„Храмски обреди уједињују, повезују и печате”, Лијахона, септембар 2025.
Историјске перспективе о Дому Господњем
Храмски обреди уједињују, повезују и печате
Историја храмског рада у последњим данима показује ентузијазам и постепено откривење за заступничка крштења за мртве.
Илустрација: Ден Бар
Бетси Кинг Дузет загазила је у хладну воду реке Мисисипи. 58-годишња удовица и обраћеница из Конетиката је тада крштена за своје стричеве, свекрву и очуха њеног мужа.
Пророк Џозеф Смит је у августу 1840. тек поучио свеце о учењу крштења за мртве. У свом узбуђењу, они су обављали крштења у реци, јер Храм Наву није био завршен. Жене су крштаване за мушкарце и мушкарци за жене. Међутим, Господ је ускоро открио Џозефу Смиту да крштења за преминуле претке морају бити учињена у посвећеним храмовима (видети Учење и завети 124:28–35). А 1845. године, Бригам Јанг је најавио да жене треба да буду крштене за жене а мушкарци за мушкарце.
Бетсин супруг, Филемон Дузет, умро је шест година раније. Она је храбро ушла у хладне воде да се крсти за његове преминуле рођаке, као и за своје. То је укључивало крштење за Филемоновог очуха, Џесија Пиза, који је умро 50 година раније када је Бетси била млада девојка. Можда га никада није упознала, али је вероватно знала за њега и знала је његово име и његов однос са Филемоном и његовом мајком, Мартом Винг. Бетси је познавала Марту док је била жива.
Бетси је крштена као заступник за Џесија скоро одмах након откривења о крштењу за мртве. И она и њен муж назвали су једно од своје деце по Џесију. Филемонов биолошки отац, такође Филемон, умро је када је он био беба, а Џеси Пиз је постао његов очух када је Филемон имао три године и помогао је Марти да га одгаји.
Имати очуха је било уобичајено у Америци осамнаестог и деветнаестог века. Високе стопе смртности и високе стопе поновног брака значиле су да су многи живели са очухом или маћехом или мешовитим породицама. Тако су породичне везе Дузет-Пиз поново успостављене два пута: једном када се Филемонова мајка удала за Џесија Пиза и други пут кроз крштења за мртве.
Цртеж базена за крштење у оригиналном Храму Наву
Откупљење вољених
Заступничко крштење је спојило те смртне везе на начин који ће трајати вечно. Као што је Џозеф Смит написао, крштење за мртве је „спајајућа веза” која повезује живе са мртвима, „јер ми без њих не можемо постати савршени, нити би они без нас могли постати савршени” (Учење и завети 128:18).
Џозеф Смит је поучио да би без ове везе земља била погођена проклетством, нечим што би земљу учинило бескорисном, створеном без сврхе (видети Учење и завети 128:17–18). Насупрот овој оштрој изјави било је Џозефово славно откривење о моћи да веже сву Божју децу заједно за вечност.
Поред важности заступничких обреда у име преминулих чланова породице, Џозеф је нагласио да живи такође имају користи: „А сада, драга љубљена браћо моја и сестре моје, дозволите ми да вас уверим да су ова начела о вези између мртвих и живих преко којих се не може олако прећи, у погледу нашег спасења” (Учење и завети 128:15).
За Џозефа Смита, ова откривења су била дубоко лична. Његов најстарији брат, Алвин, умро је 1823. године, и Џозеф је осетио губитак у свом животу. У откривењу из 1836. године, Џозеф је у визији видео „целестијално царство Божје, и славу његову” и „ненадмашну лепоту врата” и „лепе улице тог царства”. Усред ове велике визије о целестијалном царству, он је такође видео поједине чланове породице које је познавао и волео, укључујући и свог брата Алвина. „Чудио” се што је Алвин, који никада није био крштен, био наследник „целестијалног царства Божјег”. (Видети Учење и завети 137:1–6)
Пре постанка света
Веза између живих и преминулих вољених особа показује величанствену скалу људског спасења, јер они „који умреше без знања о јеванђељу” (Учење и завети 128:5) су познати и пут за њихово избављење обезбеђен је пре него што су дошли на земљу. Заиста, крштење за мртве је успостављено за „спасење [наше] још пре постанка света” (Учење и завети 128:8). Откривења о крштењу за мртве била су праћена каснијим откривењима о обредима печаћења. Печаћење деце за родитеље постало је завршни обред који је обезбедио везе за свакога ко је икада живео (видети Учење и завети 138:47–48).
У прелепом обраћању на генералној конференцији из априла 2018. године, старешина Дејл Г. Ренланд, из Већа дванаесторице апостола, описао је моћ тих веза печаћења:
„Бог, у својој бесконачној моћи, печати и исцељује појединце и породице упркос трагедији, губитку и тешкоћама. …
… Захваљујући Његовој помирбеној жртви, Исус Христ даје ове благослове свима, умрлима и живима.”
Баш као што је Бетси Кинг Дазет веровала и имала поверење када је загазила у реку Мисисипи у име свог очуха, ми, сви ми, можемо вечно бити повезани, запечаћени, обавезани и спојени.