Благо онима који мир граде

Замислимо да сте млад тинејџер у Капернауму, близу Галилејског језера, у време службе Исуса Христа. Шире се гласине о једном рабину – учитељу – чија порука привлачи мноштва. Комшије почињу да се договарају да крену на брдо с погледом на језеро, како би Га чули.

Придружујете се другима који ходају прашњавим путевима Галилеје. По доласку, изненађује вас велика гомила која се окупила да чује тог Исуса. Неки тихо шапућу: „Месија”.

Слушате. Његове речи вам дотичу срце. На дугом путу кући, бирате тишину уместо разговора.

Размишљате о чудесним стварима – стварима које превазилазе чак и Мојсијев закон. Говорио је о томе да треба окренути и други образ, и волети своје непријатеље. Обeћао је: „Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.”

У вашој свакодневици, док осећате терет тешких дана – неизвесност и страх – мир делује далеко.

Корак вам се убрзава; стижете кући без даха. Породица се окупља, а отац пита: „Испричај нам шта си чуо и осетио.”

Причате како вас је позвао да пустите да ваше светло сија пред другима, да тражите праведност чак и када сте прогоњени. Глас вам задрхти док понављате: „Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.”

Питате: „Могу ли заиста постати миротворац када је свет у метежу, када је моје срце испуњено страхом, и када мир делује тако далеко?”

Отац гледа мајку и тихо одговара: „Да. Почињемо од главног места – свог срца. Затим у нашим кућама и породицама. Када га спроводимо у дело, миротворство може да се прошири на наше улице и села.”

2000 година касније. Нема потребе да замишљамо – ово је наша стварност. Иако су притисци са којима се данашња млада генерација суочава другачији од оних у време младог човека у Галилеји – поделе, секуларизација, освета, бес у саобраћају, гнев, и таласи осуда на друштвеним мрежама – обе генерације се суочавају са културама сукоба и напетости.

Срећом, наши младићи и девојке су на сличан начин привучени својим тренуцима Проповеди на гори: семинари, конференције за младе (За јачање младих), Хајде за мном. Ту примају исте сталне позиве од Господа: да њихова светлост сија пред другима,, да теже праведности чак и када су прогоњени, и да воле своје непријатеље.

Они такође добијају охрабрујуће речи од живих пророка Обнове: „Потребни су миротворци”. Изразите неслагање без увреда. Замените сукоб и охолост праштањем и љубављу. Градите мостове сарадње и разумевања, а не зидове предрасуда или издвајања. И важи исто обећање: „Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.”

Срца данашње младе генерације испуњена су сведочанством о Исусу Христу и надом за будућност. Ипак, и они питају: „Могу ли заиста постати миротворац када је свет у метежу, моје срце је испуњено страхом, а мир изгледа тако далеко?”

Уверљив одговор је поново Да! Прихватамо речи Спаситеља: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам… Да се не плаши срце ваше и да се не боjи.”

Миротворство ипак почиње на главном месту – у нашим срцима. Затим у кућама и породицама. Када га ту спроводимо у дело, миротворство ће се проширити на нашу околину и заједнице.

Хајде да даље размотримо ова три места где модерни светац последњих дана „гради мир”.

Прво је у нашим срцима. Видљиви елемент Христове службе показује како су деца привучена Њему. У томе је суштина. Гледање у чисто и невино миротворно срце детета може бити надахнуће за наша срца. Ево како је неколико деце узраста Школице одговорило на питање: „Како изгледа бити миротворац?”

Делим њихове одговоре директно из њихових срца! Лука је рекао: „Увек помагати другима.” Грејс је поделила колико је важно опростити другима, чак и када то не делује фер. Ана је рекла: „Видела сам девојчицу која није имала са ким да се игра, па сам отишла да се играм са њом.” Линди је рекла да бити миротворац значи помагати другима. „Онда узвратите помоћ. И то стално чините.” Лиам је рекао: „Не будите зли према људима, чак и ако су они зли према вама.” Лондон је ускликнула: „Ако вас неко задиркује или је зао према вама, кажите: ‘Молим те, престани.’” Тревор је приметио: „Ако је остала једна крофна и сви је желе, поделите.”

Одговори ове деце су за мене доказ да смо сви рођени са божанском склоношћу да будемо љубазни и саосећајни. Јеванђеље Исуса Христа негује и уплиће ове божанске особине, укључујући миротворство, у наша срца, благосиљајући нас у овом и следећем животу.

Друго, гајење миротворства у нашим домовима по Господњем обрасцу да утиче на наше међусобне односе: уверавање, трпељивост, благост, љубазност, кроткост, и искрена љубав.

Ево једне надахњујуће приче која показује како је једна породица учинила миротворство породичним догађајем, спроводећи ова начела у пракси.

Деца у овој породици су се мучила у свом односу са одраслом особом чије је понашање често било мрзовољно, снисходљиво, и круто. Деца, повређена и фрустрирана, почела су да се питају да ли је једини пут напред да пресликају то исто злобно понашање.

Једне вечери, породица је отворено разговарала о напетости и последицама које је то остављало на њих. А онда се родила идеја – не само решење, него експеримент.

Уместо да одговоре тишином или осветом, деца би учинила нешто неочекивано: одговорила би љубазношћу. Не само учтиво уздржавање, већ и намерно, искрено изливање лепих речи и промишљених поступака, без обзира на то како су се према њима односили. Сви су се сложили да пробају одређено време, након чега би се поново организовали и размислили.

Иако су неки у почетку оклевали, посветили су се плану искреног срца.

Оно што се затим догодило било је заиста изванредно.

Хладне размене почеле су да се отапају. Осмех је заменио мрштење. Одрасла особа, некада удаљена и груба, почела је да се мења. Деца, оснажена својим избором да се воде љубављу, пронашла су радост у промени. Промена је била толико дубока да планирани састанак за разматрање није више био потребан. Љубазност је обавила свој тихи посао.

Временом су се формирале праве везе пријатељства, подстрек за све. Да бисмо били миротворци, ми праштамо другима и с намером изграђујемо друге уместо да их рушимо.

Треће, миротворство у нашим заједницама. У немирним годинама Другог светског рата, старешина Џон А. Витсо је поучио: „Једини начин да се изгради мирољубива заједница је да се изграде мушкарци и жене који воле и граде мир. Сваки појединац, по том учењу Христовом… држи у својим рукама мир целог света.”

Следећа прича лепо илуструје то правило.

Пре неколико година, двојица мушкараца – муслимански имам и хришћански пастор из Нигерије – стајали су на супротним странама болне верске поделе. Свако је дубоко патио. Па ипак, кроз исцељујућу моћ праштања, изабрали су да заједно ходају путем.

Имам Мухамед Ашафа и пастор Џејмс Вује постали су пријатељи и неочекивани партнери у миру. Заједно су основали центар за међуверско посредовање. Они сада поучавају друге да мржњу замене надом. Као двоструки номиновани за Нобелову награду за мир, недавно су постали инагурациони примаоци Награде за мир Комонвелта.

Ови бивши непријатељи сада путују раме уз раме обнављајући оно што је било сломљено, живи сведоци да Спаситељев позив да будемо миротворци није само могућ – он је моћан.

Када дођемо до спознаје славе Божје, онда „неће[мо] имати намеру да повреди[мо] једни друге, него да живи[мо] мирољубиво”. На нашим скуповима и у нашим заједницама, можемо изабрати да гледамо једни на друге као на децу Божју.

Укратко, упућујем позив. Миротворство захтева деловање – шта год то било, за сваког од нас, почев од сутра? Да ли бисте размотрили једнонедељни миротворни план у три корака?

1. Кућна зона без сукоба: Када сукоб почне, застаните и поново поступајте љубазним речима и делима.

2. Изградња дигиталног моста: Пре објављивања, одговарања или коментарисања на мрежи, питајте: „Да ли ће ово изградити мост?” Ако не, престаните. Не шаљите. Уместо тога, поделите доброту. Објавите мир уместо мржње.

3. Поправка и поновно уједињење: Сваки члан породице може тражити излаз из затегнутог односа како би се извинио, послуживао, поправљао, и поново се ујединио.

Прошло је неколико месеци од када сам осетио непобитан утисак који је довео до ове поруке: „Благо онима који мир граде”. У закључку, могу ли да поделим утиске који су се утиснули у моје срце током тог времена.

Миротворство је христолика особина. Миротворци се понекад означавају као наивни или слаби – са свих страна. Ипак, бити миротворац не значи бити слаб, већ бити јак на начин који свет можда не разуме. Миротворство захтева храброст и компромис, али не захтева жртвовање начела. Миротворство је ићи напред отвореног срца, а не затвореног ума. Значи да се приближимо једни другима испружених руку, а не стиснутих песница. Миротворство није нова ствар, тек изашла из штампе. Сам Исус Христ је поучавао њему, и онима у Библији и Мормоновој књизи. Миротворство су од тада поучавали савремени пророци од најранијих дана Обнове па све до данашњег дана.

Ми испуњавамо своју божанску улогу као деца брижног Небеског Оца када се трудимо да постанемо миротворци. Сведочим о Исусу Христу, који је Кнез мира, Син Бога живога, у име Исуса Христа, амен.