2025
Господ убрзава своје дело
Новембар 2025.


14:55

Господ убрзава своје дело

Док Господ убрзава своје дело, ми треба да волимо и негујемо оне који прихвате Његово Јеванђеље и служимо им.

Чарлс Дикенс је славно започео своју класичну новелу Прича о два града тврдњом: „Била су то најбоља времена, била су то најгора времена.” На неки начин је то истинито и данас.

Живимо у турбулентном времену када „цела земља [је] узбуркана”. Опомену председника Расела М. Нелсона, да као следбеници Исуса Христа треба да будемо миротворци, јутрос је лепо нагласио старешина Гери Е. Стевенсон. Ово је неопходан део неговања јединства, мира и исцељења за „најгора времена”.

Исто тако живимо у „најбољим временима”, на шта ће бити мој нагласак. Господ је у предговору Учења и завета, у 1. одсеку, изјавио да ће пунина Јеванђеља бити „проглаш[авана] … све до краја света”. Господ заиста убрзава своје дело у наше време. Требало би да будемо дубоко захвални за убрзавање, које се одигравало и одиграва се упркос овим изазовним временима. Живимо у времену када Господњи следбеници имају повластицу да чују Његов глас и одговоре отвореним срцима и умовима. Чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, који су посвећени Спаситељу и Његовим заповестима, проналазе сврху и дубок лични мир.

У различитим временима у историји Цркве, било је значајног раста код оних који су ушли на заветни пут. Један такав период догодио се између 1837. и 1850. године. Неки од раних апостола у Господњој обновљеној Цркви служили су мисије у Великој Британији. Као резултат ових мисија хиљаде су се придружиле Цркви, а до 1850. године било је више чланова Цркве који су живели у Уједињеном Краљевству него у Сједињеним Америчким Државама. У то време, Господ је упутио ове свеце да се окупе у Јути. Дошло је до масовне селидбе, а неки су били потпомогнути зајмовима који су обезбеђени преко Кружног фонда за емиграцију.

Волим извештај о доласку у долину Солт Лејка великог броја обраћеника из Енглеске и Велса 1852. године. Групу је дочекало Прво председништво на ушћу Кањона емиграције у пратњи оркестра капетана Пита. Часопис Deseret News их је описао као „групу ходочасника [укључујући] сестре и децу, како ходају, изгорели од сунца, и изнурени временским приликама, али не и безнадежни; њихова срца су била лака и живахна, што се јасно манифестовало на њиховим срећним и радосним лицима.”

Када су „пролазили кроз Храмски кварт, … хиљаде мушкараца, жена и деце се окупило из различитих делова града, да се уједине у славној и радосној добродошлици”. Председник Бригам Јанг обратио им се: „Нека вас Господ Бог Израелов благослови… Ми смо се непрестано молили за вас; хиљаде молитава су понуђене за вас, дан за даном, Њему који нам је заповедио да сабирамо Израел, спашавамо децу људску проповедањем Јеванђеља, и припремимо их за долазак Месије.”

У духу тог радосног догађаја, дозволите ми да још једном уверим све нове обраћенике и оне који се враћају у Господњу Цркву: волимо вас; потребни сте нам; Господу сте потребни. Можда вас нећемо дочекати са марширајућим оркестрима, али се молимо да се благослови неба придруже вашим напорима да напредујете на заветном путу који води до Бога Оца и Исуса Христа у целестијалном царству.

Постоје јасни докази да се вера у Исуса Христа увећава у наше време. У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, дошло је до изузетног пораста и учешћа обраћеника. У последњих 36 месеци скоро 900.000 обраћеника придружило се Цркви. Ови обраћеници чине приближно 5 посто укупног чланства у Цркви. Поздрављамо вас, нове чланове раширених руку и дубоке захвалности за пут који сте изабрали.

Ових 900.000 обраћеника у последњих 36 месеци премашује укупан број чланова Цркве на њену 110. годишњицу 1940. године, која је имала нешто више од 860.000 чланова. То је била година када смо рођени старешина Џефри Р. Холанд, старешина Дитер Ф. Ухдорф и ја.

Ови дивни нови обраћеници долазе из свих делова света. У првих шест месеци ове године, број обраћеника је порастао за више од 20 одсто у односу на претходну годину у Европи, Африци, Азији, Пацифику и Латинској Америци. У Северној Америциа смо видели пораст од 17 одсто. Господње дело наставља да напредује на моћне начине. Ови растући бројеви су јасно сведочанство да Јеванђеље дотиче срца и мења животе свуда.

У наше време, ови драгоцени обраћеници више се не окупљају на централној локацији. Због вере и посвећења чланова Цркве, на располагању су средства за подршку заједницама – изградњом капела и храмова – широм света. Са неопходним кључевима свештенства и обезбеђеним средствима, обреди спасења су сада доступни у већини делова света.

Без обзира на то где живимо, садашњи чланови треба да пруже добродошлицу стотинама хиљада нових чланова као што смо то учинили енглеским и велшким свецима које сам описао из наше ране историје. Свиђа ми се говор старешине Герита В. Гонга на овом заседању, где нас је поучио да нико не треба да седи сам ни емоционално ни духовно.

Наша света дужност је да прихватимо нове чланове и чланове повратнике и да им пружимо добродошлицу. Док Господ убрзава своје дело, ми треба да волимо и негујемо оне који прихвате Његово Јеванђеље и служимо им. Можемо помоћи у изградњи сионског народа који је „једног срца и једног ума и пребива[ше] у праведности”. Да бисмо били једно са Господом, морамо бити једно пред Господом. Сви чланови, без обзира на датум крштења, деле одговорност да пруже добродошлицу другима.

Мој савет члановима Цркве је да обавијемо наше руке око ових драгоцених изабраника који су прихватили Јеванђеље Исуса Христа.

Председник Гордон Б. Хинкли нас је поучио да су новим обраћеницима потребни „пријатељ, одговорност, и нега ‘добром речју Божјом’ (Морони 6:4).” Можемо бити међу оним пријатељима који уверавају ове новообраћенике да ту припадају и да нису само гости. Можемо им помоћи да схвате да су ученици Исуса Христа који могу послуживати другима и прихватити позиве да служе. Млади обраћеници треба да размотре служење пуновремене мисије. Сви треба да буду одлучни да настоје да живе христоликим животом.

Многи се придружују Цркви уз велику личну жртву и очајнички им је потребна љубав и подршка својих ближњих светаца.

За оне од вас који су нови или се враћају вери, постоје изазови са којима се можете суочити. Будите стрпљиви са собом. Мисионари су вас поучили суштинском учењу и објаснили завете и обреде царства који су изложени у Светим писмима и у приручнику Проповедај моје Јеванђеље.

Примање обреда и завета и живљење по заповестима су од суштинског значаја. Усредсредите се на завете неопходне за узвишење. Јеванђеље чини узвишење могућим, што захтева склапање и држање светих завета са Богом. Осим крштења, потврђења и додељивања Мелхиседековог свештенства мушкарцима, остали завети у које улазимо склапају се у храму. За мртве, сваки од ових спасоносних обреда врши се само у храму. У складу с тим, припрема за храм, треба да буде непосредан циљ.

Понекад ћете се осећати неодговарајућима за оно што знате. Познавање Јеванђеља је велики благослов који се добија постепено временом, али то није спасоносни обред. Јеванђеље није провера знања. Међутим, председник Нелсон је обећао: „Када уз молитву будете проучавали Мормонову књигу свакога дана, доносићете боље одлуке – свакога дана… Када будете размишљали о ономе што проучавате, отвориће вам се небески прозори, и примићете одговоре на своја питања и смернице за сопствени живот.”

Поред тога, сваке године периодично црквени наставни план и програм на недељним састанцима покрива Стари завет, Нови завет, Мормонову књигу и Учење и завете. Временом ћете осећати више самопоуздања како ваше познавање Јеванђеља расте. Редовно проучавање Светих писама ће благословити и обогатити ваше животе продубљујући ваше обраћење Јеванђељу Исуса Христа.

Учење чистог учења Исуса Христа је доживотна потрага, како у разумевању учења, тако и у живљењу христоликог живота. Основни завети пружају оквир који описујемо као заветни пут. Овим начелима је снажно поучавао председник Нелсон. Сви чланови, посебно нови и они повратници, биће благословени проучавањем и усвајањем његових пророчких порука о заветима и заветном путу.

Ако поставите циљ достојног примања сваког завета неопходног за узвишење, бићете на путу који води до небеског царства. Храм и храмски обреди морају бити наше тежиште. Већина завета су доступни сваком појединцу. Један завет, вечни брак, подразумева уједињавање ваших напора са супружником. Наш циљ би требало да буде да пронађемо тог вечног супружника.

Међутим, немојте се обесхрабрити ако вечни брак није могућ у овом тренутку. Пророци су поучавали да никакав благослов неће бити ускраћен верним члановима који се држе заповести. Један пророк Мормонове књиге, цар Венијамин, рекао је то предивно: „[Они] који држе заповести Божје … благословени су они у свему … а [буду] ли верни … могу тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће.”

Видећете, ако већ нисте, да чланови нису савршени. Откривено учење јасно показује да ћемо током нашег боравка овде на земљи правити грешке. Живимо у несавршеном и палом свету, а не у целестијалном свету. Овај живот је време провере, са сталним могућностима да се покајемо и докажемо.

Сви се осећамо неприкладним док настојимо да постанемо као Исус Христ. Његово Помирење нам омогућава да се свакодневно кајемо када закажемо. Како је Нефи, још један пророк из Мормонове књиге рекао: „Мора[мо] хрлити напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете вечни живот.”

Када размишљамо о изазовима нашег времена, морамо запамтити да је Спаситељ, током своје земаљске службе, исто тако живео у турбулентним и насилним временима. Његова пажња није била усмерена на тадашње политичке изазове; била је на усавршавању светаца.

Слеђење Спаситеља и Његове науке и учења никада није било лако у свету који је стално у метежу. Није било лако Спаситељу у нестабилном свету током његовог боравка у смртном животу, није лако било нашим раним вођама и члановима, а није лако ни нама. Срећом, живи пророци нам пружају смернице које су нам посебно потребне у данашње време. Председник Далин Х. Оукс ће наставити то духовно моћно наслеђе

Сведочим да је учење Цркве Исуса Христа вечно и истинито. Износим своје сигурно и неоспорно сведочанство да Исус Христ живи, и да због Његовог помирења можемо бити једно са Њим. У свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Charles Dickens, A Tale of Two Cities (1859), 1. стр.

  2. Једна од Дикенсових тема била је идеја индивидуалне трансформације у време друштвених немира.

  3. Учење и завети 45:26.

  4. Видети Гери Е. Стивенсон, „Благословени су миротворци”, Лијахона, нов. 2025, стр 6–9.

  5. Учење и завети 1:23.

  6. Видети Учење и завети 88:73.

  7. Видети Учење и завети 59:23; видети такође Јован 14:27.

  8. Видети Дела апосолска 2:41.

  9. Видети Учење и завети 112. Ово откривење је примљено 23. јула 1837. године, на дан када је Јеванђеље први пут проповедано у Енглеској у овом раздобљу. За више информација о овим мисијама, погледајте James B. Allen, Ronald K. Esplin, and David J. Whittaker, Men With a Mission: The Quorum of the Twelve Apostles in the British Isles, 1837–1841 (1992).

  10. Већина ових обраћеника дошла је из радничке класе. Чарлс Дикенс је посматрао неке од њих док су се припремали за путовање у Сједињене Америчке Државе, на броду Амазон. Био је благонаклон у својој процени. Описао их је као, „у својој класи, пробране и најцењеније у Енглеској” („The Uncommercial Traveler”, All the Year Round, стр. 446). Такође видети Прва Коринћанима 1:26–28.

  11. Видети „Arrival from England, by the ‘Perpetual Emigrating Fund,’” Deseret News, 18. септ. 1852, 90. стр.

  12. Видети Учење и завети 76: 62, 70; такође видети Прва Коринћанима 15: 40–42.

  13. Информације обезбеђене преко Чланских и статистичких записа и Мисионарског одељења.

  14. Информације обезбеђене преко Чланских и статистичких записа и Мисионарског одељења.

  15. Информације обезбеђене преко Чланских и статистичких записа.

  16. Информације обезбеђене преко Чланских и статистичких записа и Мисионарског одељења.

  17. Од 1890-их, црквене вође почеле су да охрабрују чланове да остану у својим родним земљама, а не да се окупљају у Јути. Први кочићи изван Унутарпланинског Запада створени су 1920-их, а први кочић изван Сједињених Америчких држава и Канаде створен је на Новом Зеланду (видети Brandon S. Plewe, ed., Mapping Mormonism: An Atlas of Latter-day Saint History [2014], стр. 184–185).

  18. Видети Учење и завети 110:11–16.

  19. Видети Gerrit W. Gong, „Нико не треба да седи сам”, Liahona, нов. 2025, стр. 40–43.

  20. Moјсије 7:18.

  21. Видети Јован 17:20-21; 1. Коринћанима 12:11–31.

  22. Gordon B. Hinckley, „Converts and Young Men”, Ensign, мај 1997, 47. стр.

  23. Видети Јаковљева 2:5; видети такође Матеј 19:29; Римљанима 2:11; Ефесцима 2:19; Мосија 18:8–9.

  24. Видети Проповедај моје Јеванђеље: Водич за проповедање Јеванђеља Исуса Христа (2023), стр. 17.

  25. Видети Учење и завети 14:7.

  26. Russell M. Nelson, „The Book of Mormon: What Would Your Life Be Like Without It?”, Лијахона, нов. 2017, стр. 62–63; видети такође Спенсер В. Кимбал: „Када се чини да ниједно божанско ухо не слуша, и ниједан божански глас не говори … ако [се ми] удубимо у Света писма, удаљеност се сужава и духовност се враћа” (Teachings of Presidents of the Church: Spencer W. Kimball [2006], стр. 67).

  27. Видети Joван 5:39.

  28. Видети, на пример, Russell M. Nelson, „Let God Prevail”, Liahona, нов. 2020, 92–95 стр; „The Power of Spiritual Momentum”, Liahona, мај 2022, стр. 97–100; „Overcome the World and Find Rest”, Liahona, нов. 2022, стр. 95–98.

  29. Moсија 2:41.

  30. Видети Алма 34:32.

  31. 2. Нефи 31:20.

  32. Видети Ефесцима 4:11–15.

  33. Видети Joван 17:20–22.