Милосрђе – Знак истинског учеништва

Ученик је следбеник или нечији ђак. Ученици су „шегрти” који посвећују своје животе да постану као њихов учитељ. Дакле, бити ученик Исуса Христа подразумева више од веровања у Његова учења и доктрину. То чак подразумева више од признавања Његове божанске природе и прихватања Њега као нашег Спаситеља и Откупитеља, колико год то било суштински важно.

Председник Далин Х. Оукс је објаснио: „Слеђење Христа није случајно или повремено деловање. То је стална посвећеност и начин живота који треба да нас води у сваком тренутку и на сваком месту.” Учеништво је свесно путовање које предузимамо да бисмо се преобразили кроз Господњу помирбену жртву и Његову оспособљавајућу моћ. Право одредиште учеништва је дословно да постанемо попут Исуса Христа – чак до тачке у којој примамо „обличје Његово на лица своја”.

Да бисмо били Господњи ученици, морамо са намером опонашати Његове мисли и дела сваки дан – на пример, Његову послушност, понизност и стрпљење. Док постепено уграђујемо ове особине у свој лични идентитет, постајемо они који имају „део у [Његовој,] Божјој природи”. Ово опонашање Спаситељевог карактера је у сржи служења Њему. Као што је председник Нелсон поучио: „Наше обожавање Исуса најбоље се огледа у нашем опонашању Исуса.”

Од свих многобројних божанских особина Исуса Христа које треба да опонашамо, једна се истиче и отелотворује све остале. Та особина је Његова чиста љубав, или милосрђе. И пророк Мормон и апостол Павле подсећају нас да без милосрђа, „ништа [смо]”. Или, као што је откривено пророку Џозефу Смиту, без „милосрђа, не може[мо] ништа да учини[мо]”.

Сам Спаситељ је препознао љубав као обележје или знак по којем ће се Његови истински ученици препознавати када је изјавио:

„Нову вам заповест даjем да љубите jедан другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међусобно.

По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.”

Милосрђе је широк појам који се може тешко дефинисати, али га лако уочавају сви који су њиме дотакнути. Приручник Проповедај моје Јованђеље поучава да „милосрђе, попут вере, води деловању”. Заиста, милосрђе се може описати као „љубав у акцији”. Овај опис пружа сјајан увид у сажету изјаву о Спаситељевом животу – Он „прође чинећи добро”.

Као следбеници Исуса Христа, требало би да настојимо да опонашамо начин на који је наш Учитељ показао своју чисту љубав према другима. Иако Спаситељ испољава милосрђе на много начина, желео бих да скренем пажњу на три посебна модела Његовог милосрђа који се лако виде у Његовим истинским ученицима.

Прво, Спаситељ је показао милосрђе тиме што је имао саосећање. Током свог службеништва међу Нефијцима, како је записано у Мормоновој књизи, Господ је позвао људе да се врате кући и размисле о ономе чему је Он поучавао и да се припреме за Његов повратак следећег дана. Извештај затим износи:

„[Они су] пла[кали] и постојано гледа[ли] у Њега као да желе да Га замоле да још мало остане са њима”.

А Он им рече: Гле, утроба је моја прожета самилошћу према вама.”

Саосећање је део милосрђа које настоји да ублажи патњу. Испуњен саосећањем, Господ је исцелио болесне и унесрећене међу људима. Након тога, Он је благословио њихову децу када су анђели сишли са неба и окружили их. Он је чинио ове нежне поступке љубави, и још много тога, јер је имао „сажа[љења]”.

Док сам служио као млади мисионар у Јужној Америци, на исти начин сам имао користи од саосећања драгог пријатеља. Једне вечери док сам се са својим сарадником возио до куће нашег председника мисије, младић на бициклу изненада је заокренуо испред мог возила. Догодило се тако брзо да нисам могао да избегнем судар. Трагично, овај младић је погинуо у судару. Био сам скрхан због губитка његовог живота. Престрављен и у шоку када се ужасна стварност онога што се управо догодило сручила на мене, одвели су ме у затвор и притворили. Никада се нисам осећао више уплашен и усамљен. Био сам испуњен очајем и страхом да ћу бити затворен до краја живота.

Колега мисионар, старешина Брајан Кочевер, сазнао је за несрећу и био је дирнут саосећањем. Дошао је у затвор и молио полицајце да му дозволе да остане са мном у ћелији, да не будем сам. Чудом, сложили су се. До данашњег дана, осећам дубоку захвалност за чин Христове љубави овог ученика, који ме је смирио, утешио и храбрио у најтежем тренутку у мом животу. Његово добротворно саосећање било је знак његовог учеништва. Као што је председник Нелсон приметио: „Један од најлакших начина препознавања истинског следбеника Исуса Христа је колико се та особа саосећајно односи према другим људима.”

Још један пример показивања Спаситељеве љубави је кроз Његову обзирност и служење другима у неизреченим потребама. Човека који је био хром 38 година без икога да му помогне, Господ је исцелио и охрабрио да живи праведно. Жени ухваћеној у прељуби, Он је пружио наду и утеху, а не осуду. Човеку са парализом кога су спустили са крова, Господ је понудио опроштај грехова, а не само исцељење тела.

Када сам био позван да служим као бискуп, наше шесторо мале деце је учинило причесне састанке изазовом за моју жену, Кристин, која је морала да се носи са њима док сам ја седео иза говорнице. Као што можете замислити, наша деца су често чинила све друго сем исказивања побожности. Приметивши њену ситуацију, два члана нашег одељења, Џон и Деби Бенич, почели су да седе са њом сваке недеље да помогну. Њихова љубазност се наставила годинама, и они су постали заменски бака и дека нашој породици. Попут Господа, ови ученици су приметили неизречену потребу и деловали у љубави – истакнутим обележјем свог учеништва.

На крају, Спаситељева савршена љубав је усредсређена на омогућавање свој Божјој деци да испуне свој божански потенцијал да можемо „уз[ети] удела у спасењу Његовом, и у моћи откупљења Његовом”. Како постајемо сличнији нашем Учитељу, наша жеља да помогнемо нашој браћи и сестрама дуж заветног пута ће се природно увећати.

На пример, можемо уздићи и спријатељити се са онима који се осећају увређено или заборављено, помоћи онима који су нови у нашој заједници да се осећају добродошлима, или позвати пријатеље да се моле са нама на састанку причести – можда овог предстојећег Васкрса. Постоји безброј начина да се подстакну други и да им се помогне у њиховом напредовању ако са намером и у молитви траже помоћ са неба да имају очи да виде и срце да осете како их Исус Христ посматра и има осећања за њих.

Помагање другима на њиховом заветном путу може бити у облику неуобичајених дела служења. Као пример, током свог тренутног задужења на Филипинима, сазнао сам за породицу Агамата. Крштени су 2023. године, а затим су жељно одредили датум када ће бити запечаћени као породица у оближњем храму Урданета Филипини. Међутим, непосредно пре заказаног термина који је имала породица, неколико тајфуна погодило је регион. Брат Агамата, пољопривредник на пиринчаним пољима, није могао да засади своје усеве током оштрих олуја. Када су олује коначно прошле, морао је брзо да посади пиринач док је земља била натопљена водом – што су идеални услови за садњу. Нажалост, путовање у храм би морало бити одложено.

Два ученика, старешина и сестра Каулан, заједно са три млада мисионара, чули су за проблем породице Агамата и понудили помоћ упркос томе што нису имали искуства у пољопривреди. Радећи под блиставим сунцем, помогли су да се засаде саднице, омогућавајући породици Агамата да заврши свој посао и присуствује печаћењу у храму како је планирано. Старешина Каулан је приметио да су „лица породице [Агамата] сијала када смо их видели обучене у бело у дому Господњем. Радост коју смо осетили служећи појединцу је радост без премца!”

Чланови породице Агамата сада уживају у богатим благословима тиме што су запечаћени као вечна породица јер је неколико ближњих ученика испуњених милосрђем – обележјем њиховог учеништва – било одлучно да помогне својој браћи и сестрама да напредују на свом заветном путу.

Браћо и сестре, учеништво Исуса Христа је једини начин да се добије трајна срећа. То је пут испуњен свесним и сврсисходним делима љубави према другима. Иако пут учеништва може бити тежак и изазован, и иако понекад можемо да се мучимо и не успевамо, можемо се утешити да Бог мисли на нас и жели да нам помогне сваки пут када покушамо. Исаија нас подсећа да „Бог [наш држи нас] за десницу, каже нам … , Не бој се, ја ћу ти помагати”.

Имајући у виду ово уверавање нашег Оца на Небу, искрено се молим да следимо позив председника Нелсона да дамо приоритет нашем учеништву. „Молимо се Оцу свом снагом срца, да се испуни[мо] оном љубављу коју Он подари свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа, … да када се Он појави, будемо попут Њега”, зато што носимо обележје истинског учеништва, а то је „милосрђе … чиста љубав Христова”.

Сведочим да је Исус Христ наш живи, славни Спаситељ, Откупитељ, Пример, и Пријатељ. У име Исуса Христа, амен.