„КОВИД је скоро угасио њен сан да пева у хору Tabernacle Choir”, Лијахона, септ 2025.
КОВИД је скоро угасио њен сан да пева у хору Tabernacle Choir
Изолација због карантина поучила је дубоку лекцију: Христова љубав према усамљенима.
У јесен 2024. године, недуго након што је позвана да буде саветница у Средњеевропској области, Лаура Есхари Хермосо путовала је више од 5.000 миља (8.047 км) од свог дома у Памплони, у Шпанији, како би певала као гостујући члан хора The Tabernacle Choir at Temple Square.
Била је у Солт Лејк Ситију, у Јути, САД, само три дана када је установила да је позитивна на КОВИД-19 и отишла је у изолацију. Њена прилика да пева у хору на предстојећој генералној конференцији изгледала је недостижно.
У усамљености и изолацији своје хотелске собе, клекнула је и молила се. Надала се исцељењу. Чезнула је да може да пева. Задржала је своју веру.
Годину дана раније
У тешком времену губитка, када су се третмани плодности показали неуспешним а њена мајка је боловала од Алцхајмерове болести, сестра Есхари није могла да пронађе свој глас да пева онолико колико је некада могла. Било је тешко јер је музика одувек била важан део њеног живота. „То је потреба коју сам увек имала још као девојчица”, рекла је.
Сестра Есхари (лево) са својом мајком, Маријом.
Док се молила, дошла је мисао да треба да пева са више људи. Недељу дана касније, контактирао је неко из црквене власти ко ју је интервјуисао. „Говорио је о музичком пројекту који је Црква започела и да су тражили певаче”, рекла је сестра Есхари.
Он није рекао конкретну сврху, али након другог интервјуа, та особа је открила да Црква жели гостујуће певаче за глобални програм учесника хора The Tabernacle Choir да певају на генералној конференцији.
„И ја сам почела да плачем јер нисам знала шта ће се десити, али сам осетила да је Господ ту и да Господ зна за мене, и то је нешто што никада нисам очекивала”, рекла је она.
Пут до генералне конференције
Интервју је био само прелиминарни и уследио је други интервју са другима. Сестра Есхари је такође морала да се сними како пева и пошаље неколико снимака. Затим је имала коначни, виртуелни интервју са музичким директором хора Tabernacle Choir, Рајаном Марфијем. „Била сам посебно нервозна”, рекла је.
На крају, изабрана је са 13 других широм света да пева на генералној конференцији, и у септембру 2024. године укрцала се на авион за Сједињене Америчке Државе. Након доласка, дијагностикован јој је КОВИД-19 и тада је почела њена изолација.
Повучена у изолацији далеко од куће поучена је важној лекцији: Спаситељ ће пружити утеху у њеним најусамљенијим тренуцима (видети Јован 14:26–27). „Мислила сам да нећу успети”, рекла је. „Била сам прилично обесхрабрена, али сам имала вере. У исто време, нисам се осећала добро. Сада је један од мојих главних циљева да тражим оне који се могу осећати усамљено и покушати да им пружим олакшање.”
Након осам дана изолације, њено здравље и глас су се опоравили, и она је вежбала са хором. Придружила је свој глас стотинама других на подијуму у Конференцијском центру и певала на генералној конференцији у октобру 2024. године.
„Бог живи. Он зна за нас, сваког од нас”, рекла је. „Музика је исцељујућа, има исцељујућу моћ и морамо да испунимо своје животе музиком. То је веома важно. Осећам да је то нешто што Господ покушава да ми каже: Испуни свој живот музиком.”