег постојања – да добијемо ослабљено и смртно тело које је „подлож[но] сваковрсним слабостима” и које ће, нажалост, подлећи многим првим искушењима; да напредујемо чак и када паднемо у тим искушењима; и да тражимо божанску помоћ након тога, да бисмо могли постати сличнији нашем Спаситељу и нашем Оцу на Небу. То је Његов пут. То је једини пут! О овим истинама сведочим у име Исуса Христа, амен.