Чините свој део свим срцем

Моје искуство на симулатору лета било је важан подсетник да је за успех у било чему – било да је то пилотирање, веслање, сејање или учење – потребна доследна самодисциплина и вежба.

Можда ћете провести године у стицању неке вештине или развијању талената. Можда ћете радити толико напорно да то постане ваша друга природа. Али ако мислите да то значи да можете престати да вежбате и учите, постепено ћете губити знање и вештине које сте некада са великим напором стекли.

Ово важи за вештине као што су учење језика, свирање музичког инструмента и пилотирање авионом. Исто тако важи и за постајање Христовог ученика.

Једноставно речено, учеништво захтева самодисциплину.

То није нешто што се ради лакомислено, нити се догађа случајно.

Вера у Исуса Христа је дар, али примање тог дара је свесни избор који захтева посвећеност свом „силом, умом и снагом”. То је свакодневно вежбање. Сваког часа. Захтева стално учење и одлучну посвећеност. Наша вера, кoja je наша оданост Спаситељу, јача када се проверава кроз супротност са којом се суочавамо у овом смртном животу. Она опстаје јер је непрестано хранимо, јер је стално активно примењујемо – и никада не одустајемо.

С друге стране, ако пропустимо да користимо веру и њену моћ уверавања, постајемо мање сигурни у нешто што смо некада сматрали светим – мање уверени у оно што смо некада знали да је истина.

Искушења која нас никада нису привлачила почињу да изгледају мање одбојно, а више примамљиво.

Ватра јучерашњег сведочанства може нас грејати само одређено време. Потребно јој је стално подстицање да би наставила да пламти.

У Новом завету, Спаситељ је испричао причу о господару који је сваком од својих слугу поверио нешто свето – количину новца која се звала таланти. Слуге које су марљиво користиле своје таланте умножиле су их. Слуга који је свој таланат закопао, на крају га је изгубио.

Поука? Бог нам даје дарове – знања, способности, прилике – и жели да их користимо и умножавамо како би били на благослов нама и Његовој другој деци. То се не дешава ако те дарове ставимо високо на полицу као трофеј који с времена на време гледамо са дивљењем. Наши дарови се умножавају и расту само када их стварно користимо.

„Али, старешина Ухдорф”, можда ћете рећи, „ја немам никакве дарове или таленте – бар не такве који нешто вреде”. Можда гледате друге чији су дарови очигледни и импресивни па се у поређењу са њима осећате сасвим обично. Можда мислите да је у предпостојању, на дан великог духовног шведског стола са даровима и талентима, ваш тањир деловао прилично празно – нарочито у поређењу са препуним, преливајућим тањирима других.

О, како бих волео да вас загрлим и помогнем да разумете ову велику истину: ви сте благословено биће светлости, духовно дете бесконачног Бога! У себи носите способности које превазилазе вашу моћ да их замислите.

Како су песници приметили, на земљу долазите „обавијени облацима славе”!

Ваша прича о пореклу је божанска, као и ваша судбина. Напустили сте небо да бисте дошли овде, али небо никада није напустило вас!

Ви сте све само не обични.

Ви сте надарени!

У Учењу и заветима, Бог је прогласио:

„Има пуно дарова, а свакоме се дар даје Духом Божјим.

Некоме се даје један, другоме се даје други, [и] како би свакоме били од користи.”

Нeки од наших дарова су наведени у Светим писмима. Многи нису.

Као што је пророк Морони рекао: „Не порич[ите] дарове Божје, јер много их је, и долазе од истог Бога.” Можда се објављују на „[различите начине]… али је исти Бог који чини све у свему”.

Могуће је да наши духовни дарови нису увек уочљиви, али то не значи да су мање важни. Да ли могу да поделим са вама неке духовне дарове које сам уочио код многих чланова широм света? Размислите о томе да ли сте и ви благословени са једним или више дарова као што су:

• Показивање самилости.

• Примећивање оних који су занемарени.

• Проналажење разлога за радост.

• Миротворство.

• Примећивање малих чуда.

• Упућивање искрених похвала.

• Праштање.

• Кајање.

• Истрајност.

• Једноставно објашњавање ствари.

• Повезивање са децом.

• Подржавање црквених вођа.

• Помагање другима да знају да припадају.

Ове дарове можда нећете видети на такмичењу талената. Али надам се да можете видети колико су драгоцени за дело Господње и како сте својим даровима можда додирнули, благословили или чак спасили неког од Божје деце. Сетите се: „Кроз мало и jедноставно остваруjе се велико.”

Зато хајде да свако од нас учини свој мали део.

Моја вољена браћо и сестре, драги пријатељи, молим се да вам Дух помогне да препознате дарове и таленте које вам је Бог дао. А затим, хајде да их, попут верних слугу из Господње параболе,умножимо и увеличамо.

Доћи ће дан када ћемо стајати пред нашим милостивим Оцем Небеским да дамо извештај о свом управљању. Он ће желети да зна шта смо учинили са даровима које нам је дао – посебно, како смо их користили да благосиљамо Његову децу. Бог зна ко смо заиста, ко треба да постанемо, и зато су Његова очекивања од нас велика.

Али Он не очекује од нас да направимо неки велики, херојски или надчовечански скок да бисмо тамо стигли. У свету који је Он створио, раст се дешава постепено и стрпљиво – али и упорно и доследно.

Сетите се, управо је Исус Христ већ учинио тај надчовечански подвиг када је победио смрт и грех.

Наш део је да следимо Христа. Наш део је да се одвојимо од греха, окренемо Спаситељу и корачамо Његовим путем, корак по корак. Када то чинимо, марљиво и верно, постепено збацујемо окове несавршености и мана и полако се усавршавамо, све до оног савршеног дана када ћемо бити усавршени у Христу.

Благослови су на дохват руке. Обeћања су сигурна. Врата су широко отворена. Наш је избор да уђемо и започнемо.

Почетак може бити скроман. Али то је у реду.

Где је вера слаба, започните са надом у Христа Исуса и Његову моћ да очисти и преобрази.

Наш Отац тражи да овом изазову вере и учеништва не приступамо као површни туристи, већ као верници целим срцем, који напуштају Вавилон и усмеравају своја срца, мисли и кораке ка Сиону.

Знамо да само наши напори не могу учинити да постанемо целестијални. Али могу учинити да будемо верни и предани Исусу Христу, а Он нас може учинити целестијалнима.

Захваљујући нашем вољеном Спаситељу, не постоји ситуација у којој нема победе. Ако своју наду и веру положимо у Њега, наша победа је осигурана. Он нам обећава приступ својој снази, својој моћи и својој обилној благодати. Корак по корак, мало по мало, све више ћемо се приближавати том великом и савршеном дану када ћемо живети са Њим и својим вољенима у вечној слави.

Да бисмо стигли тамо, морамо данас и сваки дан чинити свој део. Захвални смо за кораке које смо направили јуче, али ту не стајемо. Знамо да нам још увек предстоји дуг пут, али не дозволимо да нас то обесхрабри.

То је суштина онога ко смо ми – као следбеници Исуса Христа.

Позивам и благосиљам сваког члана Цркве, и све који желе да буду део тога, да довољно верују Спаситељу да се стрпљиво и ревносно посвете вршењу свог дела свим срцем – да би ваша радост била потпуна и да бисте једнога дана примили све што Отац има за вас. О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.