Јеванђеље Исуса Христа усмерено на породицу

Учење Цркве Исуса Христа светаца последњих дана усредсређено је на породицу. Суштински део нашег учења о породици јесте храм. Обреди који се тамо примају омогућавају нам да се вратимо као вечне породице у присуство нашег Небеског Оца.

Почев од априлске генералне конференције 2025. године, председник Расел М. Нелсон је најавио изградњу 200 нових храмова. Волео је да најављује нове храмове на крају сваке генералне конференције, и сви смо се радовали са њим. Међутим, с обзиром на велики број храмова који се сада налазе у најранијим фазама планирања и изградње, прикладно је да успоримо са најављивањем нових храмова. Зато, уз одобрење Већа дванаесторице, на овој конференцији нећемо најавити ниједан нови храм. Сада ћемо наставити са омогућавањем храмских обреда члановима Цркве широм света, укључујући и одлуке о томе када и где ће бити најављена изградња нових храмова.

Део мог говора, који сам управо изнео, написан је након смрти нашег вољеног председника, Расела М. Нелсона. Оно што сада следи написано је и одобрено недељама раније, али и даље представља моја учења, надахнута од Господа.

Проглас о породици, објављен пре тачно 30 година, изјављује да је „породица установљена од Бога” и да је „средиште Створитељевог плана у вези са вечном судбином Његове деце”. Такође проглашава „да jе Божjа заповест Његовоj деци да се множе и напуне земљу и даље на снази”. И „уз то обjављуjемо да jе Бог заповедио да се свете моћи стварања живота могу користити само између мушкарца и жене коjи су законито венчани као муж и жена”. Како је тадашњи старешина, Расел М. Нелсон, поучио публику Универзитета Бригам Јанг, породица је „кључна за Божји план. … У ствари, сврха плана је да узвиси породицу.”

Црква Исуса Христа светаца последњих дана понекад је позната као црква усмерена на породицу. Јесте! Наш однос према Богу и сврха нашег смртничког живота објашњени су у погледу на породицу. Јеванђеље Исуса Христа је план нашег Небеског Оца за добробит Његове духовне деце. Заиста можемо рећи да нам је јеванђеоски план први пут предочен на савету вечне породице, да се спроводи кроз наше смртничке породице и да је његова предвиђена судбина да узвиси децу Божју у вечним породицама.

Упркос том доктринарном контексту, постоји противљење. У Сједињеним Америчким Државама доживљавамо погоршање институције брака и рађања деце. Током скоро сто година удео домаћинстава на челу са брачним паровима је опао, као и стопа наталитета. Бракови и стопе наталитета чланова наше Цркве су много позитивнији, али су такође значајно опали. Од виталног је значаја да свеци последњих дана не изгубе разумевање сврхе брака и вредности деце. То је будућност којој тежимо. „Узвишење је породична ствар”, поучио нас је председник Нелсон. „Само кроз спаоносне обреде Јеванђеља Исуса Христа породице могу бити узвишене.”

Мањи број бракова и опадање наталитета на националном нивоу разумљиво је из историјских разлога, али вредности и поступци светаца последњих дана требало би да се побољшају – а не да прате – те трендове.

У свом детињству пре 80 година, живео сам на фарми своје бабе и деде у окружењу где је скоро све што се дешавало током дана било под усмеравањем породице. Није било телевизије или друге електронике која би одвлачила пажњу од породичних активности. Насупрот томе, у данашњем урбаном друштву мало чланова доживљава сталне активности усмерене на породицу. Градски живот и модеран превоз, организована забава и брза комуникација олакшали су младима да своје домове третирају као пансионе где спавају и повремено обедују, али где је далеко мање родитељског усмеравања њихових активности.

Родитељски утицаји су такође разблажени начином на који већина садашњих чланова Цркве зарађује за живот. У прошлости, један од великих утицаја који су уједињавали породице било је искуство заједничке борбе у тежњи ка заједничком циљу – као што је савладавање дивљине или зарађивање за живот. Породица је била организована и вођена јединица економске производње. Данас, већина породица су јединице економске потрошње, које не захтевају висок степен породичне организације и сарадње.

Како родитељски утицаји јењавају, свеци последњих дана и даље имају Богом дату одговорност да поучавају своју децу да се припреме за нашу породичну судбину у вечности (видети Учење и завети 68:25). Многи од нас морају то да чине када нису све наше породице традиционалне. Развод, смрт и раздвајање су реалност. То сам искусио у породици у којој сам одрастао.

Мој отац је умро када сам имао седам година, па је мог млађег брата и сестру и мене одгајала мајка удовица. У најтежим ситуацијама, она је наставила даље. Била је сама и сломљена, али њено моћно поучавање о доктрини обновљене Цркве нас је усмеравало. Како се само молила за небеску помоћ у одгајању своје деце, и била је благословена! Одрасли смо у срећном дому у којем је наш преминули отац увек био стварност. Учила нас је да имамо оца, а она мужа и да ћемо увек бити породица због њиховог храмског брака. Наш отац је био само привремено одсутан јер га је Господ позвао на други посао.

Знам да многе друге породице нису тако срећне, али свака мајка може да поучава о љубави Небеског Оца и коначним благословима храмског брака. И ви то можете! План Небеског Оца осигурава ову могућност свима. Сви смо захвални за храмски брак и за будуће благослове печаћења као вечна породица. Попут моје мајке, волимо да цитирамо Лехијево обећање његовом сину Јакову да ће Бог „посветити твоје патње за твоју корист” (2. Нефи 2:2). То се односи на сваку породицу светаца последњих дана, потпуну или тренутно непотпуну. Ми смо породична црква.

Нашa доктрина и наше веровање у вечне породице нас јачају и повезују. Никада нећу заборавити обећање мог деде по мајци Хариса, када смо ми деца живели на његовој фарми близу Пејсона, у Јути. Саопштио ми је трагичну вест да је мој отац преминуо у далеком Денверу, у Колораду. Отрчао сам у спаваћу собу и клекнуо поред кревета, очајнички плачући. Деда је пошао за мном, спустио се на колена поред мене и рекао: „Ја ћу бити твој отац”. То нежно обећање је снажан пример онога што баке и деке могу да ураде да попуне празнине када породице изгубе члана или им он недостаје.

Родитељи, самци или у браку – и остали, попут бака и дека који испуњавају ту улогу за децу – су врхунски учитељи. Њихово најефикасније поучавање је примером. Породично окружење је идеално место за показивање и учење вечних вредности, као што су важност брака и деце, сврха живота и прави извор радости. Оно је и најбоље место за учење других битних животних лекција, као што су љубазност, праштање, самоконтрола и вредност образовања и поштеног рада.

Наравно, многи чланови Цркве имају вољене чланове породице који не прихватају јеванђеоске вредности и очекивања. Таквим члановима је потребна наша љубав и стрпљење. У односима једних према другима, треба да запамтимо да савршенство којем тежимо није ограничено на стресне околности смртног живота. Дивно учење у Учењу и заветима 138:57–59 уверава нас да покајање и духовни раст могу да се наставе у духовном свету који следи након смртног живота. Још важније, док се породице уједињују да би се међусобно јачале, сви треба да запамтимо да греси и неизбежни недостаци које сви ми доживљавамо у смртном животу могу бити опроштени кроз покајање због славног и спасоносног помирења Исуса Христа.

Наш Спаситељ, Исус Христ, је наш највиши узор. Бићемо благословени ако своје животе обликујемо по Његовим учењима и самопожртвовању. Следити Христа и предати себе у служби једни другима је најбољи лек за себичност и индивидуализам који сада изгледају тако уобичајени.

Родитељи имају дужност и да своју децу,поред јеванђеоских начела, поучавају практичном знању, . Породице се уједињују када заједно раде значајне ствари. Породичне баште граде породичне односе. Срећна породична искуства јачају породичне везе. Камповање, спортске активности и друге рекреативне активности су посебно вредне за повезивање породица. Породице треба да организују породична окупљања како би се сећале предака, што води до храма.

Родитељи треба да образују децу у основним животним вештинама, укључујући рад у дворишту и кући. Учење језика је корисна припрема за мисионарску службу и савремени живот. Учитељи ових предмета могу бити родитељи или баке и деке или чланови шире породице. Породице напредују када уче као група и саветују се заједно о свим питањима која се тичу породице и њених чланова.

Неки би могли рећи: „Али ми немамо времена ни за шта од тога”. Да би пронашли времена да раде оно што је заиста вредно, многи родитељи ће открити да могу да укључе своју породицу ако сви искључе своје уређаје. И родитељи, запамтите, оно што та деца заиста желе за вечеру је време са вама.

Велики благослови долазе породицама ако се моле заједно, када увече и ујутру клекну да би захвалиле за благослове и молиле се за заједничке бриге. Породице су такође благословене када заједно славе Бога на црквеним службама и у другим побожним приликама. Породичне везе се исто тако јачају породичним причама, стварањем породичних обичаја и дељењем светих искустава. Председник Спенсер В. Кимбал нас је подсетио да су „надахњујуће приче из наших живота и живота наших предака… моћни алати за поучавање”. Оне су често најбољи извори надахнућа за нас и наше потомство.

Сведочим о Господу Исусу Христу који је Јединорођени Син Бога, нашег Вечног Оца. Он нас позива да следимо заветни пут који води до небеског породичног окупљања. Свештеничке моћи печаћења, вођене кључевима обновљеним у Храму Киртланд, спајају породице за вечност (видети Учење и завети 110:13–16). Тренутно се примењују у све већем броју Господњих храмова широм света. Ово је стварно. Да будемо део тога, молим се у име Исуса Христа, амен.