Бог ми је дао мир

Док смо се припремали да певамо током посвећења Храма Консепсион Чиле 2018. године, сви чланови хора за младе којим сам дириговала имали су исти циљ: обавити музички и духовни рад неопходан да бисмо Богу дали најбољи допринос.

Са члановима хора, из два кочића у граду Чилану, посветила сам се томе да будем чиста колико год могу. Желела сам да одражавам Светло Христово у свом животу. Желела сам да допринос који дајемо Богу у Његовом светом дому буде што савршенији. Знала сам да ако учинимо свој део, Небески Отац ће нам помоћи, и ми ћемо певати као што би Он желео да певамо.

Током посвећења, певали смо својим гласовима и својим срцима. Мислим да су анђели певали са нама. Звук хора је био савршен. Осећали смо да је милост Божја са нама и да је Он задовољан нашим доприносом. Тај осећај сам имала дуго.

Након посвећења храма, осећала сам се духовно нахрањеном и једно са Небеским Оцем. Осећала сам јачу везу са Њим него икада раније. Та веза је била толико јака да сам осећала духовно усмерење шта да тражим када сам се молила (видети 3. Нефи 19:24).

У време посвећења храма, била сам пет недеља трудна. Неколико месеци касније, имала сам спонтани побачај. То је било ужасно време. Била сам јако тужна, поготово када сам сазнала да можда више нећу моћи да имам децу.

Али ово тешко искуство се догодило у време када сам се осећала духовно најјачом. Схватила сам да сам била припремљена за тај тренутак захваљујући приносу који смо принели у храму. Духовна снага коју сам искусила помогла ми је да превазиђем то искушење јер је Небески Отац био са мном и дао ми мир.

Убрзо после тога Бог је благословио мог мужа и мене чудом. Били смо пресрећни када је наш син, Артуро, добио сестрицу Данијелу.

Не бих могла да пребродим то искуство без блиске везе коју сам имала са Небеским Оцем. Знала сам да ће све бити у реду и у складу са Његовом вољом. Сећање на све ово и даље испуњава моје срце радошћу и захвалношћу.