Није изгубљена за Спаситеља

Илустрација: Ален Гарнс, уз дозволу да прикаже Дел Парсонову слику Изгубљено јагње

Једна чланица породице и њен супруг недавно су одлучили да напусте Цркву, заједно са својом малом децом. Вест је била срцепарајућа за нашу породицу. Током наредних неколико недеља, покушали смо да пронађемо нашу нову нормалност.

Дани након њиховог објављивања били су испуњени патњом, сузама и искреним молитвама нашем Небеском Оцу. Један од непосредних одговора на моје молитве био је да морам да служим Богу у храму сваке недеље. Као студенткиња и запослена супруга и мајка, сматрала сам да је тај одговор обесхрабрујући, али сам одлучила да будем што послушнија подстицајима.

Једне вечери након посебно тешке смене на послу, снажно сам осетила да морам да одем у храм те ноћи. Замолила сам сина да ми се придружи да радимо припремне обреде.

Када смо стигли у храм, отишли смо на различите стране Док сам радила заступничке обреде за неколико сестара и слушала њихове обећане благослове, била сам преплављена емоцијама. Нисам могла да избацим наше отпале чланове породице из својих мисли.

Након што сам завршила, обукла сам се, кренула у чекаоницу и села. Ускоро, међутим, осетила сам да морам да променим место како бих могла да видим свог сина када буде изашао из мушке свлачионице.

Померила сам се, али сам се осећала узнемирено на сваком месту где сам седела – све док коначно нисам села на кауч окренут према зиду близу улаза у храм. Узела сам Света писма, покушавајући да умирим своје узнемирено срце, када сам погледала према зиду.

Тамо сам видела слику Спаситеља у природној величини који држи мало јагње у наручју. Дух ме је изненада подсетио да, иако су се моји вољени чланови породице чинили изгубљено за мене, они нису били изгубљени за нашег Спаситеља.

„Коjи човек од вас имаjући сто оваца и изгубивши jедну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док jе не нађе?

И нашавши дигне је на раме своје радујући се.”(Лука 15:4–5).

Настављамо да волимо оне који су одлутали и молимо се за њих. Али када ме туга преплави, сећам се овог искуства, надајући се да ће једног дана, они који су изгубљени наћи свој пут назад уз помоћ вољеног Спаситеља.