Име којим се називате

Председник Расел М. Нелсон је поучио да би, када би нам Господ лично говорио, прво што би желео да разумемо био би наш прави идентитет: ми смо деца Божја, деца завета и ученици Исуса Христа. Свака друга одредница ће нас на крају унизити.

Ово сам лично схватио када је мој најстарији син добио свој први мобилни телефон. Са великим узбуђењем почео је да уноси имена чланова породице и пријатеља у своје контакте. Једног дана сам приметио да га зове његова мама. На екрану се појавило име „Мајка”. То је био разуман и достојанствен избор – и, морам признати, знак поштовања према бољем родитељу у нашој кући. Наравно, био сам радознао. Које име ми је дао?

Прелистао сам његове контакте, логично претпостављајући да, ако је Венди „Мајка”, онда ја морам бити „Отац”. Нема га. Потражио сам „Тата”. И даље ништа. Моја радозналост прерасла је у благи страх. „Да ли ме зове ‘Кори’?” Не. У последњем покушају, помислио сам: „Играмо фудбал – можда ме зове ‘Пеле’”. Пуста жеља. На крају, сам сâм позвао његов број, и на екрану су се појавиле две речи: „Није мајка”!

Браћо и сестре, како вас зову?

Исус је своје следбенике називао многим именима: Ученици. Синови и ћерке. Деца пророка. Овце. Пријатељи. Светло света. Свеци. Свако носи вечни значај и истиче лични однос са Спаситељем.

Али међу тим именима, једно се издваја од осталих – име Христ. У Мормоновој књизи цар Венијамнин је моћно поучио:

„Ни једно друго име није дато по ком спасење долази. Стога, ја бих да преузмете на себе име Христово…

И догодиће се да ко год буде тако чинио наћи ће се с десна Богу, јер ће знати име по коме је назван, јер ће се звати именом Христовим.”

Они који узму име Христово на себе постају Његови ученици и сведоци. У књизи Дела апостолских читамо да су после васкрсења Исуса Христа, изабрани сведоци добили заповест да сведоче да ће свако ко поверује у Исуса, крсти се и прими Светог Духа примити опрост грехова. Они који су примили ове свете обреде окупљали су се са Црквом, постали ученици и назвали се хришћани. Мормонова књига описује вернике у Христа као хришћане и заветни народ као “децом Христовом, синовима Његовим и кћерима Његовим”.

Шта значи бити назван именом Христовим? То значи склопити и држати завете, увек се сећати Њега, држати Његове заповести, и бити „вољни… [да] стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему”. То значи стајати уз пророке и апостоле док преносе Христову поруку – са њеним учењем, заветима и обредима – широм света. Такође значи служити другима да ублажите патњу и бити светло, и доносити наду у Христа свим људима. Наравно, то је доживотни процес. Пророк Џозеф Смит је поучио да „је то положај до кога никада ниједан човек није стигао у тренутку”.

Зато што пут учеништва захтева време и напор који се гради „редак по редак, пропис за прописом”, лако је упасти у замку назива које нам свет додељује. Они доносе само привремену вредност и никада неће бити довољни сами по себи. Откупљење и оно од вечности „долази [само] преко и посредством Светог Месије”. Зато је слеђење пророчких савета да учеништво учинимо приоритетом, правовремено и мудро, посебно у данашње време када постоје многи гласови и утицаји који нам одвлаче пажњу. Ово је био главни савет цара Венијамина кад је рекао: „Кажем вам, ја бих да се сетите да [Христово] име заувек задржите записано у срцима својим, … да чујете и знате глас који ће вас звати, а такође и име којим ће вас звати.”

Видео сам то у својој породици. Мој прадеда, Мартин Гаснер, заувек је промењен јер је један понизни председник огранка одговорио на Спаситељев позив. У Немачкој 1909. године, времена су била тешка, а новца је било мало. Мартин је радио као заваривач у фабрици за производњу цеви. Према сопственом признању, већина дана када је примао плату завршавала је пијанчењем, пушењем и чашћењем у пабу Његова жена га је коначно упозорила да ће га напустити ако се не промени.

Једног дана, Мартинов колега с посла срео га је на путу ка пабу са згужваном верском брошуром у руци. „Пронашао га је на улици и рекао Мартину да је осетио нешто другачије након што је прочитао брошуру под насловом Was wissen Sie von den Mormonen?, или „Шта знате о мормонима? Сигуран сам да је наслов промењен.

Адреса отштампана на полеђини била је довољно читљива да би се могло открити где се црква налази. Била је прилично далеко, али оно што су прочитали их је дубоко дотакло, па су одлучили да тог недељног дана оду возом да извиде. Када су стигли, установили су да адреса није водила до цркве какву су очекивали, већ до погребног завода. Мартин је оклевао – јер, искрено, црква у погребном заводу звучи као некакав пакет-аранжман.

Али горе, у изнајмљеној сали, нашли су малу групу светаца. Један човек их је позвао на састанак сведочанстава. Мартин је био дирнут Духом и толико одушевљен једноставним, горућим сведочанствима да је и сам поделио своје сведочанство. И управо тамо, на том најневероватнијем месту, рекао је да већ зна да то мора бити истина.

Након тога, човек се представио као председник огранка и упитао их да ли ће поново доћи. Мартин је објаснио да живи предалеко и да не може себи да приушти недељно путовање. Председник огранка је једноставно рекао: „Пратите ме.”

Прошетали су неколико улица даље до оближње фабрике где је радио пријатељ председника огранка.“ Након кратког разговора, Мартину и његовом пријатељу понуђени су послови. Затим их је председник огранка одвео до стамбене зграде и обезбедио смештај за њихове породице.

Све се ово догодило у року од два сата. Мартинова породица се преселила следеће седмице. Шест месеци касније су се крстили. Човек који је некада био познат као безнадежни пијанац постао је толико ревносан у својој новој вери да су га људи у граду почели звати, можда не баш сасвим пријатељски. „свештеник”.

Што се тиче председника огранка, не могу вам рећи његово име – његов идентитет је изгубљен у времену. Али га ја зовем ученик, амбасадор, хришћанин, добри Самарјанин, и пријатељ. Његов утицај се и даље осећа и после 116 година, и ја стојим на раменима његовог учеништва.

Постоји изрека да можете пребројати семенке у јабуци, али не можете пребројати јабуке које потичу из једне семенке. Семе које је посадио овај председник огранка дало је безброј плодова. Вероватно није ни слутио да ће 48 година касније неколико генерација Мартинове породице, са обе стране вела, склопити завете у храму у Берну, у Швајцарској.

Можда су највеће проповеди оне које никада не чујемо, али их видимо у тихим, скромним делима и поступцима обичних људи који, трудећи се да буду као Исус, иду и чине добро. Оно што је овај благодарни председник огранка учинио није било део неке листе задатака. Он је једноставно живео по Јеванђељу као што је описано у књизи Алминој: „Не тераху оне… који беху гладни, или оне који беху жедни, или оне који беху болесни… Беху, дакле, дарежљиви према свима, и старима и младима… и мушком и женском”. И, још нешто што не смемо занемарити, нису одбацивали никога „било да су у цркви или изван ње”.

Они који на себе преузимају име Христово препознају, као што је рекао Џозеф Смит: „Човек који је испуњен Божјом љубављу није задовољан због благослова само за своју породицу, него сеже за целим светом, жељан да благослови целу људску расу”.

Тако је живео Исус. Заправо, учинио је толико много да Његови ученици нису могли све то записати. Апостол Јован је записао: „А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге.”

Хајде да се трудимо да следимо Христов пример тако што ћемо чинити добро и учеништво учинити животним приоритетом, како би сваки пут када ступимо у контакт са другима, они могли осетити Божју љубав и потврђујућу моћ Светог Духа. Онда се можемо придружити мом прадеди и милионима других који су изјавили, као и ученик Андрија: „Ми нађосмо Месију”.

На крају, свет не одређује наш идентитет. Али наше учеништво одређују обреди које примамо, завети које држимо и љубав коју показујемо према Богу и ближњем једноставним чињењем добра. Као што је председник Нелсон поучио, ми смо заиста Божја деца, деца завета, ученици Исуса Христа.

Сведочим да Исус Хрис живи и да нас је откупио. Он је Онај који је рекао: „Позвах те по имену твом; мој си.” У име Исуса Христа, амен.