„Благословени свештеничком влашћу и моћу”, Лијахона, септембар 2025.
Благословени свештеничким влашћу и моћу
Чланови Цркве користе Божју моћ у служењу и благосиљању других у Цркви, код куће и широм света.
Наше сведочанство свету је да је свето Божје свештенство од суштинског значаја у остваривању Његовог дела спасења и узвишења, да је Он обновио свештенство на земљи са тим циљем, и да се оно користи у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.
Неопходност свештеничке власти и моћи
Исус Христ је на челу Цркве. Црква је оруђе који је Он створио за остварење суштинског дела откупљења човечанства у овом последњем јеванђеоском раздобљу, баш као и у раздобљу када је Он живео на земљи. Кроз Цркву:
-
Он може проглашавати своје Јеванђеље широм света.
-
Може да нуди крштење и све друге завете – чак и заветни пут до Његовог целестијалног царства.
-
Он може ујединити породице за вечност.
-
Може понудити дарове спасења, чак и онима који су умрли без њих.
-
Може да послужује физичким потребама Божје деце у данашње време.
Да би се оствариле ове велике намере и извршила припрема за повратак Спаситеља, Цркви је потребно Божје стално усмерење, власт и моћ. Црква је „прав[а] и жива цркв[а]” (Учење и завети 1:30) јер је Христ улаже својим вођством и моћу кроз своје свештенство, „Свето свештенство, по реду Сина Божјег” (Учење и завети 107:3).
Али без овог светог свештенства, Црква би у суштини била световна организација, која чини добро у свету, али без моћи да постигне крајњу сврху припреме синова и кћери Божјих за радост вечног живота у Његовом присуству. Са овим свештенством, и кључевима који усмеравају дело овог свештенства, постоји и власт и ред у Цркви.
„У Цркви се сва свештеничка власт врши под усмерењем оних који држе кључеве свештенства.
Достојни мушки чланови Цркве добијају свештеничку власт заређењем у свештенство и додељивањем служби у свештенству. Сви чланови Цркве могу да врше додељену власт док су одвојени или задужени да помогну у остваривању Божјег дела.”
Преко кључева свештенства, Господњи приоритети ће увек превладати. Нико не може да подржи лични план који није у складу са Његовим правцем. Нико не може успети у свештенству, тражећи личну корист и лично следбеништво.
Свештенство такође игра кључну улогу у домовима чланова Цркве. Председник Далин Х. Оукс, први саветник у Првом председништву, је поучио: „Начело да се свештеничка власт може користити само под вођством онога који држи кључеве за тај позив је основно у Цркви, али није применљиво у породици.” Очеви председавају и примењују свештенство у својој породици – као што је саветовање, одржавање породичних састанака, давање благослова свештенства или исцељења члановима породице или другима, и тако даље – без усмерења или овлашћења некога ко држи кључеве свештенства.
Исто начело се примењује када је отац одсутан а мајка је вођа породице. Она председава у свом дому и оруђе је у примању моћи и благослова свештенства у својој породици преко свог храмског даривања и печаћења.”
Обнова моћи свештенства у наше време
15. мај 1829.
Обнова свештеничке власти у овом последњем раздобљу одвијала се по реду, корак по корак. Када су основна Света писма за наше раздобље, Мормонова књига, преведена 1829. године, Господ је почео да успоставља своју свештеничку структуру. Као одговор на молитву Џозефа Смита и Оливера Каудерија у вези са крштењем, васкрсли Јован Крститељ се појавио и предао им Ароново свештенство, свештенство „које држи кључеве служења анђела, и јеванђеља покајања, и крштења урањањем за опрост греха” (Учење и завети 13:1). Са том влашћу, Џозеф и Оливер су крстили један другог, а касније и друге када је Црква званично успостављена.
Недуго након 15. маја 1829. године
Недуго након појављивања Јована Крститеља, древни апостоли Петар, Јаков и Јован су се појавили и доделили више, или Мелхиседеково, свештенство, укључујући „кључеве царства свога, и раздобље јеванђеља за… пунину времена” (Учење и завети 27:13; такође видети 128:20).
3. април 1836.
Потом је дошла додатна потребна свештеничка власт када су се у Храму Киртланд, три древна пророка, Мојсије, Илија, и Илија пророк, појавили Џозефу и Оливеру и поверили им кључеве сабирања Израела и дела које се односи на храмове Господње (видети Учење и завети 110:11–16).
Лето 1829 – април 1835.
Откривења која су сада канонизована у Учењу и заветима упућује пророка Џозефа Смита у вези са заређењем мушкараца у службе вишег (Мелхиседековог) и припремног (Ароновог) свештенства; именовање позива у свештенству, као што је служба бискупа; и успостављање свештенственичких већа и савета.
1835–1973
Пророчко усмерење наставља да води успостављање и функционисање свештенства у Цркви. На пример, већа Седамдесеторице су у време боравка у Киртланду организована да помажу Већу дванаесторице. Након велике сеобе на запад и расељавања чланова Цркве у широко распрострањене географске области, ова већа су била задужена да функционишу у кочићима Цркве.
Од 1973. до данас
Под администрацијом председника Спенсера В. Кимбала (1895–1985), Езре Тафта Бенсона (1899–1994) и Гордона Б. Хинклија (1910–2008), веће Седамдесеторице и њихова већа почели су да функционишу директно под Већем дванаесторице на општем нивоу Цркве и у црквеним областима. Већа на нивоу кочића су тада укинута. Данас, дванаест већа врховне власти и Седамдесеторице у областима помажу апостолима „у изградњи цркве и уређивању свих њених послова међу свим народима” (Учење и завети 107:34). Додатна већа Седамдесеторице могу се успостављати како се Црква шири.
Старешина Кристоферсон поздравља браћу Самсона и Данијела Амако у Гамбији, у западној Африци, у фебруару 2022. године.
Свештенство: Моћ која благосиља
Једном речју, сврха свештеничке власти и моћи коју је Исус Христ обновио јесте да благосиља. Она омогућава члановима Цркве да користе Божју моћ у служењу и благосиљању других у Цркви, код куће и широм света. Чланови се придружују Спаситељу у остваривању Његовог дела спасења и узвишења, користећи божанске дарове и моћ далеко изнад сопствених да помогну да царство Божје расте да испуни земљу (видети Учење и завети 65:2, 5–6).
Господ је објаснио да „ово више [Meлхиседеково] свештенство служи јеванђеље и држи кључ тајни царства, чак и кључ знања Божјег.
Зато се у обредима његовим објављује моћ божанске природе.
А без обреда његових, и власти свештенства, моћ божанске природе се не објављује људима у телу” (Учење и завети 84:19–21).
Наравно, обреди су свештеничке церемоније послуживања или причешћа преко којих склапамо завете са Богом, почев од крштења и настављајући кроз завете који се примају у дому Господњем. Држање ових завета нас из „природних” мушкараца и жена преображава у свеце (видети Мосија 3:19) помирбеном благодаћу Христовом и постају и оправдани и посвећени – без кривице и неукаљани – пред Богом (видети Учење и завети 20:29–31; 3. Нефи 27:16–20).
Овај цитат из „Обнове пунине Јеванђеља Исуса Христа: Проглас свету поводом двестоте годишњице” од стране Првог председништва и Савета дванаесторице апостола, изражава прикладан резиме:
Изјављујемо да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана, организована 6. априла 1830. године, обновљена Христова новозаветна црква. Ова Црква је усидрена у савршеном животу свог камена од угла, Исуса Христа, и у Његовом бесконачном помирењу и дословном васкрсењу. Исус Христ је поново позвао апостоле и доделио им власт свештенства. Он позива све нас да дођемо Њему и у Његову Цркву, да примимо Светог Духа, обреде спасења и стекнемо трајну радост.”