Величанствени дарови вечности: Помирење, Васкрсење и обнова Исуса Христа

Пре много година, на нашем раном јутарњем часу Јеванђеља памтили смо библијске стихове. Наравно, више сам волео кратке одломке. То је укључивало Јована 11:35 – најкраћи стих у Светим писмима, само три речи: „Ударише сузе Исусу.”

За мене сада, то што Исус плаче у тузи и радости сведочи о чудесној стварности: божански Син Божји дошао је у физички смртни живот и научио по телу како да увек буде са нама и да нас благослови.

Када плачемо у тузи или радости, Исус Христ нас савршено разуме. Он може бити присутан у тренуцима када су нам најпотребнији величанствени дарови вечности – Помирење, Васкрсење, обнова Исуса Христа.

Марија и Марта су плакале за својим братом Лазаром који је умро. Дирнут саосећањем, Исус је заплакао. Он подиже Лазара из мртвих.

Исус посматра Јерусалим уочи Пасхе. Он плаче, немоћан да окупи свој народ као што би кокошка своје пилиће. Данас Његово помирење нам даје наду када тугујемо за оним што је могло бити.

Господар винограда плаче када Он пита своје слуге, што би могло да укључи и нас као послужитеље браћу и сестре: „Шта још могох учинити за виноград свој?”

Марија стоји поред гробнице. Исус нежно пита: „Што плачеш?” Он зна да „вечером долази плач, а јутром радост”. Васкрсење доноси зору свима.

У земљама Мормонове књиге, док верно мноштво устаје према Њему, Исусова радост је потпуна. Заплакао је.

„А Он узе дечицу њихову, jедно по jедно, и благосиљаше их, и Оцу се молише за њих.

А кад то учини поново заплака.”

Ово је Васкрс у Исусу Христу: Он одговара на чежње наших срца и питања наших душа. Он брише наше сузе, осим наших суза радосница.

Када нам сузе теку, понекад се извињавамо, посрамљено. Али знајући да Исус Христ разуме животне боли и радости може нам дати снагу изнад наше сопствене док пролазимо кроз горко и слатко.

У Јужној Америци, отац јеца. Искра у његовом животу, његова млада ћерка, је умрла. „Дао бих све да је поново видим”, плаче ми у наручју. И ја плачем.

На посвећењу Храма Пуебла Мексико, сузе радоснице влаже лице драге сестре. Њене црте лица одају веру и жртвовање. Она каже: „Todos mis hijos están aquí en el templo hoy” – „Сва моја деца су данас овде у храму.” Генерације окупљене у Дому Господњем доносе сузе радости и захвалности.

У окрутном грађанском рату, породице и комшије су чиниле неизрециве ствари једни другима. Горке сузе полако уступају место нади. Дрхтавим гласом, жена у малом селу каже: „Комшија, пре него што одем у гроб, желим да знаш где да пронађеш своје нестале чланове породице.”

Блистава млада и згодни младожења се печате у дому Господњем. Она има 70 година, као и он. Прелепа млада, достојно је чекала овај дан. Она стидљиво забацује своју свадбену хаљину овако, а затим онако. Пролили смо сузе радоснице. Божја обећања су се испунила. Његови завети доносе благослове.

Док је код куће поучавао сестру удовицу, млади Бојд К. Пакер научио је дирљиву лекцију. Након неслагања са супругом, сестра је изговорила последњу увредљиву примедбу. Неочекивана несрећа одузела је живот њеног мужа тог дана. „Педесет година”, јецала је удовица, „живела сам у паклу знајући да су последње речи које је чуо са мојих усана биле та оштра, злобна примедба”.

Васкрс у Исусу Христу помаже нам да поправимо, измиримо, исправимо наше односе, са обе стране вела. Исус може да излечи тугу; Он може да омогући опроштај. Може да ослободи нас и друге од онога што смо ми или они рекли или урадили, а што нас иначе држи поробљене.

Васкрс у Исусу Христу нам омогућава да осетимо Божје одобравање. Овај свет нам говори да смо превисоки, прениски, прешироки, сувише уски, – недовољно паметни, лепи или довољно духовни. Кроз духовно преображење у Исусу Христу можемо да избегнемо исфорсирани перфекционизам.

У васкршњој радости, ми певамо: „Смрт је побеђена; човек је слободан. Христ је извојевао победу.” Христово Васкрсење нас ослобађа од смрти, од временских слабости и физичке несавршености. Помирење Исуса Христа нас такође духовно обнавља. Крварио је из сваке поре, плачући крвљу такорећи, да би нам омогућио излаз од греха и одвојености. Он нас поново уједињује, потпуне и свете, једне са другима и са Богом. У свему добром, Исус Христ нас обнавља у изобиљу – не само у ономе што је било, већ и у ономе што може бити.

Исусов живот и светлост сведоче о Божјој љубави за сву Његову децу. Зато што Бог наш Отац воли сву своју децу у сваком животном добу и у свакој земљи, налазимо Његов позив пун љубави да дођу и нађу мир и радост у Њему у многим обичајима и културама. Где год да смо, ко год да смо, ми делимо божански идентитет као деца истог Створитеља. У сличном духу, следбеници ислама, јудаизма и хришћанства деле верско наслеђе у оцу Авраму и заветну повезаност кроз догађаје у древном Египту.

Отац Аврам је дошао у Египат и био је благословен.

Јосиф, продат у ропство у Египту, знао је фараонов сан који је значио седам година изобиља, а затим седам година глади. Јосиф је спасао своју породицу и свој народ. Јосиф је заплакао када је видео Божји шири план, где ће све ићи на добро онима који се држе својих завета.

Мојсије, који је одрастао у Египту у фараоновом домаћинству, примио је и касније обновио кључеве за сабирање Божје деце.

Испуњавајући пророштво, Јосиф, Марија, и беба Христ потражили су уточиште у Египту. У Каиру, побожни муслимански верник с поштовањем каже: „Куран учи да су Јосиф, Марија и беба Исус пронашли сигурност и уточиште у мојој земљи. У мојој земљи, Исус је као дете јео нашу храну, направио своје прве кораке, рекао своје прве речи. Овде у мојој земљи, верујемо да је дрвеће ниско да би Њему и Његовој породици дало плодове. Његово присуство у мојој земљи благословило је наш народ и земљу.”

Божји план моралне и смртничке слободе избора омогућава нам да учимо из сопственог искуства. Неке од наших највећих животних лекција долазе од онога што не бисмо никада изабрали. У љубави, Исус Христ се спустио испод и уздигао се изнад свега. Он се радује нашим божанским способностима за креативност и задовољство, доброту без очекивања награде, веру у покајање и опраштање. И Он плаче тужан због величине наше људске патње, окрутности, неправде – често последице људског избора – исто као и небеса и Бог небеса са њима.

Свако васкршње пролећно време сведочи да је духовни след догађаја део божанског модела помирења, васкрсења и обнове кроз Исуса Христа. Ови свети и симболични догађаји не долазе случајно или стицајем околности. Цвети, Страдална седмица, и Васкрс славе Христово помирење и Васкрсење. Као и данас, сваког 6. априла обележавамо оснивање и организовање Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Ова Обнова је разлог због којег се окупљамо прве недеље сваког априла на генералној конференцији.

Обнова је исто тако догодила када су васкрсли Исус Христ, Мојсије, Илија и Илија пророк вратили кључеве свештенства и власт у новопосвећеном храму у Киртланду васкршње недеље, 3. априла 1836. године. У том окружењу тог дана обновљена Црква Исуса Христа добила је Божју власт и благослове за сабирање Његове деце, припрему Његове деце да Му се врате, и за уједињење породице за вечност. Обнова тог дана испунила је пророштво тако што се догодила и на Васкрс и на Пасху.

Укључујући и Храм Киртланд, недавно сам посетио света места у Охају, где су пророк Џозеф и други видели у визији Бога нашег Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Пророк Џозеф је видео како изгледају небеса. На небу, Небески Отац, кроз Исуса Христа, „спашава сва дела руку својих” у царству славе. Једини изузетак су они који намерно „поричу Сина након што га је Отац открио”.

Када је Његова смртна служба почела, Исус је објавио своју мисију да благослови сваког од нас свим оним што смо спремни да примимо – у сваком тренутку, у свакој земљи, у свакој околности. Након поста од 40 дана, Исус је отишао у синагогу и прочитао: „Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње.”

Сиромашни, скрушеног срца, заробљени, слепи, рањени – то смо сви ми.

Књига пророка Исаије наставља месијанско обећање наде, ослобођења, сигурности: „Да учиним жалоснима у Сиону, … дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одела за похвалу уместо духа тужног.”

Тако ми вапимо: „Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме.”

Сваког Васкрса славимо, као симболичну целину, величанствене дарове вечности кроз Исуса Христа: Његово Помирење, Његово (и обећање нашег) дословно Васкрсење, Обнову Његове Цркве последњих дана са кључевима свештенства и влашћу да благослови сву Божју децу. Радујемо се у хаљинама спасења и плашту праведности. Узвикујемо: „Осана Богу и Јагњету!”

„Јер Богу тако омиље свет да је и сина свога јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни”.

Нека свако од нас пронађе у Исусу Христу помирење, васкрсење и обнову – мир, поистовећеност са Њим и припадност – оно што има трајну истинитост и радост, оно што је срећно и вечно, молим се у Његово свето име, име Исуса Христа, амен.