План милости

Прошлог априла, убрзо након радосне вести да је Црква купила храм у Киртланду, председник Расел М. Нелсон нас је позвао да проучимо молитву посвећења храма, забележену у 109. одсеку Учења и завета. Молитва посвећења, рекао је председник Нелсон, „је водич о томе како храм духовно оснажује вас и мене да се суочимо са животним изазовима у овим последњим данима”.

Уверен сам да вам је ваше проучавање 109. одсека омогућило запажања која су вас благословила. Вечерас износим нешто што сам научио док сам следио позив нашег пророка. Моје проучавање ми је обезбедило мир и подсетило ме да је Господ милостив и да је план спасења нашег Небеског Оца заиста план милости.

Као што можда знате, „новопозвани мисионари се подстичу да што пре приме храмско даривање и да иду у храм онолико често колико околности дозвољавају”. Када приме даривање, такође „могу служити као храмски… радници пре него што почну мисионарску службу”.

Време проведено у храму пре уласка у Центар за обуку мисионара (ЦОМ) може бити диван благослов за нове мисионаре док уче више о храмским заветима пре него што почну да деле благослове тих завета са светом.

Али, док сам проучавао 109. одсек, сазнао сам да у храму Бог оснажује нове мисионаре – и, несумњиво, све нас – на још један свети начин. У молитви посвећења, датој откривењем, пророк Џозеф Смит се молио: „Када слуге Твоје изађу из дома Твога… да посведоче о имену Твоме”, „срца” „свих људи – и оних великих на земљи”, и „свих сиромашних, оних у потреби, и ожалошћених… [буду] смекшана.” Молио се да „се њихове предрасуде [распрше] пред истином, и да би народ Твој стекао наклоност у очима свих; како би сви крајеви земље знали да ми, слуге Твоје, чусмо глас Твој, и да си нас ти послао.”

Ово је дивно обећање за новопозване мисионаре – да се „предрасуде [распрше] пред истином”, да „[стекну] наклоност у очима свих” и да свет зна да их је Господ послао. Сваком од нас су сигурно потребни ти исти благослови. Какав би благослов био да срца смекшају док комуницирамо са комшијама и сарадницима. Молитва посвећења не објашњава тачно како ће наше време у храму смекшати срца других, али уверен сам да је повезано са тим како време у дому Господњем смекшава наша срца усредсређујући нас на Исуса Христа и Његову милост.

Док сам проучавао молитву посвећења Киртланда, такође сам био запањен тиме како је Џозеф увек изнова молио за милост – за чланове Цркве, за непријатеље Цркве, за владаре земље, за народе земље. И замолио је Господа за нешто веома лично – да се сети њега и има милости за његову вољену Ему и њихову децу.

Како Џозеф мора да се осећао када се, недељу дана касније, васкршњег јутра 3. априла 1836, у Храму Киртланд, Спаситељ указао њему и Оливеру Каудерију и, као што је забележено у 110. одсеку Учења и завета, рекао: „Ја прихватих дом овај, и име моје биће овде; и објавићу се народу свом у милости у овом дому.” Ово обећање милости мора да је имало посебно значење за Џозефа. И као што је председник Нелсон поучио прошлог априла, ово обећање се такође „односи на сваки посвећени храм данас”.

Постоји много начина на које свако од нас може наћи милост у дому Господњем. Тако је од када је Господ први пут заповедио Израелу да сагради шатор (табернакул) и постави „престо милости” у његово средиште. У храму, налазимо милост у заветима које склапамо. Ти завети, поред крсног завета, везују нас за Оца и Сина и дају нам већи приступ ономе што је председник Нелсон поучио да је „посебна врста љубави и милости… која се зове хесед на хебрејском.

Налазимо милост у прилици да се запечатимо са својим породицама за вечност. У храму такође почињемо јасније да схватамо да су Стварање, Пад, Спаситељева помирбена жртва и наша способност да поново уђемо у присуство нашег Небеског Оца – заиста, сваки део плана спасења – објава милости. Може се рећи да је план спасења план среће управо зато што је „план милости”.

Захвалан сам за предивно обећање у 110. одсеку да ће се Господ објавити у милости у својим храмовима. Такође сам захвалан за оно што открива о томе како ће се Господ објавити у милости кад год ми, попут Џозефа, будемо молили за милост.

Молба Џозефа Смита за милост у 109. одсеку није био први пут да су његове молбе за милост довеле до откривења. У Светом шумарку, млади Џозеф се молио не само да зна која је Црква истинита, него је рекао и да је „вапио Господу за милост, јер није било никога другог коме би могао да се обрати да би примио милост”. На неки начин, његово признање да му је потребна милост коју само Господ може да обезбеди помогло је да се отворе небески прозори. Три године касније, анђео Морони се појавио након Џозефове „молитв[е] и преклињањ[а] Свемогућем Богу да м[у] опрости све [његове] грехе и глупости”.

Овај образац откривења након молбе за милост је познат у Светим писмима. Енос је чуо глас Господњи тек након што се молио за опроштај. Обраћење оца цара Ламонија почиње његовом молитвом: „Ја ћу одбацити све грехе своје да бих те упознао.” Ми можда нисмо благословени истим драматичним искуствима, али за оне који понекад имају проблема са одговорима на своје молитве, тражење Господње милости је један од најмоћнијих начина да осете сведочанство од Светог Духа.

Слично начело се дивно поучава у Moронију 10:3–5. Често скраћујемо ове стихове да бисмо показали да искреном молитвом можемо утврдити да ли је Мормонова књига истинита. Али тим скраћивањем можемо занемарити важну улогу милости. Послушајте како Морони започиње своју опомену: „Гле, ја бих да вас опоменем да када будете читали ово… да се сетите како милостив беше Господ деци човечјој, од стварања Адама па све до времена кад ви то будете примили, па промишљајте о томе у срцима својим.”

Морони нас подстиче не само да читамо о томе – записе које је хтео да запечати – него и да промишљамо у својим срцима о томе шта Мормонова књига открива о томе „како милостив беше Господ деци човечјој”. Размишљање о Господњој милости припрема нас да „упита[мо] Бога, Вечног Оца, у име Христово, није ли то истинито”.

Док размишљамо о Мормоновој књизи, можемо се запитати: Да ли Божји план милости, како је поучавао Алма, гарантује да ће свако ко је икада живео на овој земљи васкрснути и да ће све бити „обновљено у својој… савршеној грађи”? Да ли је Амулек у праву – може ли Спаситељева милост задовољити све горке захтеве правде које бисмо иначе били обавезни да испунимо, и уместо тога „обухватити [нас] у наручје сигурности”?

Да ли је тачно, као што је Алма сведочио, да је Христ патио не само за наше грехе, већ и за наше „боли и невоље” да би „знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим”? Да ли је Бог заиста тако милостив као што је цар Венијамин поучио да је Он, као бесплатан дар, извршио помирење „за грехе оних… који умреше не знајући вољу Божју за себе, или који не знајући згрешише”?

Да ли је тачно да, као што је Лехи рекао „Адам паде да би људи били, а људи јесу да би радост имали”? И да ли је тачно да, као што је Абинади сведочио, цитирајући Исаију, Исус Христ „за наше преступе рањен беше, за наша безакоња избијен беше; казна беше на Њему нашега мира ради, и ранама Његовим ми смо исцељени”?

Дакле, да ли је Очев план како је описан у Мормоновој књизи заиста тако милостив? Сведочим да јесте и да су миротворна и надом испуњена учења о милости у Мормоновој књизи истинита.

Међутим, верујем да ће некима, упркос марљивом читању и молитви, можда бити тешко да схвате Моронијево обећање да ће Небески Отац „моћу Светог Духа објавити истину о томе”. Препознајем ту борбу јер сам и сам прошао кроз њу пре много година када мојих првих неколико читања Мормонове књиге није дало непосредан и јасан одговор на моје молитве.

Ако се борите, могу ли вам предложити да следите Моронијев савет и размислите о многим аспектима о којима поучава Мормонова књига „како милостив беше Господ деци човечјој”? На основу свог искуства, надам се да ће вам када то учините, мир Светог Духа обавити срце и да ћете моћи да знате, верујете и осетите да су Мормонова књига и план милости о коме она поучава истинити.

Изражавам своју захвалност за Очев велики план милости и за спремност Спаситеља да га спроведе. Знам да ће се Он објавити у милости у свом светом храму и у сваком делу нашег живота ако Га будемо тражили. У име Исуса Христа, амен.