А сад видим

Са искреном љубављу сви истичемо почаст коју је председник Оукс одао председнику Раселу М. Нелсону поводом његове смрти. И са једнаком љубављу и дубоком жалости, сви смо примили к знању да се догоодила трагедија у Мичигену недавно и да се оне скоро свакодневно догађају широм света. Ми примамо к знању све ово са љубављу и поверењем у Господа Исуса Христа.

Девето поглавље Јеванђеља по Јовану бележи искуство Исуса и Његових ученика који пролазе поред просјака, слепог од рођења. То је навело ученике да питају Исуса неколико сложених религиозних питања у вези са пореклом и преношењем ограничења овог човека. Учитељ је одговорио тако што је учинио нешто врло једноставно и веома изненађујуће. Пљунуо је на земљу и замешао малу количину глине. Затим је њом премазао очи човека, упућујући га да се опере у Бањи силоамској. Све ово је слепи човек послушно учини и „дође гледајући”, каже Свето писмо. Колико су важни докази, за разлику од жеља или аргумената или чак пакости у супротности са истином.

Дакле, бојећи се да ће ово чудо поново допринети претњи коју Исус већ представља за њихову претпостављену власт, непријатељи Спаситеља су се суочили са особом која поново види и рекли су у бесу: „Ми знамо да је [Исус] грешан”. Човек је слушао на тренутак, а затим рече: „Је ли грешан не знам, … знам да ја бејах слеп, а сад видим.”

Сам Исус је дао прво значење овој промени, рекавши својим ученицима да се све то догодило „да се јаве дела Божија на њему”. Запамтите да је два пута у овој причи Спаситељева радња била поменута као „помазање” очију слепог човека, чин који треба да се заврши прањем. Овај опис „да се јаве дела Божија на њему” могло би вероватно указати на одвијање обреда.

Још једна истина која је очигледна овде су оруђа Створитеља неба и земље и све што се у њима користи да би се учинило ово чудо: пљувачка и шака земље! Ови необични састојци потврђују да Бог може да нас благослови на било који начин који Он изабере. Као што се Наман одупире реци Јордан или деца Израелова која одбијају да погледају змију на штапу, како је лако за нас да одбацимо извор нашег откупљења јер се састојци или оруђа чине превише једноставним.

Али сећамо се из Мормонове књиге да су неке ствари и једноставне и драгоцене и да ће пре Исусовог рођења, бити проречено да „не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.” Колико често је Бог слао своју величанствену поруку преко новопозване брижне председнице Потпорног друштва или неуког дечака на фарми у Њујорку или потпуно новог мисионара или бебе која лежи у јаслама.

Па шта ако одговори на наше молитве долазе на једноставан, или нејасан начин? Да ли смо спремни да истрајемо у покушају да живимо према Христовом Јеванђељу без обзира колико пљувачке и глине је потребно? Можда нам није увек јасно о чему се ради или зашто, и с времена на време, сви ћемо се осећати помало као старија сестра која је рекла: „Господе, зар не постоји благослов који није скривен?”

Размотрите доказе о другој истини, оној у вези са светим свештенством. Приликом документовања организације Цркве у том периоду, Лука почиње речима: „Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт”, дарове који нису одобрени на основу импресивних биографија нити одређени традицијом или рођењем. Они нису подарени од стране школе духовности или теолошког семинара. Они се додељују само полагањем руку од стране онога који је и сам имао овлашћене руке положене на себе као део непрекинутог низа уназад до свег извора божанске власти, Господа Исуса Христа.

И у цркви која разуме дар милости, зар не би био још један диван доказ истинитости те Цркве то што видимо да ови благослови и завети иду нашим преминулим рођацима, онима из наших породица који су отишли пре нас? Да ли би требало да буду кажњени зато што нису имали приступ Јеванђељу или зато што су рођени у време или на месту када им божански обреди и завети нису били доступни? Црква Исуса Христа има свете, посвећене домове Господње у којима се милостиво, спасоносно дело обавља посредно дан и ноћ за ове преминуле, као и у којима се нуде прилике за служење Богу и обреде за живе? Колико ја знам, овај посебан доказ Божје истине, Његове универзалне љубави према живима и мртвима, није виђен нигде другде у свету – осим у једној цркви која приказује истину на овај посебан начин – Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.

Мој први животворни сусрет са стварним доказом истине који је учинио да прогледам није дошао са глином за помазање или Бањом силоамском. Не, оруђе истине које ми је донело исцељење од Господа дошло је у виду страница у књизи, да, Мормоновој књизи: Још једном сведочанству о Исусу Христу! Тврдње о овој књизи су биле нападнуте и одбачене од стране неких неверника, а бес је често одговарао баражној паљби оних који су рекли исцељеном човеку да никако није могао да доживи оно што је знао да је доживео.

Речено ми је да су средства којима је настала ова књига била непрактична, невероватна, непријатна, па чак и несвета. Дакле, то је грубо рекао неко ко претпоставља да зна начин на који је књига настала, утолико што је једини опис дат о тим средствима тај да је преведена „даром и моћу Божјом”. То је то! То је све. У сваком случају, утицај Мормонове књиге у мом животу није ништа мање чудесан него што је било наношење пљувачке и земље на очи слепог човека. Она је за мене била штап сигурности за моју душу, узвишена и продорна светлост откривења, осветљење на путу којим морам да ходам када магле таме дођу. А сигурно су долазиле, и сигурно хоће.

И с обзиром на видик који ми је пружила о универзалној љубави и откупитељској благодати мог Спаситеља, делим са вама своје сведочанство оправдано овде као и родитељи тек благословеног човека који су рекли да њихов син треба да буде саслушан јер је био довољно „велики”. А тако и ја. Он је био довољно стар да буде озбиљно схваћен, наговестили су. А тако и ја. Два месеца ме дели од мог 85. рођендана. Био сам на ивици смрти и вратио се. Ходао сам са краљевима и пророцима, са председницима и апостолима. Најбоље од свега је што сам повремено био преплављен Светим Духом. Верујем да би моје сведочанство требало да буде бар мало узето у обзир овде.

Дакле, браћо и сестре, дошао сам до свог потпуног уверења да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана истинска обновљена новозаветна црква – и више од тога – јер нисам могао да порекнем доказе те обнове. Од тих првих искустава, претпостављам да сам имао хиљаду – десет хиљада? – других доказа да је све о чему сам данас говорио истина. Дакле, сада уживам што се могу придружити свом пријатељу згрченом на улицама Јерусалима где својим пригушеним гласом певам:

У име Исуса Христа, амен.