Управо пред нашим очима

Браћо и сестре, тако сам захвалан што сам са вама. Волимо вас, захвални смо за вас и осећамо да смо благословени вашим молитвама.

Председник Расел М. Нелсон је рекао на нашој последњој конференцији: „Да ли видите шта се дешава пред нашим очима? Молим се да не пропустимо величанственост овог тренутка! Господ заиста убрзава своје дело.”

Убрзавање Његовог дела. „Убрзавање” је реч која је важна. Оно представља брзо кретање, повећање брзине, па чак и хитност. У расту Цркве и Христовом плану, убрзавање се дешава. И сви смо део тога.

У априлу 1834. године, у Киртланду, у Охају, пророк Џозеф Смит је окупио све који су носили свештенство у малој школи, величине око 4,3 квадратна метра. Могли бисмо да уклопимо десетине тих школа у овај конференцијски центар, и да остане још слободног простора. Џозеф Смит је рекао: „Ово што видите вечерас само је шачица свештеника, али ова Црква ће испунити Северну и Јужну Америку – испуниће свет.”

Пророчанство се испуњава „управо пред нашим очима”. Црква Исуса Христа светаца последњих дана расте кроз појединце и породице, мисије и храмове, као и све већи број полазника семинара, института и универзитета широм света.

Захвални смо што смо на земљи када се Црква увећава бројчано и у утицају, али што је још важније у срцима и животима својих чланова. Ми смо познати као ученици Исуса Христа. Делимо своја сведочанства о Њему, Његовој Цркви, Његовим путевима, и Његовом заветном путу. Ми смо Његов народ, а Он је наш Спаситељ.

Дивим се ономе што председник Нелсон назива „величанственошћу овог тренутка” и изражавам дубоку захвалност Господу за Његово дело. Охрабрујем нас да стојимо усправно као Његови ученици, очевици испуњења пророчанства, и древног и савременог.

Постоје противници који вичу: „‘Гле овде!’ … ‘Гле тамо!’” баш као што су то чинили у време пророка Џозефа Смита. Међутим, они јесу и биће само споредни ликови у овом племенитом делу. Сетите се речи Џозефа Смита: „Ниједна рука која није света не може зауставити ово дело да напредује, прогони могу беснети … али истина Божја ће одважно напредовати, племенито и независно, док не продре на сваки континент, походи сваку област, уђе у сваку земљу и чује je свако ухо, док се Божје намере не остваре, и велики Јахве не каже да је дело обављено.”

Са својим задужењима ове године, био сам у првом реду да видим како Господ убрзава своје дело. Црква гради храмове невиђеном брзином, пружајући све већем броју чланова Цркве прилику да славе Бога у дому Господњем. Друго, мисионарски рад сакупља рекордан број људи у стадо Доброг Пастира, Исуса Христа. И треће, црквено образовање у многим облицима је на новом врхунцу у поучавању оних који „траже овог Исуса”.

Данас Црква има 367 храмова у различитим фазама пројектовања, изградње или рада. А у које сврхе? Одговор се налази на сваком храму: „Светост Господу”. Храм отвара пут ка највишим благословима које наш Отац на Небесима има за сваког од нас. Браћо и сестре, ми убрзавамо нашу светост када живимо достојно да уђемо у храм, док славимо Бога у дому Господњем, и док склапамо завете са Богом за себе и у име својих предака са друге стране вела.

Председник Нелсон је рекао: „Напади противника расту експоненцијално, у интензитету и у разноликости. Наша потреба да редовно будемо у храму никада није била већа. Молим се за вас да уз молитву пазите како проводите своје време.” У Његовом дому можемо осетити Господње свето присуство и неизрециви мир.

Прошле године сам имао повластицу да председавам при посвећењу Храма Мендоза Аргентина. У својој поруци, осврнуо сам се на пророчанство старешине Мелвина Џ. Баларда из 1926. године, да ће дело Господње полако расти неко време у Јужној Америци, „баш као што храст полако расте из жира. Неће пукнути у једном дану”, али хиљаде ће се придружити Цркви, и народи Јужне Америке ће постати „снага у Цркви”. Видим да се пророчанство испуњава управо пред мојим очима.

Мендоза, некада мали жир, постао је моћни храст. Тај раст се одвија и широм континената и острва морских.

Видимо да Господ убрзава своје дело у мисијама. Године 2024, око 80.000 мисионара је служило у 450 мисија. Тридесет шест су нове мисије. Мисионарски рад је прошле године довео преко 308,000 нових чланова у Цркву. Важније од бројева, дух сабирања доводи душе Исусу Христу и Његовом Јеванђељу.

Мислим на апостоле Бригама Јанга и Хебера С. Кимбала, који су 1839. године кренули као мисионари на британска острва. Били су болесни; оставили су породице болесне и сиромашне. Ипак, њих двојица су се попели у запрежна кола и док су још били у видокругу својих најмилијих, Хебер је рекао: „Хајде да устанемо и развеселимо их”. С муком су стали на своје ноге и узвикнули: „Ура, ура за Израел”.

Тај исти ентузијазам за Господње дело сам видео у Лими, у Перуу, када сам се састао са мисионарима из мисионарског центра за обуку и мисија у Лими. Какав призор! Видео сам убрзавање управо пред својим очима. Сада постоји седам мисија само у граду Лими.

На крају нашег састанка, мисионари су имали посебно изненађење за мене. Устали су и клицали: „Ура за Израел”. Никада нећу заборавити тај тренутак; желео бих да сте сви могли бити тамо. Управо пред мојим очима били су мисионари који су оставили по страни „оно што је од овог света” да служе Господу и помогну у убрзању Његовог доласка.

Видимо да Господ убрзава образовне могућности за наше чланове а чак и оне који нису наше вере, широм света. Нешто што нас издваја као Цркву је наш нагласак на образовању. Господ је заповедио у раним данима обнове: „Настојте да учите, и то проучавањем, а и вером”. То се догађа и данас и достојно је клицања „Ура”.

Тренутно је више од 800,000 полазника широм света уписано на семинар и институт, највећи упис у историји Цркве. Наши млади се окупљају на различите начине, од раних јутарњих, дневних и вечерњих часова до онлајн и кућног учења. Они су моћан и праведан батаљон, који добијају снагу једни од других док уче о Исусу Христу, следе Га, и сведоче о Њему као Сину Божјем.

Прошле јесени сам говорио на духовном скупу у хали пуној полазника семинара и института и њихових родитеља на Јута Универзитету. Присутни су рекли много тога о својим жељама да упознају и следе Исуса Христа. Моја порука тим ученицима била је јасна: „Уступите Господу подједнако времена.” Саветовао сам их да уравнотеже своје проучавање са истинитим, вишим учењем, и то проучавањем „Син[а] Бог[а] живога”.

Исто тражим од свих данас: Шта год да је на вашој листи обавеза, уступите једнако време, а не слободно време, Господу у личном проучавању Светих писама, породичном проучавању приручника Хајде за мном, молитви, црквеним позивима, служењу, узимању причести, служења Богу у храму и размишљању о ономе што је од Бога. Наш Господ, Исус Христ је рекао: „Научите се од мене… и наћи ћете покој душама својим.” Држите Га за реч. Уступите му подједнако време.

Председник Нелсон је рекао: „Молим вас да дозволите Богу да превлада у вашем животу. Дајте Му добар део свог времена. Док то будете чинили, запазите шта се дешава са вашим позитивним духовним полетом.”

Видимо да се полет гради на семинарима, институтима и црквеним универзитетима. У овим окружењима, Господ је на првом месту. Тако би требало да буде у свачијем животу.

Још једна област која показује растући домет у образовању у Цркви је програм BYU–Pathway. Широм света, број полазника је премашио 75,000 и наставља да брзо расте. Већина су чланови, а више од једне трећине су у Африци. Суштина програма Pathway је приступ образовању. Завршетак курсева значи приступ запошљавању, а приступ запошљавању значи бољи живот за породице и више могућности да служе Господу.

Када сам се састајао са вођама кочића у Уганди, сазнао сам да је цело председништво кочића било уписано на програм BYU–Pathway. Што смо више припремљени временско и духовно, више можемо осујетити лукаве нападе противника. Сетите се Петрових речи: „Ђаво, као лав ричући ходи, и тражи кога да прождере.”

Знам да усред добрих вести Јеванђеља, постоје они који имају проблеме, који имају изазове вере, сумње, и питања на која чини се да немају одговоре. Браћо и сестре, Исус Христ је одговор. Почните са Њим. Потражите Његову руку у свом животу. Слушајте Га. „Да се не плаши срце ваше”, рекао је ученицима у својим последњим сатима пред Гетсеманију, пред ношење свог крста улицама Јерусалима, пред Голготу, где је извршио своју жртву помирења, коју је само Он, Јединорођени Син Божји, могао да изврши.

Знајте да Он разуме. Он је преузео на Себе све наше грехе, грешке, беду, и веома лоше дане да бисмо могли поново у вечности да живимо са нашим Оцем на Небесима. Рекао је: „Гледајте к мени у свакој мисли! Не сумњајте, не бојте се.” Вера у Исуса Христа може вас уздићи и исцелити вашу рањену душу. Уздајте се у Њега и убрзаћете свој повратак у „наручје Његове љубави”.

Поново наглашавам речи нашег живог пророка: „Да ли видите шта се дешава управо пред нашим очима? Молим се да не пропустимо величанственост овог тренутка! Господ убрзава своје дело.” Кличимо као ученици данас: „Ура за Израел”, док се припремамо за повратак нашег Господа и Спаситеља. У име Исуса Христа, амен.