„Лекције научене у позивању Христа да напише моју причу,” Лијахона, септембар 2025.
Жене завета
Лекције научене у позивању Христа да напише моју причу
Сви ми имамо различита искуства, али ако дозволимо Богу да превлада у нашим животима, испунићемо меру свог стварања онако како никада нисмо могли ни замислити.
Детаљ са слике Protector by Day and by Night (Заштитник дању и ноћу), ауторка: Кејтлин Коноли, забрањено копирање
Године 2016 – након скоро три деценије брака, рађања, неговања и љубави према нашој тројици синова, пуновременог радног времена као адвокат, служења у црквеним позивима и излажења у сусрет потребама наше шире породице – мој муж, Даг, и ја смо били позвани да служимо три године као вође мисије у Арекуипи, у Перуу. Отишли смо одмах након што се родио наш први унук.
Вратили смо се кући 2019. године двема новим унукама. Наша два најстарија сина су била у браку, а најмлађи је био заљубљен и требало је да се ускоро венча. Вратила сам се адвокатури, а мој омиљени позив је био мама и бака.
А онда је дошао позив да служим као врховна председница Школице. Пријатан план који сам зацртала за себе био је да проводим време са својом породицом, да се још једну деценију бавим адвокатуром како бих утврдила финансијску сигурност, и служила у свом одељењу или у храму.
Шта да сам наставила са овом пријатном причом?
Уживала бих да проводим више времена са својим унуцима и могла сам имати неку финансијску сигурност. И пропустила бих искуство ангажовања до крајњих граница, тражења душа и изградњу вере. Узбрдо? Да. Вреди? О, да!
Износим своје сведочанство да „зато што [Спаситељ] савршено зна наше могућности, Он ће нас одвести на места која никада нисмо замишљали.” Уверена сам да ће вас одвести на места на која никада нисте ни помислили, а ваша служба ће бити потпуна укљученост душе. Нека вас Бог води да ходате поред некога коме сте потребни.
Можда ћете се наћи у ситуацији да поучавате одрасле да читају. Или да можда служите мигрантима. Можда ћете водити групу у вашој заједници за одржавање и чување паркова безбедним за породице. Када дозволимо Богу да превлада, Он ће нас одвести тамо где смо Му потребни и на места која нисмо могли ни замислити.
Председник Расел М. Нелсон је изјавио да ми „примамо више вере радећи нешто што захтева више вере.”
Знам да је то истина. Јер допуштајући Богу да превлада у мом животу, и омогућавајући Му да напише моју причу, моја вера у Исуса Христа је порасла.
Како ћете Му, онда, ви дозволити да превлада?
Како то изгледа младој особи која се школује и жели брак и породицу? Председник Далин Х. Оукс, први саветник у Првом председништву, објаснио је да избор није између породице или образовања или каријере. Он је рекао: „Право време је оно што морамо да изаберемо, и тражимо надахнуће од Господња и учења Његових слугу у томе.”
Што се тиче ове теме, желим да будем обазрива према онима који имају искрену и трајну жељу за браком и децом у овом животу а који су самци. Разумем да су многи родитељи сами због смрти или развода. Знам безброј парова који су у браку и желе децу и пате од неплодности и због побачаја. Знам да патите. Желите да се време промени. Ово није план који сте осмислили за себе. Срце ме боли због вас.
Свачија прича је другачија
Наставила сам са образовањем, и постдипломским студијама и правним факултетом. Удала сам се на половини студија права. Свог првог сина сам добила годину дана након што сам положила правосудни испит. Имала сам бебе, а мој муж и ја смо их волели и неговали док смо обоје радили. Било је пуно посла, понекад ужурбаности; били смо растрзани и понекад уморни. Ја сам подржавала њега, а он је подржавао мене. Породица је била, и још увек је, наш главни приоритет. Мој супруг и ја смо тражили надахнуће у овим одлукама и право време. То је оно што смо осећали да треба да радимо. Трудили смо се да пустимо Бога да превлада.
Из финансијске и професионалне перспективе, имало би смисла одложити децу док се не утврдим у својој каријери. Али када пустимо Господа да пише наше приче, понекад чинимо нешто што за свет нема смисла. Жонглирала сам са трудноћом, рађањем беба, неговањем деце, дељењем аутомобила, дечјим бејзболом, црквеним одговорностима, подржавањем супружника и својим професионалним потрагама. Било је то радосно жонглирање које не бих мењала. Осећали смо самопоуздање у свему томе јер смо дозволили Богу да превлада.
Молим вас да ме не схватите погрешно. Не говорим да сви треба да следе мој начин. Наше приче нису исте. Ја делим своју јер је то оно што знам. Међутим, нешто што нам је заједничко је наша мотивација: да пустимо Бога да превлада.
Бити мајка је мој највећи приоритет. То је моја највећа радост. Бог је благословио наше прве родитеље и заповедио им: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом” (Прва књига нојсијева 1:28). Прва заповест дата Адаму и Еви „односила се на њихов потенцијал за родитељство.”
Мени је на првом месту мајчинство. Тај приоритет није био у супротности са мојом марљивим потрагом за образовањем. Заповеђено нам је да стичемо знања – од којих нека долазе у нашој потрази за образовањем. Такође долази из родитељства, где учимо да постанемо налик Богу док негујемо особине љубави, саосећања и стрпљења.
Дозволити Богу да превлада укључује позвати Га да буде укључен у право време наших одлука.
Вечно сам захвална што сам примила надахнуће од Господа и усмерење од пророка да помогне свом мужу и мени да у право време призовемо децу у своју породицу. Веома сам захвална што сам поступила по подстицајима и нисам дозволила да световни утицаји, погодност, част или новац стану на пут одлуци да испуним свој божански потенцијал у рађању и подизању деце.
Women with and without Children (Жене са децом и без деце), ауторка: Кејтлин Коноли, забрањено копирање
Мера нашег стварања
Ако мушкарци и жене престану са тим да имају и негују децу, ово смртно искуство се завршава. Дакле, од виталног је значаја да не занемаримо нити одбацимо свету одговорност родитељства.
Обиље података друштвених наука показује одлучујући, негативан утицај на нације и цивилизације које престају да имају децу. У многим деловима света, просечан број живорођене деце по жени је мањи од два. То значи да немамо позитиван природни прираштај.
Као вође Цркве, забринути смо због недавних трендова у вези са браком и порођајем. У Сједињеним Америчким Државама, током последњих 30 година, видели смо пад од осам до девет процената код оних грађана који су икада били у браку. Ове бројке „представљају светски проблем”. Када људи нису у браку, рађа се мање деце.
Сједињене Америчке Државе су недавно прешле „праг где, од одраслих узраста од 18 до 55 година, сада постоји већи удео самаца без деце него што има одраслих особа које су у браку са децом.”
Деца су од виталног значаја за одржавање цивилизације. Она су од виталног значаја за славни план среће. Заповест да се множимо и напунимо земљу је и „даље на снази”.
Детаљ са слике Us with Them and Them with Us (Ми са њима и они са нама), ауторка: Кејтлин Коноли, забрањено копирање
Нека Господ напише вашу причу
Знам да искрена жеља многих у срцу је да склопе брак и подижу децу. Ипак, многи су самци или пате од неплодности. Моја најдража пријатељица, која се никада није удала и имала своју децу, волела је и бринула се о мојој. То није замена за њену децу. То је доказ да је она усмерена према мајчинству.
Мој син и снаја су пролазили кроз изазов више спонтаних побачаја. Њихова жеља је праведна. Они се труде да допусте Богу да превлада у њиховим животима. Запамтите, када тражимо у вери да пустимо Исуса Христа да напише и заврши нашу причу, морамо бити спремни да одиграмо непријатну улогу у нади да ће бити она која, иако болна, на крају буде узвишенија и више целестијална него што можемо да замислимо.
Међу мојим драгим пријатељима је пар без деце који се венчао касније у животу и патио од неплодности. Питали су у вери да ли треба да усвоје децу. Уместо бебе, били су подстакнути да усвоје четири сестре – узраста од 5 до 17 година. Апсолутно, позитивно, а није прича коју су осмислили за себе. Али, како је величанствена прича коју је Он написао са њима.
Без обзира на наше личне околности, сви смо ми де Божје породице, чланови земаљске породице, и припремамо се да будемо вечни родитељи. Благослови узвишења који су нам доступни кроз Спаситеља, Исуса Христа, укључују потомство. И тако, без обзира да ли смо запечаћени и рађамо децу у овом или следећем животу, наш циљ је узвишење – које можемо имати ако склопимо и држимо завете. Када уђемо у заветни однос са Богом, ми смо везани вертикално за Њега, и никада нисмо сами. Благословени смо „додатном мером [Његове] љубави и милости”.
Као заветни народ, планирамо и припремамо се за брак и да имамо и негујемо децу. Какав свети и узвишени позив! Ми волимо и водимо и послужујемо и родитељи смо да бисмо показали своју љубав према Богу и Његовој деци – јер желимо да Он превлада у нашим животима.
Ово је славно време за живот и склапање завета у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Разумевање наше улоге, сврхе и одговорности у плану среће је оплемењујуће, охрабрујуће и радосно. Знајући да имамо живог пророка који нас припрема за оно што је пред нама доноси ми мир, па чак и оптимизам усред неизвесности. Мој заветни однос са Богом ми даје поуздање. Моје заветно поуздање је усмерено ка Исусу Христу.
Сведочим да Он живи, да се Његова љубав према нама показује у Његовој спремности да понуди свој живот и изврши Помирење за сваког од нас.