Помирите се с Богом

Док проучавам Света писма, наилазим на речи које ми заиста привуку пажњу, првенствено зато што имају посебно значење као резултат искустава која сам имао током свог живота. Каријеру сам провео радећи као форензички књиговођа. Са тим искуством, реч помирити ми је посебно запала за око док читам Света писма. Мој посао је био да помирим пријављене износе са финансијским евиденцијама применом рачуноводствених, ревизорских и истражних вештина. Другим речима, мој циљ је био да ускладим финансијске извештаје са основним финансијским документима како бих осигурао тачност и веродостојност. Улагао сам савесне напоре да решим неслагања, и често је било уобичајено да се значајно време посвети решавању чак и врло малих неслагања.

Апостол Павле је молио Коринћане: „помирите се с Богом”. Помирити се с Богом значи поново ускладити однос с Њим или обновити везу с Богом која је била напета или прекинута због наших грехова или поступака. Поједностављено, помирити се с Богом значи ускладити нашу вољу и дела са Божјом вољом или, како је поучио председник Расел М. Нелсон, допустити да Бог превлада у нашим животима.

Као што нас Света писма уче, слободни смо да делујемо сами, „да изабере[мо] пут вечне смрти или пут вечног живота.” Али ако нисмо савесни, та слобода да поступамо по својој вољи може довести до губитка усклађености са Божјом вољом.

Пророк Јаков је поучио да када се нађемо у неслози или неусклађености с Богом, једини начин да постигнемо помирење јесте да „измири[мо] се с [Богом] кроз Помирење Христа.” Морамо схватити да помирење зависи од милости, што значи да је благодатни чин Христовог помирења учинио помирење могућим.

Док размишљате о свом животу, сетите се времена када сте се осећали да сте далеко од Небеског Оца јер сте се удаљили од Њега. На пример, можда сте постали мање ревносни у својим молитвама Њему или у држању Његових заповести. Као што сами бирамо да се удаљимо од Бога, тако морамо и сами изабрати да уложимо напор ка помирењу. Господ је нагласио нашу одговорност када је рекао: „Приближите се к мени и ја ћу се приближити к вама; тражите ме марљиво и наћи ћете ме; иштите и примићете; куцајте, и отвориће вам се.”

Како нам Спаситељ помаже да обновимо овај важан однос и помиримо се у њему? За мене, велики напредак на мом путу ка помирењу с Богом постижем када следим савет ком је поучио председник Нелсон и кајем се свакога дана. Разлог за то је што помирење значи обнову прекинутог односа, посебно између Бога и човечанства, уклањањем препреке греха.

Једно од великих помирења о коме читамо у Светим писмима јесте оно што је доживео Енос. Нешто у његовом животу није било усклађено с Богом. Он је пример како се човек може ослонити на Помирење Исуса Христа да би се помирио с Богом. Описао је своју жељу за покајањем, своју понизност, усредсређеност и одлучност. Његово помирење с Богом потврђено је када му је дошао глас који је рекао: „Еносе, греси су ти опроштени, и бићеш благословен”. Енос је препознао утицај покајања и помирења на себе када је рекао: „И ја, Енос, знадох да Бог не може лагати, стога, кривица моја беше избрисана”.

Помирење доноси не само ослобођење од осећаја кривице већ и мир у нама самима и с другима. Оно исцељује односе, омекшава срца и ојачава наше учеништво, доносећи повећано поуздање пред Богом. Велику наду и поуздање даје ми још један плод помирења који је описао Енос када је рекао: „И пошто ја, Енос, бејах чуо ове речи, вера моја у Господа поста непоколебљива”.

Када сам био дечак, мој деда по мајци имао је велики воћњак вишања. Имао сам прилику да радим у воћњаку, углавном лети, за време бербе вишања. Као веома млад дечак, схватио сам да је степен мог учешћа био у томе што би ми давали канту, а затим би ме слали на дрво да берем трешње.

Берба вишања се знатно променила када је мој деда купио машину која се звала тресач вишања. Та машина ухвати стабло и затресе га, због чега вишње падају на мреже које служе за њихово сакупљање. Приметио сам да, када би машина почела да тресе дрво, скоро све вишње би пале за неколико секунди. Такође сам приметио да, без обзира да ли се дрво тресло 10 секунди или читав минут, неке вишње једноставно не би пале. Оне су заиста биле непоколебљиве.

Трешење вишања са дрвета могуће је због ослобађања етилена. Овај хормон узрокује да слој ћелија између петељке вишње и дрвета ослаби. Зато се петељка зреле вишње лакше одваја од дрвета услед тог ослабљеног споја.

У Светим писмима сазнајемо да је Јесејев изданак метафора за Месију, Исуса Христа, за кога је проречено да ће доћи из лозе Јесеја, оца цара Давида. Као што етилен слаби везу петељке зреле вишње, тако и непослушност, сумње и страхови могу ослабити нашу везу са Јесејевим изданком, односно Исусом Христом, и учинити нас слабо причвршћенима и лако раздвојивима од Њега. Ма колико били верни, морамо пазити да не ослабимо своју везу са Исусом Христом.

У Учeњу и заветима чак и вернима се упућује упозорење: „Али постоји могућност да човек отпадне од благодати и удаљи се од живога Бога”. Господ наставља: „Да, … чак и они који су посвећени нека припазе”. Да бисмо избегли пад, Господ саветује: „Стога нека се црква припази и моли се увек, да не би упала у искушење”.

Стање у којем смо лако поколебани могло би се упоредити са оним што Света писма описују као сазрели за уништење, са неминовним последицама због поступака. Овај израз може се користити и у ширем смислу да означи стање распада, покварености или опадања, што нешто чини подложним пропасти.

Шта та зрелост представља? Значи ли то да можемо доћи до тачке у којој више нисмо у стању да се променимо? Не, ја мислим да то значи да можемо доћи до тачке у времену када нисмо вољни да се променимо. Противотров за зрелост за уништење јесте чињење онога што јача нашу везу са Исусом Христом. Као што је већ речено, покајање је довело Еноса до тачке непоколебљиве вере. У покајању има снаге – у редовном, правовременом и честом покајању. Као што нас је председник Нелсон поучио: „Ништа није ослобађајуће, узвишеније или кључније за наш лични напредак од редовног, свакодневног усредсређивања на покајање.”

Поред покајања, пророк Јаков је поучавао да нам свест о Божјој руци у нашим животима, тражење и примање откривења и слушање Бога када нам говори, све заједно помаже да не будемо поколебани. Јаков је такође поучио: „Стога, истражујемо пророке, и имамо многа откривења и дух пророштва. А имајући сва та сведочанства добијамо наду, и наша вера постаје непоколебљива”. Слушање и поступање по речима и позивима пророка и апостола могу нас испунити надом, поуздањем и снагом, што резултира тиме да наша вера постане непоколебљива.

Научио сам да жеља за помирењем с Богом мора бити праћена жељом за покајањем. Кајати се и искусити благослове Помирења Исуса Христа води ка непоколебљивој вери. Непоколебљива вера води ка жељи да увек будемо помирени с Богом. Ово је кружни, или понављајући, образац.

Браћо и сестре, позивам вас да се помирите с Богом кроз Помирење Исуса Христа. Сведочим да склапање и држање завета чини нашу везу са Спаситељем снажном, чиме избегавамо да постанемо зрели за уништење. Сведочим да ово помирење с Богом, кроз Помирење Исуса Христа, води ка непоколебљивој вери.

Знам да нас Небески Отац воли, и мене и вас, и да је послао Свог Љубљеног Сина, Исуса Христа, да буде наш Спаситељ, Откупитељ и велики Помиритељ. Сведочим о Исусу Христу и чиним то у име Исуса Христа, амен.