Ти си Христос
(Maтеј 16:16)
Желимо да наша деца верују у Исуса Христа, да преко завета припадају Исусу Христу и Његовој Цркви и теже да постану попут Исуса Христа
Када је наш син Илај био у четвртом разреду, његово одељење је организовало лажну владу у ком је од стране његових вршњака Илај био изабран да буде судија у разреду. Једног дана, у посету је дошао прави судија из Другог окружног суда Јуте, огрнуо је Илаја својим службеним огртачем, а онда га јe навео да полаже званичну заклетву за њихово одељење. То је запалило у Илајевој младој поводљивој души страст за учењем права, а и самог Законодавца, Исуса Христа.
Након много година марљивог труда, Илај је био позван на интервју за правни факултет који је био један од његових највише рангираних избора. Рекао је: „Мама, постављено ми је 10 питања. Последње питање је било: ‘Одакле потиче ваш морални компас?’ Изнео сам да је током историје човечанство стварало моралне системе тако што је своје животе обликовало из архетипова. Архетип моралности по ком тежим да ускладим свој живот је од Исуса Христа Изнео сам да ако би се читаво човечанство придржавало учења Исуса Христа са Беседе на гори, свет би био боље, мирније место.” Затим је интервју завршен а он је помислио у себи: „Пропаде мој сан из детињства. Нико у секуларној академској заједници не жели да чује о Исусу Христу.”
Две недеље касније, Илај је био примљен на факултет уз одобрену школарину. Пре него што је прихватио понуду, посетили смо кампус. Правни факултет је изгледао као дворац и налазио се високо на брду са погледом на прелепо језеро. Задивљујуће, док смо ишли кроз величанствену библиотеку и свечане ходнике, видели смо на заставама али и уклесане у камену мотиве из Беседе на гори.
Беседа на гори је дефинитивно најзначајнији говор икада изречен, и предводи својим учењима. Ниједна друга беседа нам не може помоћи да боље разумемо карактер Исуса Христа, Његове божанске особине, и нашу најузвишенију сврху да постанемо попут Њега.
Учеништво током читавог живота у слеђењу Исуса Христа почиње у нашим домовима – и у Школици већ са узрастом од 18 месеци. Желимо да наша деца верују у Исуса Христа, да кроз завет припадају Исусу Христу и Његовој Цркви и теже да постану попут Исуса Христа
Верујте у Исуса Христа
Прво верујте у Исуса Христа
Након беседе о хлебу живота, „многи[м] [господњим] учени[цима]” је било тешко да прихвате његова учења и „отидоше натраг и више не иђаху за њим.” Исус се затим обратио Дванаесторици са срцепарајућим питањем: „Да нећете и ви отићи?”
Петар је одговорио:
„Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота.
„…И ми веровасмо и познасмо да си ти Христос, Син Бога живога.”
Као што је Петар показао, веровати је „имати веру у некога или прихватити нешто као истину.” И да би нас наша вера водила до спасења, она мора бити усредсређена на Господа Исуса Христа. Ми примењујемо веру у Исуса Христа када имамо уверење да Он постоји, разумевање Његовог правог карактера и природе, и знање да се трудимо да живимо у складу са Његовом вољом.
Наш вољени пророк Расел М Нелсон је изјавио: „Вера у Исуса Христа темељ је сваког веровања и канал божанске моћи.”
Како можемо помоћи деци да ојачају своју веру у Исуса Христа и приступе Његовој божанској моћи? За одговор не треба да идемо даље од самог нашег Спаситеља.
„[Господ] обрати се народу говорећи:
„Гле, ја сам Исус Христ…
„Устаните и дођите к мени…
„… Мноштво изађе, и стави руке своје у слабину Његову и опипа белеге од клинова на рукама Његовим и ногама Његовим. А то чињаху прилазећи један по један, док сви … и видеше очима својим и опипаше рукама својим и са сигурношћу знадоше и посведочише, да је то онај.”
Позивам вас да размислите како то може изгледати у животу мале деце. Да ли чују сведочанства о Исусу Христу и Његовом Јеванђељу? Да ли виде побожне слике слављења Његове службе и Божанства? Да ли осећају и препознају Светог Духа који сведочи о Његовој стварности и божанској природи? Да ли им је позната Његова порука и мисија?
Припадајте Исусу Христу и Његовој Цркви
Друго, припадајте Исусу Христу и Његовој Цркви.
Народ цара Венијамина је доживео снажну промену срца и заветом су посветили своје животе вршењу Божје воље. Због завета који су склопили са Богом и Исусом Христом, „звали су се децом Христовом, синовима Његовим и кћерима Његовим”. Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, заветом смо обавезани да градимо Његово царство и припремамо се за Његов повратак.
Како можемо помоћи деци да склопе и држе свете завете? У приручнику Хајде за мном, у А и Б додацима, налазимо предлоге како започети разговоре и лекције које ће оснажити породице и подржати учитеље и вође у њиховом светом управљању да припреме децу за живот на Божјем заветном путу.
Постаните попут Исуса Христа
Треће, постаните попут Исуса Христа.
У Мормоновој књизи, Спаситељ је опоменуо своје новопозване ученике да се угледају на Њега што више могу: „Стога, какви људи морате бити? Заиста, кажем вам, онакви као што сам jа.”
Како можемо помоћи крштеној и потврђеној деци да испуне своју заветну одговорност да окупе себе и друге Исусу Христу? Доживотно учеништво захтева од нас да „будемо … творци речи, а не само слушачи”.
Када дајете позиве Господњим најмлађим ученицима, молимо вас да искористите сваку прилику да их водите, усмеравате их, ходате са њима, и помогнете им да пронађу Пут. Саветујте се са овим драгоценим малишанима док се припремају да поучавају, сведоче, моле се, служе тако да имају поуздање и доживе радост у испуњавању својих одговорности. Тражите надахнуте начине да им помогнете да спознају да је ово њихова Црква и да имају битну улогу у припреми за Спаситељев повратак.
Када Исус Христ постане средиште наших живота, оно што желимо, и како то желимо, заувек се мења. Обраћење мења све! Мења нашу природу „те више немамо склоност да зло чинимо, већ да непрестано добро чинимо”. Мења начин на који проводимо своје време, наша средства; оно што читамо, гледамо, слушамо и делимо. Чак мења начин на који реагујемо у истакнутом, академском, одлучујућем интервјуу за развој каријере.
Видело Исуса Христа мора да осветљава сваки кутак наших живота. Ако не сведочимо о истинитости Његовог предсмртног постојања као Божанства, Његове божанске мисије, и Његовом Васкрсењу које отвара затвор у нашим домовима и на сваком састанку ове цркве, тада наше поруке љубави, службе, поштења, понизности, захвалности и саосећања могу постати ништа више од веселог говора о промишљеном животу. Без Исуса Христа нема моћи за промену, нема сврхе којој треба тежити, и нема измирења у вези са животним патњама. Ако постанемо лежерни у нашем учеништву у Исусу Христу, то може да буде катастрофално по нашу децу.
Када кажемо нашој деци да их волимо, да ли им такође говоримо да их њихов Отац на Небу и Спаситељ Исус Христ воле? Наша љубав може да утеши и надахне, али Њихова љубав може да посвети, узвиси, и исцели.
Овај Исус не би требало да буде измишљени Исус, или поједностављен Исус, или Исус без физичког тела, или лежерни Исус, или непознати Исус, већ прослављени, сведржитељ, васкрсли, узвишени, достојан слављења, моћни, Јединорођени Син Божји, који је моћан да спасе. И као што ми је једног дана мало дете на Филипинима убедљиво сведочило, „Ми смо вредни спасења!” У свето име Онога „ког постави Бог [за] [велико] очишћење”, Исуса Христа, амен.