„По том ће сви познати да сте моји ученици”
Наша љубав према Богу и Његовој деци је снажно сведочанство свету да је ово заиста Спаситељева Црква.
Пре много година сестра Ухдорф и ја смо путовали кроз јужну Немачку. Било је то непосредно пре Васкрса, и позвали смо добру пријатељицу, која није била члан Цркве, да нам се придружи на нашем недељном богослужењу. Волели смо ову драгу пријатељицу, тако да је било нормално и природно да поделимо са њом наша осећања о Спаситељу и Његовој Цркви и да је позовемо да дође и види! Прихватила је позив и придружила нам се на састанцима оближњег огранка.
Ако сте икада довели пријатеља у цркву по први пут, вероватно можете разумети како сам се осећао тог недељног јутра. Желео сам да све буде савршено. Наша пријатељица је била високо образована, духовна особа. Искрено сам се надао да ће састанци овог огранка оставити добар утисак на њу и добро представити Цркву.
Огранак се састао у неким изнајмљеним просторијама на другом спрату једне продавнице. Да бисмо стигли тамо, морали смо да користимо степенице иза зграде, пролазећи поред снажних мириса ускладиштене робе.
Када је причесни састанак почео, размишљао сам о искуству које је моја пријатељица доживљава по први пут, и нисам могао а да не приметим нешто што ме је помало најежило. Певање, на пример, није баш звучало попут хора Tabernacle Choir. Несташна, бучна деца могла су се чути током причешћа. Говорници су дали све од себе, али нису били вешти у јавном говору. Седео сам нелагодно током састанка, надајући се да ће можда Недељна школа бити боља.
Није била.
Цело јутро сам се бринуо о томе шта наша пријатељица мора да је мислила о овој цркви у коју смо је одвели.
Напослетку, док смо се возили кући, окренуо сам се да разговарам са нашом пријатељицом. Хтео сам да објасним да је ово само један мали огранак и да заправо не представља Цркву у целини. Али пре него што сам могао да кажем реч, она је проговорила.
„Било је прелепо”, рекла је.
Био сам без речи.
Она је наставила: „Тако сам импресионирана тиме како се људи односе једни према другима у вашој цркви. Чини се као да су различитог порекла, а ипак је јасно да се искрено воле. То је оно каква замишљам да је Христ желео да Његова Црква буде.”
Па, брзо сам се покајао због свог осуђујућег става. Желео сам да са савршеним састанцима импресионирам своју пријатељицу. Али оно што су чланови овог огранка постигли био је савршен дух љубави, љубазности, стрпљења и саосећања.
Та вера би се могла увећати на земљи
Моја драга браћо и сестре, моји драги пријатељи, волим Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. То је Спаситељева истинита и жива Црква, и она поучава обновљену пунину Јеванђеља Исуса Христа. Његова свештеничка моћ и власт бораве овде. Исус Христ лично води ову Цркву, преко слугу које је позвао и овластио и преко живог пророка, самог председника Расела М. Нелсона. Спаситељ је дао свецима последњих дана јединствену мисију да сакупљају Божју децу и припреме свет за Спаситељев Други долазак. Износим сведочанство да је све ово истина.
Али важно је запамтити да када већина људи доживи Цркву Исуса Христа по први пут, они не размишљају о свештеничкој власти или обредима или сабирању Израела. Оно што ће вероватно приметити, пре свега, је како се осећају када су са нама и како се односимо једни према другима.
„Љубите један другог”, рекао је Исус. „По томе ће сви познати да сте моји ученици.” Врло често, прво сведочанство неке особе о Исусу Христу долази када он или она осети љубав међу ученицима Исуса Христа.
Спаситељ је изјавио да је обновио Своју Цркву тако „да би се вера… могла увећати на земљи”. Стога, када људи посећују наше црквене састанке, Спаситељ жели да оду са јачом вером у Њега! Љубав коју наши пријатељи осећају међу нама ће их подићи ближе Исусу Христу! То је наш једноставан циљ сваки пут када се окупимо.
Свако ко тражи већу веру у Христа или ближу везу са Небеским Оцем треба да се осећа као код куће у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Позивати их на наше састанке може бити нормално и природно као и позивање у наше домове.
Идеалан и стваран
Сада, схватам да описујем идеално. А у овом смртном животу, ретко можемо да доживимо идеално. И „све до дана савршеног” увек ће постојати јаз између идеалног и стварног. Дакле, шта треба да радимо када у цркви није попут савршеног дана? Када, из било ког разлога, наше одељење још увек не негује савршену веру или љубав? Или када је осећај да се не уклапамо?
Оно што не би требало да урадимо је да одустанемо од идеалног!
Насловна страна Мормонове књиге садржи ово важно упозорење: „уколико има нетачности”, каже, „то су погрешке људске. Стога, не осуђујте дела Божја”.
Може ли књига – или црква или особа – имати „мане” и „грешке” а и даље бити дело Божје?
Мој одговор је громогласно да!
Дакле, док се држимо Господњих високих стандарда, будимо стрпљиви једни са другима. Сви смо ми на путу напредовања, и сви се ослањамо на Спаситеља за сваки напредак који остваримо. То важи за нас као појединце, и то је истина за царство Божје на земљи.
Господ нас позива не само да се придружимо Његовом царству, већ и да се брижно заузимамо у његовој изградњи. Бог замишља људе који су „једног срца и једног ума”. Да бисмо били једног срца, морамо имати чиста срца, а то захтева снажну промену срца.
Али то не значи да мењам своје срце да се усклади са вашим. Нити то значи промену ваших срца да се усклади са мојим. То значи да сви мењамо своја срца да се ускладимо са Спаситељем.
Ако још нисмо ту, запамтите: уз Господњу помоћ, ништа није немогуће.
Прикладност и припадност
А ако се икада осећате као да се не уклапате, знајте да нисте сами. Зар нисмо сви били у животним ситуацијама када смо се осећали попут странца у просторији? То сам искусио више пута. Када сам имао 11 година, моја породица је била приморана да напусти наш дом и пресели се у непознати крај. Све је било другачије од онога на шта сам навикао. А мој акценат је јасно ставио до знања другој деци да сам ја другачији од онога на шта су они навикли. У време када ми је очајнички било потребно пријатељство и осећај припадности, био сам усамљен и расељен.
Овде на земљи, већина разлика које примећујемо – разлика које неки користе да би категоризовали једни друге – имају везе са земаљским стварима: физичким изгледом, националношћу, језиком, одећом, обичајима и тако даље. Али „Бог не гледа на шта човек гледа. Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце”.
Са Његовог становишта, постоји једна категорија која долази пре свих осталих: дете Божје. И сви се савршено уклапамо у њу.
Природно је да желите да будете са људима који гледају, разговарају, раде и размишљају попут нас. За то има места.
Али у Спаситељевој Цркви, окупљамо сву Божју децу која су вољна да буду сакупљена и која траже истину. Не спајају нас наш физички изглед, политички ставови, наша култура, или етничка припадност. Не уједињује нас наше заједничко порекло. Него наш заједнички циљ, наша љубав према Богу и ближњем, наша посвећеност Исусу Христу и Његовом обновљеном Јеванђељу. Ми смо „једно у Христу”.
Јединство које тражимо није да сви стоје на истом месту; него да се сви окрену у истом правцу – према Исусу Христу. Ми смо једно, не због тога где смо били, већ где настојимо да идемо, не због тога ко смо, већ због тога ко желимо да постанемо.
То је оно што чини Христову истиниту Цркву.
Једно тело
Ако волите Бога, ако желите да Га боље упознате слеђењем Његовог Сина, онда припадате овде. Ако искрено настојите да држите Спаситељеве заповести – иако још нисте савршени у томе – онда се савршено уклапате у Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.
А шта ако сте другачији од људи око себе? То вас не чини неприлагођеним – то вас чини потребним делом тела Христовог. Сви су потребни у телу Христовом. Уши сагледавају ствари које очи никада не би могле. Стопала раде оно за шта би руке биле неефикасне.
То не значи да је ваш посао да промените све да буду као ви. Али то значи да имате нешто важно да допринесете – и да имате нешто важно да научите!
Један глас
На сваком заседању генералне конференције, благословени смо надахнутом музиком талентованих хорова. Док слушате, можда ћете приметити да певачи не певају сви исте ноте. Понекад један део прати мелодију, понекад други. Али сви они доприносе прелепом звуку, и потпуно су уједињени. Сваки члан хора има исти главни циљ: да славимо Бога и уздигнемо своја срца ка Њему. Сви морају имати свој ум и срце усредсређено на исту божанску сврху. А када се то догоди, они заиста постају један глас.
Ако још увек нисте члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, позивамо вас да нам се придружите док се радујемо Спаситељевој „песм[и] о откупљујућој љубави”. Потребни сте нам. Волимо вас! Црква ће бити боља уз ваше напоре да служите Господу и Његовој деци.
Ако сте већ показали, кроз крштење, кроз склапање завета са Богом, своју жељу да „приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом”, хвала вам што сте део овог великог и божанског дела и што помажете да Црква Исуса Христа буде оно што Спаситељ жели да буде.
Као што сам научио од свог пријатеља у Немачкој, наша љубав према Богу и Његовој деци је снажно сведочанство свету да је ово заиста Спаситељева Црква.
Нека нас Бог благослови да стрпљиво али марљиво настојимо да живимо у складу са идеалима које је наш Спаситељ, Откупитељ и Учитељ поставио за нас – како би сви знали да смо Његови ученици. У свето име Исуса Христа, амен.