Помирбена љубав Исуса Христа

Ако сте починили озбиљне грехе и ако сте у процесу покајања или имате жељу да се потпуно покајете и осетите неизрециву радост праштања, знајте да вас то чудо чека. Спаситељ непрестано позива: „Ходите к мени”.

Јачање ваше вере у нашег Спаситеља, Исуса Христа, оживеће тежњу ваше душе да Га упозна, верује у Њега и преда ваше срце Њему. Енос је питао за сопствени опроштај: „Господе, како се то догоди?” Господ је одговорио: „Због вере твоје у Христа кога никада пре нити чу нити виде.”

А Морони је додао: „А одрекнете ли се сваке безбожности, и Бога љубите свом својом силом, умом и снагом, тада вам је довољна благодат Његова.”

Окренути се од греха, окренути се ка Богу и јачати своју веру у Исуса Христа је диван почетак. Понизно подређивање своје воље Богу укључује признавање озбиљних греха свом бискупу или председнику огранка, али ваш пуни опроштај долази од Спаситеља. Опроштај је божански дар понуђен кроз благодат Исуса Христа.

Жеља да се истински вратите Богу праћена је одлучношћу да будете потпуно искрени са својим Небеским Оцем, са собом, са онима који су били повређени и са својим свештеничким вођом. Ваш Небески Отац се радује вашем одлучном настојању да Му се приближите са скрушеним срцем и раскајаним духом. Имати дух раскајан значи понизно предати себе у руке Божје; имати срце скрушено доноси оно што апостол Павле описује као „жалост која је по Богу”, дубоку чежњу душе да се врати к Њему без обзира на цену.

Ваша чежња вас води ка жељи да поправите оно што сте сломили. Ипак, када схватите да неке ствари нису у вашој моћи да поправите, жарко се молите да вам Господ, кроз Своју благодат, помогне да исцели оне који су повређени као последица ваших дела.

Последице озбиљног греха према другима често је болно тешко превазићи. Следите ли пример синова Мосијиних, који „ревносно настој[аше] да поправе све оно чиме беху цркву повредили”? Разговарајте са онима које поштујете о оном што можда не видите.

Док сам припремао овај говор, добио сам неочекивану имејл поруку од некога ко је у процесу покајања и жели да се врати у Цркву. Његова бивша супруга је и даље патила због губитка „[њиховог] вечног брака, [тешкоћа са децом], губитка финансијске сигурности, … немогућности да сасвим испрати трошкове, [и] дубоко гушећих осећања издаје.”

Поделио је са мном како је његов свештенички вођа „био надахнут да [га позове] да у молитви размотри шта би још могао да учини за своју бившу супругу и децу”. Са дозволом делим део његове имејл поруке.

„[Прво] сам мислио да је износ [новца] ког сам се одрекао у брачном споразуму био више него великодушан, али ме је мој председник огранка подстакао да постим и молим се о томе…

У почетку сам се борио са идејом додатне накнаде. Пошто моји греси нису били финансијске природе, питао сам се шта заиста значи ‘великодушна надокнада’ … [али] убрзо сам схватио да се не ради само о новцу.

Моје свештеничке вође су се среле са [мојом бившом супругом] и мојом децом и увидели да се они још увек муче и да нису исцељени…

Мој нови циљ је био да идем напред са вером… Једноставно сам изразио своју жељу да помогнем без икаквих услова… Одлучио сам да [шаљем својој бившој супрузи одређену суму] од сваке плате, што је био значајан део моје нето зараде. Таман пре него што сам извршио прву уплату, Господ ми је [утиснуо мисао да треба] да платим [дупло више].

Научио сам да надокнада није само питање новца. Ради се о понизном посвећивању свог живота Господу… Новац је ту да помогне да се надокнади оно што сам одузео својој породици због својих лоших одлука. Ради се о томе да дајем и држим обећања без очекивања било чега заузврат и да јој помогнем да не брине о рачунима како би могла да тражи Духа.”

Ваши напори да поправите оно што сте сломили можда немају никакве везе са новцем, али када понизно молите Господа, можете открити да постоји још нешто што можете учинити.

Када тражите Господњи опроштај, будите стрпљиви док чекате Његово потпуно одобрење. Размислите о овом стиху из Светих писама:

„Они… понизише се и то у дубине понизности; и … по цео дан вапљаху Богу… [Али] Господ беше спор да чује вапаје њихове због безакоња њихових.”

„Ипак, чу Господ вапаје њихове и поче… олакшавати бремена њихова; … и … они почеше у мањој мери напредовати.”

Будите стрпљиви, јер Господ даје свој благослов и одобрење постепено.

У Господње време, осетићете Његов глас који вам говори: „Да не допустиш више да те то узнемирава”. Једнога дана, док настављате да се окрећете Спаситељу, ваш Небески Отац ће „уклони[ти] кривицу из срца [вашег], кроз заслуге Сина свога.”

За вас који сте тако неправедно повређени озбиљним гресима другог, чезнем да поделим Спаситељеву љубав и саосећање, Његову утеху и мир.

Туга коју сте осетили, бол сломљеног срца, губитак, гушећи осећај издаје, урушавање вашег живота какав сте замишљали – дајем вам своје потпуно уверење, Спаситељ вас познаје и воли. Обратите се Њему. Он је ваша утеха и снага; послаће своје анђеле да вас уздигну. Када ће ваша бол нестати, ваша жалост бити ублажена, а нежељена сећања заборављена? Не знам. Али ово знам: Он има моћ да надокнади ваш губитак и да изнесе лепоту из пепела ваше патње.

Наша вољена браћа и сестре из Гренд Бланка, у Мичигену, са својом непоколебивом вером у Исуса Христа, својом храброшћу и несебичношћу, примили су и у нареднм недељама и месецима ће обилно примати Спаситељеву ненадмашну љубав и благодат.

Док настављате да се уздајете у Њега, облаци таме и ваши болни јади у ноћи биће преображени у сузе радости и мира које теку у јутарњем светлу. „Ваша жалост [ће се] окренути на радост… И вашу радост неће нико узети од вас.” Тај тренутак ће доћи. Сведочим да ће доћи.

Помирбена љубав Исуса Христа може се наћи и у најтежим ситуацијама, али нам свима непрестано треба помирбена благодат нашег Спаситеља. Председник Далин Х. Оукс је поучио: „Због Његовог помирбеног искуства у смртности, наш Спаситељ је способан да утеши, исцели, и ојача све мушкарце и жене свуда, али верујем да то чини само за оне који Га траже и моле за помоћ. Апостол Јаков је поучио: ‘Понизите се пред Господом, и подигнуће вас’ (Јаковљева посл. 4:10). Постајемо достојни тог благослова када верујемо у Њега и молимо Му се за помоћ.”

Добио сам дозволу од свог драгог пријатеља и бившег члана врховне власти Седамдесеторице, старешине Роберта Е. Велса, сада 97-годишњака, да поделим његово искуство од пре више од 60 година:

Док је живео у Парагвају 1960. године и радио као међународни банкар, Роберт Велс, тада 32 године стар, и његова супруга, Мерил, били су пилоти у два различита авиона, враћајући се из Уругваја кући у Парагвај. Налазећи се у густим облацима, Роберт и Мерил изгубили су визуелни и радио контакт једно са другим. Роберт је брзо слетео и тамо сазнао да је авион његове супруге пао. Ни његова супруга ни два пријатеља који су летели с њом нису преживели. Његова деца, код куће у Асунсиону, имала су седам, пет и две године.

Старешина Велс је говорио о својој тузи:

„Речи ће заувек бити недовољне да опишу бол која је бујала у мени, обузимајући моја осећања и паралишући моја чула. Дубоке сузе жалости једноставно нису престајале да теку. Да ствар буде гора, док је мој ум покушавао да се избори са разорном спознајом смрти моје супруге, осећао сам огромну кривицу као да сам ја одговоран за пад.”

Роберт је кривио себе што авион није темељније прегледан и што није својој супрузи дао боља упуства за лет према инструментима. Сматрао је да је крив за немар.

Роберт је рекао:

„Мој ум је пао у мрачну обамрлост… Постојао сам само – [због деце,] ни због чега другог.

… Изгубио сам жељу да наставим даље.”

С временом, Роберт је био благословен дубоким духовним искуством. Испричао је:

„Једне вечери, отприлике годину дана касније, док сам био на коленима у молитви, догодило се чудо. Док сам се молио и усрдно преклињао свог Небеског Оца, осетио сам као да је Спаситељ дошао поред мене и чуо сам глас који је говорио ове речи мојој души и мојим ушима: ‘Роберте, моја помирбена жртва платила је за твоје грехе и твоје грешке. Твоја жена ти опрашта. Твоји пријатељи ти опраштају. Подићи ћу твој терет…’

Од тог тренутка, терет кривице [и очаја] чудесно је био подигнут са мене. Био сам спасен! Одмах сам разумео свеобухватну моћ Спаситељевог помирења и … да се оно директно односи на мене… … Доживео сам светлост и радост какве никада пре нисам познавао. … Био ми је дат незаслужен дар – Господњи дар благодати… Нисам је заслужио – нисам учинио ништа да је заслужим, али Он ми је ипак дао.”

Браћо и сестре, да сви можемо бити „благодаћу Божјом посвећени у Христу, проливањем крви Христове, … [постајући] свети, без мрље.”

Сведочим о љубави, милости и благодати нашег Спаситеља и Откупитеља. Он живи. Ми смо Његови; ми смо деца завета. Када верујемо у Њега, следимо Га и верујемо Му, Он ће нас подићи из наших туга и наших греха. Затим, након овог смртничког живота, у дому Његовог Оца, живећемо са Њим заувек и увек. У име Исуса Христа, амен.