„Када би Бог имао цркву на земљи”, Лијахона, септембар 2025.
Портрети вере
Кад би Бог имао цркву на земљи
Рекао сам мисионарима да не губе време, да имам своја уверења. Али онда сам сазнао да се њихова учења поклапају са мојим веровањима о породици, вољеном Оцу на Небу и Спаситељевој Цркви.
Када сам био мали, родитељи су ме водили у различите цркве. Касније, као тинејџер, почео сам да се окрећем Богу и почео сам да читам Библију. Осећао сам се добро.
Док сам размишљао о Богу и сврси живота, схватио сам да је важно имати породицу. Веровао сам да црквене вође треба да уче примером, али у цркви у коју сам ишао, свештеници нису били у браку. То ми није имало смисла. Веровао сам да је добро бити у браку и имати породицу.
Тада сам имао 16 година. Имао сам девојку коју сам много волео, али ме је оставила. То ми је тешко пало. Много сам патио скоро годину дана. Због тог искуства, желео сам да схватим одакле сам дошао, зашто сам на земљи, шта је сврха живота и шта се дешава после смрти. Желео сам да сам пронађем одговор на ова питања. Али након што сам дуго размишљао о њима, поново сам се окренуо Богу и рекао себи: „Створитељ живота познаје живот боље од мене. Треба да нађем одговоре од Њега.”
Читајући Библију, сазнао сам да је Исус позвао дванаесторицу апостола. „Да Бог има цркву данас” помислио сам, „требало би да има апостоле”. Био сам све више заинтересован за религију, и желео сам да се крстим.
Када сам разговарао о Богу са својим оцем, рекао ми је да је Бог праведан. Рекао је да или си крштен да би био спашен, или си заувек проклет у паклу. Нисам желео да верујем да ће Отац пун љубави на Небу уживати у слању своје деце у пакао заувек само зато што нису били крштени. Шта је са онима који нису имали прилику да се крсте?
У Француској је мало верника. Имао сам пријатеље који су били фини, али нису били крштени. Закључио сам да није у реду мислити да ће сви ићи у пакао.
Дакле, одлучио сам да формирам сопствена уверења. Веровао сам у Бога чија је љубав савршена и који ће учинити све што је у Његовој моћи да спасе своју децу. Ако Његова деца не желе да приме Његову славу, биће до њих. Али Он ће им дати прилику.
Заобилазница до обраћења
Једног дана двојица пуновремених мисионара који су радили у мом селу били су подстакнут да крену кући заобилазним путем. На путу према кући, срели су моју мајку. Зауставила их је и заказала састанак за мене да их упознам. Нисам био срећан због тога. Нисам желео да разговарам са њима. Мислио сам да ће рећи: „Мораш нас слушати. Мораш веровати у оно што ћемо ти рећи.”
Када су мисионари стигли на наш састанак, рекао сам им: „Не губите време. Имам сопствена уверења. Оно што радите је добро, али верујем да је породица веома важна. Верујем да црквене вође треба да буду у браку. Верујем да црква треба да има дванаесторицу апостола. Верујем да ће Бог спасити колико год може своје деце. И не верујем да треба пушити и пити.”
Био сам изненађен када сам сазнао да се њихова учења подударају са мојим веровањима. Дали су ми Мормонову књигу и замолили ме да се молим у вези са њом. Осећао сам Духа када сам читао књигу, и осећао сам Духа са мисионарима. Али помислио сам: „Можда ја сâм стварам та позитивна осећања.”
Молио сам се и добио одговор у сну. У сну сам отворио Библију. Унутар Библије су картице са различитим књигама Библије. На последњој картици је писало „Мормон”. Ова порука ми је помогла да схватим да Библија и Мормонова књига садрже исто Јеванђеље (видети Језекиљ 37:15–19).
Моје сведочанство је додатно ојачало кроз друга искуства читања и проучавања Мормонове књиге. Када су ме мисионари позвали да се крстим, прихватио сам са радошћу. Крштен сам тачно годину дана након што ме је моја девојка напустила. Моје крштење је означило велику промену у мом животу. Изгубио сам неке пријатеље када сам се прикључио Цркви, али сам нашао нове у огранку у који сам одлазио.
„Јеванђеље ми је донело много светла и среће”, каже Николас. „Бог ме је благословио. Упознао сам добру жену, и имамо три добре ћерке.”
Јеванђеље ми је донело много светла и среће. Био сам испуњен Духом и радошћу. Помислио сам: „Све што сам раније претрпео довело ме је овде.”
Бог ме је благословио. Упознао сам добру жену, и имамо три добре ћерке. Две су служиле мисију, помажући другима да разумеју оно што сам ја разумео пре много година: „Породица [је] средиште Створитељевог плана у вези са вечном судбином Његове деце”, „мртви који се покају биће откупљени, кроз примање обреда дома Божјег” (Учење и завети 138:58), и Господ позива апостоле и пророке у наше време да воде Његову Цркву (видети Ефесцима 2:20).