Праведни управитељи – ученици Исуса Христа

Матеј 25 садржи три упечатљиве параболе. Прво, парабола о десет девица (види стихове 1–13). Пет су биле мудре, а пет безумне. Свих десет је било на правом месту, чекајући младожењу, и свака је дошла са лампом.

Када је младожења – који представља Спаситеља – дошао у неочекивани поноћни сат, пет девица није имало довољно уља за своје лампе. Можда су мислиле да је додатно уље непотребно. Или можда нису биле управитељке над уљем које су имале. Можда ометене, нису успеле да се прикладно припреме да одрже своје лампе да горе.

И тако, као одговор на њихову молбу да уђу на свадбену вечеру, младожења је одговорио: „Не познајете ме” (Превод Џозефа Смита, Матеј 25:11 [у Матеју 25:12, фуснота а]). Насупрот томе, ово подразумева да су га кроз припрему и мудро управништво, пет мудрих девица познавале.

Драгоцено уље може се посматрати као њихово лично обраћење. То је омогућило мудрим девицама да упале своје лампе и уђу на свадбену гозбу са младожењом. Уље се није могло поделити са њиховим пријатељицама јер је лично обраћење управо то – лично. Можемо и треба да држимо наше лампе да светле високо да уздигнемо и ојачамо и позовемо друге Исусу Христу, али свако од нас је управитељ сопственог обраћења.

Као што је изразио Спаситељ: „Будите верни, молите се увек, имајући лампе дотеране и упаљене, и уље са вама, да бисте били спремни за долазак Младожење”.(Учење и завети 33:17; курзив додат).

Друга парабола испричана у Матеју 25 је она о талантима (видети стихове 14–30). У тој причи, господар је, у очекивању да ће отпутовати далеко, дао тројици својих слугу таланте. „Талант” је представљао новац. Такође можемо размишљати о њима као о даровима, способностима и благословима од нашег Небеског Оца. Једном слуги је господар дао пет таланата, другом два таланта, а трећем је дао један талант. А онда је господар кренуо на пут.

Када се вратио, открио је да су слуге којима је дао пет таланта и два таланта били верни и корисни управитељи и да су добро искористили таланте, удвостручујући њихову вредност. И пошто су у малом били верни, господар им даде још, узвикнувши: „Добро слуго мој добри и верни! У малом био си ми веран, над многима ћу те поставити; уђи у радост господара свога” (стих 21).

Насупрот томе, слуга са једним талантом га је закопао – можда зато што је био расејан и оклевао. Или је можда био фрустриран не знајући како да почне или се плашио да неће успети. Можда се упоређивао са осталим слугама, а сумње су га спречавале да покуша. Није се припремио за господарев повратак, није искусио радост верног управништва, и изгубио је свој талант.

Парабола о десет девица и парабола о талантима су паралелне. Обе наглашавају да имамо личну одговорност за наше обраћење и да се морамо припремити да примимо Господњи дар узвишења – и да имамо управништво и личну одговорност за таленте и дарове које смо добили.

На крају, у Матеју 25 налази се прича о онима који имају „поуздање у Бога”, описанима као овце Доброг пастира, који ће се наћи Њему здесна, уживајући у свадбеној гозби са Њим, и биће благословени да буду владари над многима (видети стихове 31–40). Господ ће им рећи:

„Јер огладнех, и дасте ми да jедем; ожеднех, и напоjисте ме; странац беjах, и примисте ме;

Го беjах, и оденусте ме; болестан беjах и обиђосте ме; у тамници беjах, и дођосте к мени” (Матеј 25:35–36).

Као Његови ученици, ми се припремамо за Његов Други долазак и верно и корисно користимо управништво над оним чиме смо благословени. Саосећање, милосрђе, честитост и верно старатељство нас квалификују не само да живимо са Њим касније, већ и да имамо поуздање пред Богом сада. Као што је Мормон поучио, за оне који су испуњени милосрђем – чистом љубављу Христовом – „биће [њима] добро” у последњи дан. Они ће бити као Спаситељ, видеће Га онаквим какав јесте и биће испуњени надом и очишћени као што је Он чист. (Видети Moрони 7:47–48). Председник Нелсон је изјавио: „Милосрђе и честитост отварају пут да имамо поуздање пред Богом!”

Shepherd—Variation IV [Пастир – варијација IV], аутор: Јорг Коко

Све ове три параболе поучавају о управништву над својим сопственим обраћењем; над поклонима, талентима и имовином којом смо благословени; и над нашим ближњима који су гладни, бескућници, повређени и уморни.

Оне поучавају о томе како Христови ученици треба да се припреме за опасна времена која ће претходити Спаситељевом другом доласку. То су времена у којима живимо! Ми треба да одржимо лампе свог обраћења да жарко горе, пуштајући нашу светлост да сија, користећи и увећавајући своје таленте, и бринући се за оне у потреби. То представља поседовање милосрђа, чисте љубави Христове.