Сами су себи судије

Свеобухватни циљеви Очевог великог плана су да Његовој духовној деци пружи прилику да добију физичко тело, да „разликују добро од зла” кроз смртно искуство, да духовно расту и да вечно напредују.

Оно што се у Учењу и заветима назива „морална слобода избора” је кључно у Божјем плану за остваривање бесмртности и вечног живота својих синова и кћери. Ова суштинска истина у Светим писмима се такође описује као слободна воља, односно способност и слобода да бирамо и делујемо.

Израз „морална слобода избора” је поучан. Синоними за реч „морално” укључују „добро”, „поштено” и „честито”. Синоними за речи „слобода избора” могу укључивати „деловање”, „активност” и „рад”. Стога се „морална слобода избора” може схватити као способност и повластица да изаберемо и да лично делујемо на начине који су добри, поштени, пуни врлина и часни.

Божје творевине укључују и „ствари којим се делује и ствари на које треба деловати”. А морална слобода избора је божански осмишљена „моћ независног деловања” која нас као Божју децу овлашћује да постанемо заступници који делују, а не само објекти на које се делује.

Земља је створена као место где се деца Небеског Оца могу доказати да ли ће чинити „све што им Господ Бог њихов буде заповедио”. Главна сврха стварања и нашег смртног постојања је да добијемо прилику да делујемо и постанемо оно на шта нас Господ позива.

Господ је поучио Еноха:

„Погледај ову браћу своју; они су дело руку мојих, и дадох им знање, у дану када их створих; и у Еденском врту, дадох човеку његову слободу избора;

И браћи твојој рекох, а и дадох им заповест, да љубе један другога, и да изаберу мене, Оца свога.”

Основни циљеви примене слободе избора су да волимо једни друге и да бирамо Бога. И ова два циља се управо поклапају са првом и другом великом заповешћу: да волимо Бога свим срцем, душом и умом, и да волимо ближњег свог као самог себе.

Узмите у обзир да нам је заповеђено – не само указивано или саветовано, већ заповеђено – да користимо своју слободу избора да волимо једни друге и изаберемо Бога. Дозволите ми да предложим да реч „морално” у Светим писмима није само придев, већ можда и божанска наредба како да користимо своју слободу избора.

Позната химна је са разлогом насловљена „Choose the Right (Бирај исправно)”. Нисмо благословени моралном слободом избора да радимо шта год желимо кад год хоћемо. Уместо тога, према Очевом плану, добили смо моралну слободу избора да тражимо вечну истину и поступамо у складу са њом. Као „[они који] делују сами по себи”, треба да се ревносно бавимо добрим стварима, „чини[мо] много тога по слободној вољи својој, и да оствар[мо] много праведности”.

У извештају из Светих писама о предсмртном савету наглашен је витални значај моралне слободе избора. Луцифер се побунио против Очевог плана за Његову децу и настојао да уништи моћ независног деловања. Важно је да се ђаволова непокорност директно односила на начело моралне слободе избора.

Бог је објаснио: „Стога, јер се Сотона побуни против мене, и настојаше да уништи човекову слободу избора, … учиних да он буде оборен.”

Противников себични план био је да одузме Божјој деци способност да постану „[они који] делују сами по себи”, који би могли да делују у праведности. Његова намера била је да Божју децу учини објектима на које се може деловати, без могућности сопственог избора.

Председник Далин Х. Оукс је истакао да нас Јеванђеље Исуса Христа позива да спознамо нешто и да постанемо нешто, праведним коришћењем моралне слободе избора. Рекао је:

„Многи стихови из Библије и савремених Светих писама говоре о последњем суду, на коме ће сви људи примити плату у складу са својим делима или жељама срца. Али други стихови проширују то учење и кажу да ће нам се судити према стању које смо постигли.

„Пророк Нефи описује коначни суд у смислу онога што смо постали: ‘А ако су им дела прљава морају они бити прљави, а ако су прљави тада никако не могу боравити у царству Божјем’ (1. Нефи 15:33; курзив додат). Moрони је рекао: ‘Онај који је прљав и даље [ће] бити прљав, а онај који је праведан и даље ће бити праведан’ (Moрмон 9:14; курзив додат).”

Председник Оукс је наставио: „Из таквих учења закључујемо да Коначни суд није само процена укупног збира добрих и злих дела – онога што смо урадили. Он представља потврду коначног утицаја наших поступака и мисли – онога што смо постали.”

Наша дела и жеље саме по себи не могу и неће нас спасити. „Пошто учинимо све што можемо”, са Богом се можемо измирити само захваљујући милости и благодати која долази кроз Спаситељеву бесконачну и вечну жртву помирења.

Алма је рекао: „Почните да верујете у Сина Божјег, да ће Он доћи да откупи свој народ, и да ће страдати и умрети како би извршио помирење за грехе њихове, и да ће исто тако из мртвих устати, што ће остварити васкрсење, како би сви људи стали пред Њега да им се суди у последњи и судњи дан, по делима њиховим.”

„Верујемо да ће сав људски род бити спашен преко Христовог помирења, послушношћу законима и обредима jеванђеља.” Колико само треба да будемо захвални што наши греси и безбожна дела неће сведочити против нас ако смо заиста „поново [рођени]”, показујемо веру у Откупитеља и кајемо се у „искрености срца” и са „искреном намером”, и „истрај[емо] до краја”.

Многи од нас можда очекују да ће наше појављивање пред судом Вечног Судије бити слично поступку у земаљском суду. Судија ће председавати. Биће изнети докази. Изрећи ће се пресуда. И вероватно ћемо бити несигурни и пуни страха док не сазнамо коначан исход. Али ја не верујем да је такав опис тачан.

Другачији од страхова које често доживљавамо, али повезан са њима, јесте оно што Света писма описују као „побожни страх” или „страх Господњи”. За разлику од световног страха који изазива немир и стрепњу, побожни страх призива у наше животе мир, сигурност и поверење.

Праведни страх обухвата дубоко осећање поштовања и дивљења према Господу Исусу Христу, послушност Његовим заповестима, ишчекивање Последњег суда и правду из Његове руке. Побожни страх проистиче из исправног разумевања божанске природе и мисије Откупитеља, спремности да своју вољу подредимо Његовој вољи, и сазнања да ће сваки човек и свака жена одговарати за своје жеље, мисли, речи и дела на Дан суда.

Страх Господњи није невољна стрепња од доласка у Његово присуство да нам се суди. Напротив, то је очекивање да најзад морамо признати о себи „[оно] што заиста јесте, и „[оно] што ће заиста бити”.

Сви који су живели, који сада живе и који ће тек живети на земљи „биће приведени да стану пред суд Божји, да им се суди према делима њиховим, било да су добра или зла”.

Ако су наше жеље биле усмерене ка праведности а наша дела добра – што значи да смо показивали веру у Исуса Христа, склопили и држали завете са Богом и кајали се за своје грехе – онда ће суд Божји бити угодан. Као што је Енос изјавио, „[стаћемо пред Откупитеља]. Тада [ћемо] са радошћу гледати лице Његово” И у последњи дан бићемо „награђен[и] за праведност”.

У супротном, ако су наше жеље биле зле и наша дела безбожна, онда ће суд бити узрок страха. Имаћемо „савршено знање”, „јасно сећање” и „живи осећај [наше] сопствене кривице”. „Нећемо се усудити да погледамо у Бога нашег, и били бисмо веома срећни када бисмо могли заповедити стенама и планинама да падну на нас и сакрију нас од присуства Његовог.” И у последњи дан примићемо „награду своју која је зло”.

Онда на крају, ми сами себи судимо. Нико неће морати да каже где треба да идемо. У присуству Господњем, признаћемо оно што смо изабрали да постанемо у смртном животу и сами ћемо знати где треба да будемо у вечности.

Разумевање да коначни суд може бити угодан није благослов који припада само Моронију.

Алма је описао обећане благослове који су доступни сваком посвећеном Спаситељевом ученику. Рекао је:

„Значење речи обнова је поново вратити зло за зло, или телесно за телесно, или ђаволско за ђаволско, добро за оно што је добро, праведно за оно што је праведно, исправно за оно што је исправно, милостиво за оно што је милостиво.

… Поступај исправно, суди праведно и чини добро без престанка. И будеш ли чинио све то, примићеш тада награду своју. Поново ће се милост у теби обновити, правда ће се поново у теби обновити, праведни судови ће се поново у теби обновити, и добро у теби ће се поново наградити.”

Радосно сведочим да је Исус Христ наш живи Спаситељ. Алмино обећање је истинито и односи се на вас и мене – данас, сутра и у целој вечности. Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.