Преузимање имена Исуса Христа

У 2018. години, на Универзитету у Јути, створена је посебна професура под називом „Др Расел М. Нелсон и Дензел В. Нелсон председничка катедра у кардиоторакалној хирургији” – кардио, што значи „срце”, и торакалној, што значи „груди”. Одата је почаст важном раду председника Нелсона као кардиохирурга и подршци коју је добио од своје покојне супруге, Дензел. Ова професура је плаћена од стране фонда осмишљеног да траје у будућности. Појединац изабран за ову врсту престижне професуре добија признање, подршку у плати, и средства за истраживање.

Први хирург изабран да држи професуру је др. Крег Х. Селзмен, вешт кардиохирург који није члан наше цркве. На церемонији доделе ове професуре др Селзмену, многи важни гости су били присутни, укључујући председника Нелсона и његову супругу, сестру Венди В. Нелсон. Током састанка, председник Нелсон је скромно говорио о својој пионирској хируршкој каријери.

Тада је др Селзмен поделио шта му је значило да буде именован за ову професуру. Он је рекао да је четири дана раније, након дугог дана у операционој сали, открио да је један од његових пацијената требало да се врати на операцију. Био је уморан и разочаран, знајући да ће морати да проведе још једну ноћ у болници.

То вече, др Селзмен је имао разговор сам са собом који му је променио живот. У том тренутку, помислио је: „У петак ћу бити именован за професуру названу по др Нелсону. Он је одувек био познат као неко ко је држао своје емоције под контролом, односио се према свима са поштовањем и никада није изгубио живце. Сада, када ће моје име бити повезано са његовим, морам да покушам да будем више попут њега.” Др Селзмен је већ био веома пажљив хирург. Али желео је да постане још бољи.

У прошлости, његов хируршки тим можда је био свестан његовог умора и фрустрације, јер је дозволио да се то покаже у начину његовог понашања и тону његовог гласа. Али у операционој сали те ноћи, др Селзмен је уложио савестан напор да буде посебна подршка свом тиму и увиђајан према њему. Осећао је да је то учинило позитивну промену и одлучио да настави да покушава да буде више попут др. Нелсона

Пет година касније, председник Нелсон је поклонио своје професионалне радове Универзитету у Јути. Достојанственици са универзитета дошли су да се формално захвале председнику Нелсону. Током тог догађаја, др Селзмен је говорио поново. Позивајући се на иницијале председника Нелсона, РМН, рекао је: „Постоји начин понашања „РМН” које сада прожима Одељење за кардиоторакалну хирургију на Универзитету у Јути.”

У фрустрирајућим ситуацијама, др Селзмен је објаснио: „Радим оно што сада учимо наше полазнике – да се усредсреде, превазиђу је и учине најбоље што могу. Овај начин понашања живи у нама сваки дан. Дајемо значке за ревере сваком члану секције и сваком новом приправнику. На дну значке налазе се слова ‘РМН’. РМН начин понашања је темељ наше обуке; ми томе поучавамо свакога. ” Др. Селзмен је са намером унапредио свој претходни став и тежње, јер је његово име сада повезано са именом председника Нелсона.

Овај сплет догађаја који укључују др Селзмена учинио је да се запитам: „Како сам се променио од када сам повезао своје име са именом Исуса Христа? Да ли сам усвојио христилики начин понашања као резултат тога? Да ли сам заиста покушао да постанем бољи и сличнији Њему?”

Из Искуства др. Селзмена, можемо повући најмање пет паралела са процесом кроз који преузимамо на себе име Исуса Христа. Иако тај процес почиње крштењем, он није потпун све док не будемо чистији и светији и не постанемо више попут Њега.

Прва паралела је поистовећивање. Именовање др Селзмена за Нелсонову професуру повезало је његово име са председником Нелсоном, а др Селзмен је почео да се поистовећује са председником Нелсоном. Када преузмемо на себе име Исуса Христа, повезујемо наше име са Његовим. Ми се поистовећујемо са Њим. Радо постајемо препознати као хришћани. Ми признајемо Спаситеља и без устезања се сматрамо Његовима.

Уско повезана са поистовећивањем је још једна паралела – сећање. Када др. Селзмен одлази у своју канцеларију, баца поглед на медаљон који је добио када је именован за професуру др Нелсона. Овај медаљон га свакодневно подсећа на РМН начин понашања. За нас, узимање причести сваке недеље помаже нам да се сетимо Исуса Христа током целе недеље. Док узимамо причест, чинимо то у знак сећања на цену коју је Он платио да би нас откупио. Ми се изнова заветујемо да ћемо Га се сећати, препознати Његову величину и ценити Његову доброту. Ми више пута признајемо да се само кроз Његову благодат и у њој спасавамо од физичке и духовне смрти.

Сећање значи да следимо савет који нам је дао пророк из Мормонове књиге Алма. „Нек сви кораци [наши] буду за Господа, и куд год пође[мо] нека то буде у Господу… Нека све мисли [наше] буду Господу упућене… Нека сва осећања срца [наших] заувек почивају на Господу.” Чак и када смо заокупљени другим стварима, остајемо свесни Њега, баш као што се сећамо наших имена, без обзира на то на шта се још усредсређујемо.

Изданак сећања на оно што је Спаситељ учинио за нас је трећа паралела – опонашање. Др. Селзмен је почео да опонаша председника Нелсона и РМН начин понашања. Верујем да је начин понашања председника Нелсона једноставно показатељ његовог доживотног учеништва Исуса Христа. За нас, што се више поистовећујемо са Исусом Христом и сећамо Га се, то више желимо да будемо попут Њега. Као Његови ученици, ми се мењамо на боље када се усредсређујемо на Њега, више него када се усредсређујемо на себе. Трудимо се да постанемо попут Њега и настојимо да будемо благословени Његовим особинама. Ми се усрдно молимо да будемо испуњени милосрђем, чистом љубављу Христовом.

Како је председник Нелсон поучавао у априлу: „Када милосрђе постаје део наше природе, изгубићемо нагон да понижавамо друге. Престаћемо да осуђујемо друге. Имаћемо милосрђе за оне из свих области живота. Милосрђе према свима … је од суштинског значаја за наш напредак. Милосрђе је темељ божанског карактера.” Поред милосрђа, настојимо да, „негујемо, користимо, и преносимо” друге духовне дарове од Спаситеља, укључујући исправност, стрпљење, и марљивост.

Опонашање Исуса Христа води нас до четврте паралеле – усклађивања са Његовим намерама. Ми Му се придружујемо у Његовом раду. Као хирург, др Нелсон је био познат као учитељ, лекар и истраживач. Значка за ревере која се користи у секцији др. Селзмена наглашава ове напоре, речима поучити, лечити, и открити. За нас, део преузимања на себе имена Исуса Христа подразумева добровољно, са намером и ентузијазмом усклађивање наших циљева са Његовим. Ми Му се придружујемо у Његовом делу када „волимо, делимо, и позивамо”. Придружујемо Му се у Његовом делу када служимо другима, посебно осетљивима и онима који су повређени, потресени или скрхани својим земаљским искуствима.

Дакле, ми потпуније преузимамо на себе име Исуса Христа кроз поистовећивање, сећање, опонашање и усклађивање. Чињење ове четири води нас до пете паралеле – оснаживања. Приступамо снази од Бога и благословима у својим животима. Пофесура др. Нелсона обезбеђује др. Селзмену признање и средства подршке које користи за промену културе понашања на свом одељењу. Он примењује ово „снажно наслеђе” да помогне другима. На сличан начин, када преузмемо на себе име Спаситеља, наш Небески Отац нас благосиља својом моћи да нам помогне да испунимо нашу мисију у смртном животу.

Када склапамо додатне завете са Богом, ми потпунује преузимамо на себе име Исуса Христа. Сходно томе, Бог нас благосиља са више Његове моћи. Као што је председник Нелсон поучио: „Свака особа која склапа завете у крстионицама и храмовима – и придржава их се – има увећан приступ моћи Исуса Христа. … Награда за држање завета са Богом је небеска моћ … која нас јача да боље издржимо тешкоће, искушења и бол у срцу.”

Постајемо духовно пријемчивији. Имамо више храбрости да се суочимо са наизглед немогућим околностима. Више смо оснажени у нашој одлучности да следимо Исуса Христа. Брже се кајемо и враћамо Њему када преступимо. Постајемо бољи у дељењу Његовог Јеванђеља са Његовом моћу и влашћу. Помажемо онима у потреби са мање, далеко мање осуђивања. Задржавамо способност да нам греси буду опроштени. Имамо већи мир и веселији смо јер се увек можемо радовати. Његова слава ће бити око нас, и Његови анђели ће бринути о нама.

Спаситељ нас позива: „До[ђите] Оцу у име моје, и у право време примит[е] од пунине његове” Подстичем вас да то чините. Дођите нашем Небеском Оцу. Преузмите на себе име Исуса Христа. Поистоветите се са Њим. Увек Га се сећајте. Настојте да будете попут њега. Придружите Му се у Његовом делу. Примите Његову моћ и благослов у свом животу. Урежите Његово име у своје срце, вољно и с намером. То вам даје „углед” пред Богом и квалификује вас да вас Спаситељ заступа. Постаћете узвишени наследници у царству нашег Оца на Небесима, сунаследници са Његовим Првенцем, нашим вољеним Спаситељем и Откупитељем.

Он живи. Знам то са сигурношћу. Он вас воли. Дао је свој живот за вас. Преклиње вас да дођете Оцу преко Њега. У име Исуса Христа, амен.