Понизне душе за олтаром клече
Када склопимо и поштујемо своје завете, везујемо се за Спаситеља, стичући већи приступ Његовој милости, заштити, посвећењу, исцељењу и миру.
Хвала хору на вашем сведочанству кроз ту нову химну.
Нова причесна химна „Хлеб живота, жива вода” испуњава ми душу. Један стих у химни гласи: „Пред олтаром сада стојим, приносим Му срце скрушено.”
Моје разумевање тих речи продубило се убрзо након што је наша породица напустила Њубери Парк, у Калифорнији, да би 2015. године служили у мисији Јута Огден. Примио сам позив да обиђем ваздухопловну базу Хил у Лејтону, у Јути. Никада раније нисам био у војној бази, нити сам имао прилику да упознам војног капелана или жене и мушкарце који свакодневно раде на томе да својој земљи обезбеде сигурност и заштиту.
Капелан Харп, као и хиљаде других добровољних и професионалних проповедника који служе у нашим затворима, болницама и војним установама широм света, надахнуо ме је и подигао у духу. Последња станица у обиласку базе била је капела. Питао сам капелана да ли врши службе за све људе који желе да размишљају, моле се, медитирају или славе Бога. Пришао је предњем зиду капеле и извукао крст иза завесе. Рекао је да крст користи за протестантске и католичке службе. Питао сам шта користи за нашу браћу и сестре Јевреје, и он је пришао другој страни предњег зида и извукао Давидову звезду.
Тада сам га упитао: „А шта радите на службама за припаднике Цркве Исуса Христа светаца последњих дана?” Тада је склонио те симболе и показао на велики дрвени олтар у средини светилишта. Рекао је да чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана припремају и благосиљају хлеб и воду на олтару. Питао сам да ли се тај велики, наизглед причвршћен олтар уклања пре служби за нашу јеврејску, муслиманску, католичку или протестантску браћу и сестре. Рекао је да олтар остаје на свом месту, јер неке од тих вера такође користе олтар, свако на свој начин.
Аврам је направио олтар, свезао Исака и био спреман да жртвује свог јединог сина, али му је анђео зауставио руку, и он је изјавио, као што је и Господ изјавио: „Ево ме!” Колико пута је велики Ја јесам или неки од Његових пророка добровољно рекао: „Ево ме”?
У својој Беседи на гори, Спаситељ нас је позвао да се измиримо са својом браћом и сестрама пре него што приступимо олтару. Павле је поучио да смо „освећени” на олтару кроз помирење Исуса Христа.
Пророк Лехи „остави дом свој… и драгоцености своје… [затим] сагради олтар… и принесе жртву… и исказа хвале Господу”.
Библија и Мормонова књига поучавају нас да славимо Сина Божјег за олтаром. Зашто?
Наши прародитељи, Адам и Ева, градили су олтаре и за њима славили Бога. Након што су били истерани из Еденског врта и славили Бога „много дана” посетио их је анђео и поставио упечатљиво питање које би се могло односити на сваког од нас: „Зашто приносиш жртве Господу?”
Aдам је одговорио: „Не знам.”
Одговор анђела на Адамово понизно признање је задивљујућ: „Ово је слика жртве Јединорођенца Очевог… Стога, све што будеш чинио чинићеш у име Сина, и покајаћеш се и призиваћеш Бога у име Сина заувек.”
Причесни сто и храмски олтари симболизују жртву Исуса Христа и Његово бесконачно помирење.
Када склопимо и држимо своје завете, примајући обреде причести у цркви, као и даривање и печаћење у храму, ми се везујемо за Спаситеља и стичемо већи приступ Његовој милости, заштити, посвећењу, исцељењу и спокоју.
Милост и заштита кроз завете
Као петнаестогодишњак, питао оца да ли могу да прескочим причесни састанак – само једне недеље у јануару, због важне утакмице америчког фудбала. Рекао ми је да сам довољно одрастао да сам донесем ту одлуку, али ме је замолио да размислим о једном савету. Рекао је: „Ако једном одлучиш да прескочиш причест, следећи пут ће ти бити лакше да га поново пропустиш.”
Ако је Спаситељ велики јединитељ, онда је противник разјединитељ. Он, Сотона, искушава нас да се удаљимо од наших посвећених места богослужења и од заштите Исуса Христа. Када славимо Спаситеља, добијамо „моћ да иде[мо] насупрот природном светском току”. Када проводимо време у заједници са Њим, имамо обећање да ћемо бити „избављени од Сотоне”. „Затим, када држимо своје завете, дарује нас својом … оснажујућом моћу.” О, како ценим искуство заједништва са Спаситељем кроз завете склопљене за светим олтарима.
Грађење разумевања о вечном Спаситељевом помирења редак по редак, пропис за прописом обезбеђује духовну заштиту од лукавства противника. За младог старешину Јагија у Мексику, сестру Јаги у Белгији и друге мисионаре широм света много је вероватније да ће видети како њихови пријатељи примају благослове крштења и дара Светог Духа ако њихови пријатељи буду присуствовали служби причести прве недеље од првог контакта.
Млада пунолетна особа у Тонги или Самои вероватније ће се запечатити у дому Господњем ако се припреми и прими даривање одмах након завршетка школе. У даривању се чланови позивају да живе, слушају и држе пет закона који им у животу дају моћ и заштиту. Када склопимо завете са Господом, успоставља се обострани однос. Показујемо Му своју верност и љубав. Наша снага и моћ расту са сваким датим и испуњеним обећањем.
Размишљање и посвећење
Када понизно и симболично клечимо за олтарима Господњим, то је прилика за размишљање, „у погледу на охолост срца својих … [понизујући се] пред Богом”. Пре него што бих изашао с пријатељима као млад, моја мајка је често говорила: „Сети се ко си – и јави се кад стигнеш кући.” Неких вечери, пропустио бих да се јавим, јер бих се вратио прекасно. Кајем се што сам пропуштао те важне тренутке са мамом.
Данас, с радошћу ишчекујем та „јављања” – тренутке повезивања са Небеским Оцем. У свом свакодневном личном богослужењу, клечим у молитви поред кревета или заједно са породицом, и замишљам себе како клечим за олтаром, размишљајући о свом животу и преиспитујући га. Размишљам о причести, чак и о целим комадима хлеба који су изломљени и искидани за нас, сваки као симбол сломљеног тела нашег Откупитеља. Присећам се да је председник Далин Х. Оукс поучио са „сваки комад хлеба је јединствен, баш као што су јединствени и они који га примају”. Када клечим у молитви, размишљам о томе како да се подложим вољи Божјој.
Старешина Дејвид А. Беднар је поучио да „обред служења причести је свети и стални позив да се искрено покајемо и обновимо у духу. Чин узимања причести, сам по себи, није опроштај греха. Али, када се свесно припремамо и учествујемо у овом светом обреду скрушеног срца и понизног духа, онда имамо обећање да Дух Господњи може увек бити са нама. А посвећујућом моћу Светог Духа као нашег сталног пратиоца, можемо увек имати опрост наших грехова”.
Када Ејми и ја пажљиво размотримо своја животна искуства, славимо дар савршене љубави и жртве Исуса Христа. Такође видимо како је јарост пакла ослобођена. Како да превазиђемо погледе осуде, анксиозност, депресију, рак, дијабетес, онлајн малтретирање, украден идентитет, неуспеле трудноће, губитак детета, брата и оца? Исус Христ је испио ту горку чашу, чашу срџбе – за мене, моју породицу, све нас!
Gethsemane, аутор Aдам Aбрам, захваљујући altusfineart.com © 2025
„Горка чаша” коју је испио у Гетсеманском врту и Његове муке које су се „појачале” на калваријском крсту омогућавају нам да на олтаре Господње положимо све тешкоће – гордост, безобразлук, насиље, срџбу и страх – и будемо „посвећени примањем Светог Духа”, увек.
Сестра Патриша Холанд је рекла: „Моја најдубља молитва за вас и за себе данас јесте да се потпуно предамо, да положимо себе на олтар Божјих обећања и мира, без обзира где се налазили и шта год да смо учинили.”
Место исцељења и спокоја
Када приђемо олтару, не тражимо награду; учимо о Дародавцу. У том учењу и везивању за завет долази исцељење. Нефи је рекао: „Испуни ме Он љубављу својом, толико да ми тело гораше.” А наш брижни Спаситељ је позвао: „Зар се нећете сада вратити к мени, и покајати за грехе своје и обратити се да бих вас исцелио?”
Када су биле мале, једна од омиљених прича наших двеју најстаријих ћерки, Мекензи и Еме, била је Летописи Нарније: Лав, вештица и ормар. Сви смо се заљубили у лава Аслана. Једна од најупечатљивијих ноћи док смо читали књигу била је она када је велики лав дао свој живот за Едмунда. Упечатљива јер су родитељи и ћерке плакали када је лављи живот угашен на Каменом столу од стране вештице. Упечатљива јер је нада остала жива, упркос трагедији, све до тренутка када се десило нешто чудесно. У том малом спаваћем простору одјекнули су узвици радости када је Аслан васкрсао и рекао:„Када би вештица заиста разумела прави смисао жртве… знала би да ако вољна жртва која није починила никакву издају умре уместо издајника, Камени сто би се разломио и сама смрт би [почела да се урушава]”.
Исус Христ лечи све ране. Исус Христ омогућава да живимо поново.
У свом говору на генералној конфернцији у октобру 2022. године, председник Расел М. Нелсон описао је групу посетилаца која је обилазила храм током отворених врата. Тамо је био један дечак. Председник Нелсон је поучио:
„Када је туристичка група ушла у просторију за даривање, дечак је показао на олтар, где људи клече да би склопили завете са Богом, и рекао: ‘О, то је лепо. Овде је место за људе да се одморе од храмског путовања.’
…Вероватно није имао појма о директној вези између склапања завета са Богом у храму и Спаситељевог задивљујућег обећања:
„‘Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако’ [Maтеј 11:28–30; курзив додат].”
„Син човечији нема где главе заклонити”, а ипак је позвао своје ученике, вас и мене, за причесни сто да тамо са Њим, нађу спокој. Када „понизне душе за олтаром клече”, мир обилује. Спаситељеве руке су раширене; Његов сто је припремљен. Дођите да славимо Сина Божјег за Његовим светим олтарима. У име Исуса Христа, амен.