Моја туга се претворила у радост

Илустрација: Брајана Кранц

Када сам имао 18 година, мој деда са мајчине стране је преминуо. До тада, нисам изгубио никога блиског себи у свом животу. Знао сам да ће се то догодити једног дана, али нисам очекивао да ће се то догодити тако изненада.

Мој дека је био доброг здравља, али без знакова упозорења, претрпео је мождани удар. Моја бака га је брзо одвела у болницу, али је преминуо четири дана касније.

Изгубити некога тако изненада по први пут, боли. Било је чудно да мој дека присуствује сваком важном догађају у мом животу, а онда нестане.

Након сахране, пронашао сам начин да одам почаст сећању на мог деку и наше заједничко време. Волео је да ради на свом камиону и да ради друге послове. У ствари, када је претрпео мождани удар, био је у својој гаражи држећи кључ у једној од својих жуљевитих руку, радећи као и обично.

Одлучио сам да ћу и ја радити на аутомобилима. То ми помаже да се осећам блиским њему. Такође, окренуо сам се молитви и Светим писмима, где сам пронашао мир да кренем напред са вером и надом у његовом одсуству.

„Васкрсења има”, подсетио ме је пророк Абинади, „стога гроб не односи победу, и жаока смрти у Христу је надвладана” (Мосија 16:8).

Смрт мог деде ми је помогла да стекнем нов поглед на помирење Исуса Христа и учинило га још значајнијим у мом животу. Баш као што сам одао почаст свом деки радећи на аутомобилима, схватио сам да одајемо почаст Исусу Христу – и можемо да осетимо блискост са Њим – када настојимо да живимо као што је Он живео, проучавајући Његове речи, делећи Његово Јеванђеље, и чинећи „дела Оца [Његовог]” (Јован 10:37). Чињење тога даје дубље значење Спаситељевом помирењу и повећава наше поверење у Њега.

„Када вапимо у тузи или радости, Исус Христ то савршено разуме”, поучио је старешина Герит В. Гонг, из Већа дванаесторице апостола. „Он може бити присутан у тренуцима када су нам најпотребнији величанствени дарови вечности – Помирење, Васкрсење, обнова Исуса Христа.”

Исус Христ је претворио моју тугу у радост. Због Њега и Његовог помирења, знам да ћу поново видети свог деку.