„Божански идентитет: Јеванђеоска истина која је променила мој живот”, Лијахона, март 2026.
Из часописа YA Weekly
Божански идентитет: Јеванђеоска истина која је променила мој живот
Бог вас потпуно познаје и зна шта је за вас најбоље.
Очајнички сам се молила да разумем своју ситуацију. Мој позив за мисију је дошао након великих кашњења, и била сам пренеражена: Алпска мисија – немачко говорно подручје.
Мој дом
Шта?
Нисам желела да служим код куће! Очекивала сам да одем негде другде као и многи моји пријатељи. Ова вест је учинила да се осећам као да ме Небески Отац није видео као некога способног да му служи.
Али када сам изговорила ову молитву очајнице, питајући Га да ли Му је стало до мене и да ли је овај мисијски позив била грешка, осетила сам како се тежина подиже са мојих рамена. Осетила сам да ме Дух уверава да ме Бог познаје у потпуности и да зна шта је најбоље за мене.
У том тренутку, Дух ми је потврдио да сам Божје дете.
То је био један од првих пута када сам заиста осетила моћ свог божанског идентитета.
Најважнија истина
Јеванђеоска истина Исуса Христа која мења живот је да смо ми деца небеских родитеља.
Старешина Патрик Кирон, из Већа дванаесторице апостола, је поучио о „свеобухватном дару вечне истине који подупире нашу способност да примимо све остало чиме наш Отац жели да нас дарује – суштински дар знања који, када је у потпуности прихваћен и примљен дубоко у души, објашњава радости и тешкоће живота, и наша неодговорена питања: А то је да смо заиста Божја деца.
Од тог искуства са својим мисијским позивом, осетила сам истинитост тих речи. Никада нисам заборавила како сам се осећала уверена и оснажена када сам схватила да ме Бог познаје и воли.
Усредсређивање на свој идентитет
Упркос овој истини, свет око мене чини мало да ме подсети на моје божанске корене. Схватила сам да морам да будем свесна сећања на свој божански идентитет и на моћ која долази са њим.
За мене, то укључује нешто попут размишљања о мом телу као чуду и о ономе шта ми оно омогућава да радим и доживљавам сваки дан.
Такође, осећам се повезаном са својим Створитељем када сам у тишини природе. Видети лепоту планина или залазак сунца ме подсећа да Бог није морао да улепша земљу. Али Он и Исус Христ су то учинили за нас, јер желе да уживамо у чудима овога света и да се подсетимо на Њихову љубав (видети Мојсије 6:63).
А молитва Небеском Оцу сваког дана – даје Му до знања како се осећам а схватање да Он жели да ме слуша и разговара са мном – помаже ми да продубим своју божанску везу са Њим. Молитва ме подсећа да нисам сама и да ме Он води, чак и ако се оно што желим не дешава сада. Имам поверења да Он, Отац који ме воли, зна када је право време да одређени благослови дођу у мој живот.
Дар смртног живота
Моја мисија није била оно што сам очекивала да ће бити, али сам имала искуства која су ми помогла да видим зашто је Небески Отац желео да будем у свом родном крају. Дељење истине о божанском идентитету са онима који га никада раније нису познавали испунило ме је радошћу.
Не могу замислити живот а да не знам ко сам заиста – осећала бих се празно и изгубљено.
Када размотрим сврху свог живота, то ми даје толико наде да знам да је смртни живот само мали део плана Небеског Оца за мене. Могу да радим, учим, и постигнем више него што сам сада због божанског дара живота који ми је Он дао као свом детету. Тако сам захвална што је Он понудио свог вољеног Сина као мог Спаситеља и што ми је дозволио да изаберем да уђем у смртни живот да постанем попут Њега и вратим се кући.
Како год будете оптерећени на свету, надам се да ћете се увек сећати ко сте заиста. Та истина ће вам дати моћ да се суочите са свиме што вам се нађе на путу.
Баш као што ме је Бог чуо у мом тренутку очаја, знам да и вас увек чује и воли.
Ауторка живи у Лиесталу, у Швајцарској.