Благослов свим породицама на земљи

Старешина Брус К. Хејфен, пензионисани члан Седамдесеторице, једном је примио телефонски позив од уредника националног часописа. Уредник је желео да говори о недавној књизи која је истраживала историју веровања о небу у различитим религијама.

„Аутори су открили да јавност осећа раширену чежњу за небом – и породицама на небу”, написао је старешина Хејфен. Али док је већина људи и даље веровала у живот после смрти, вечну љубав и небеска породична окупљања, „већина хришћанских цркава нуди мало одговора на ову унутрашњу чежњу” – са једним изузетком: Црква Исуса Христа светаца последњих дана.

У Спаситељевој обновљеној Цркви имамо свете храмове. Имамо вечни брак, са влашћу печаћења које благосиља изван физичке смрти. Имамо обећање вечне будућности са вољенима у присуству Оца и Сина. Имајући у виду све ово, аутори су закључили да је концепт неба светаца последњих дана најпотпунији – и, додао бих, најсрећнији.

„Какво откриће!” Старешина Хејфен је приметио: „Већина људи данас чезне за вечним породицама, а [обновљено Јеванђеље Исуса Христа] испуњава ту чежњу боље од било ког другог познатог скупа идеја [или верских убеђења]. Волео бих да цео свет чује [нашу] децу како певају радосну вест: ‛Породице могу бити заједно заувек.’”

Породице нису само погодан друштвени договор. Оне су вечни модел неба. Оне „заузима[ју] централно место у Створитељевом плану за вечну судбину Његове деце.” Као што нас је председник Расел М. Нелсон (1924–2025) поучио: „[Господ] је створио земљу [тако] да бисмо могли да стекнемо физичка тела и обликујемо породице. Он је основао своју Цркву да уздиже породице. Он обезбеђује храмове тако да породице могу бити заједно заувек.”

Али наше интересовање за јаке породице није само у вези са вечним судбинама. Породица игра исто тако суштинску улогу у нашој срећи као смртника. Наш Небески Отац, који савршено зна шта доноси срећу сада и вечно, шаље своју децу у породице – колико год несавршене биле – и позива нас да градимо и негујемо јаке породице. Наравно, „инвалидитет, смрт или неке друге околности могу изискивати прилагођавање поjединаца”. Али ништа не може заменити суштинске, божански постављене одговорности мужа и жене, оца и мајке.

Истраживања о „биолошким, везаним, породицама са два родитеља” наставља да показује да је породица неопходна у очувању „дубоких веза љубави и привржености”. То је „основни инкубатор за стабилне, добро прилагођене и друштвено свесне појединце”.

Наравно, не би требало да нас изненади да ће се нешто тако важно за Божји план суочити са супротностима. Сотона никада није био пријатељски настројен према породици, и његови напори постају све насртљивији „знајући да времена мало има” (Откривење 12:12). Као што је председник М. Расел Балард (1928–2023), вршилац дужности председника већа дванаесторице апостола, рекао: „Сотона зна да је најсигурнији и најучинковитији начин да се поремети Господње дело је да се умањи ефикасност породице и светост дома”.

Знајући оно што знамо о Божјој вечној породици, Његовом плану за Његову децу, и вечном значају породичних односа, требало би да будемо међу најмарљивијим бранитељима породице на свету.

Како то чинимо?

Председник Далин Х. Оукс, понудио је овај савет: „Проглас о породици … је Господње поновно наглашавање јеванђеоских истина које су нам потребне да бисмо се одржали кроз тренутне породичне изазове.”

У нашим личним животима, можемо чинити оно „мало и једноставно” (Алма 37:6) што јача породичне односе. То укључује слеђење начела успешних породица и бракова наведених у породичном прогласу: „вера, молитва, покајање, праштање, поштовање, љубав, самилост, рад и корисне забавне активности”. Без обзира на нашу тренутну породичну ситуацију, можемо показати својим поступцима да су породични односи вечно важни за нас.

Као „одговорни грађани” у нашим заједницама, можемо „потпомагати ове мере осмишљене ради подупирања и јачања породице као основне јединице друштва”.

Ми смо Господњи заветни народ последњих дана. Ми смо наследници обећања датих Авраму, Исаку и Јакову – обећања која имају све везе са породицама. Та обећања долазе са светим позивом да се благослови „[све породице] на земљи”. А један важан начин на који то чинимо јесте да живимо, бранимо и делимо вечну истину да „породица је успостављена од Бога” и да „обреди и завети доступни у светим храмовима омогућавају појединцима да се врате у Божје присуство, а породицама да буду вечно сједињене”.

Када сестра Ухдорф и ја гледамо чланове наше породице како склапају свете завете са вечним Небеским Оцем који нас воли, наша срца се испуњавају радошћу и захвалношћу. Радујемо се не само због наше деце и њихове деце, већ и наших родитеља и њихових родитеља. Размишљамо са дубоком љубављу како нас јеванђеоски завети уједињују кроз генерације. То искуство није попут гледања како „лестве стајаху на земљи, … врхом [допираху] у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху” (Прва књига Мојсијева 28:12).

Благослови које је Господ обећао Јакову у свом сну проширују се на сву Његову заветну децу – укључујући вас и мене. Као што је Господ учинио Јакову, одговориће и нама „у дан невоље [наше]” (Прва књига Мојсијева 35:3) ако Га изаберемо.

„И ево”, рече Господ, „ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш … јер те нећу оставити” (Прва књига Мојсијева 28:15).

Попут Јакова, сви имамо пустињу коју треба прећи. Понекад обећани благослови изгледају далеко. Када дођу озбиљни проблеми или изазови, можемо довести у питање Господњу љубав. Можемо чак осећати да нас је Бог напустио. Упркос нашим најбољим напорима у учеништву, можемо осетити да не примамо благослове којима смо се надали.

Браћо и сестре, драги пријатељи, заветни пут је радостан пут, мада понекад може бити умрљан сузама. Ако осећате да делови плана среће нису испуњени у вашем животу сада, молимо вас да верујете да Господ има обзира према вама и да ће вас благословити у своје време, у складу са Његовом мудрошћу.

Вера у Исуса Христа и Његова обећања надахњују нас да гледамо напред, а не уназад. Због Њега, наша будућност не треба да буде заробљена било чиме што се десило у прошлости или да блокира наш поглед управо сада. Да, сви смо, или ћемо бити, повређени на овај или онај начин. Али ми верујемо у Великог Исцелитеља. Ми Му верујемо – толико, у ствари, да прихватамо Његова обећања, потпуно „у вери”, чак и када су још увек „издалека” (Јеврејима 11:13).

„Подсетимо се сви да, на Господњи начин и у Његово време, ниједан благослов неће бити ускраћен Његовим верним свецима”, рекао је председник Нелсон. „Господ ће судити и наградити сваког појединца према искреним жељама као и делима.”

Обећавам да ће, када следимо и делимо план нашег Небеског Оца за породице, Он бити с нама, подржати нас и придружити нам се на нашем путовању. Он нас никада неће оставити саме, посебно када искушења дођу до нас или до наших најмилијих. Он ће нас носити, уздићи нас, и довести у обећану земљу пунине радости са Њим, са Његовим Сином, Исусом Христом, и са нашим породицама – вечно.