Осећала сам мир

илустрација: Ален Гарнс

Када сам примила два црквена позива као пијаниста у истој недељи, почела сам да бринем о томе како ћу наћи времена да испуним своје друге обавезе код куће, на послу и у школи. Највећа жеља у мом срцу је била да служим Господу и призивам Његовог Духа за људе док усавршавам своје таленте. Осећала сам, међутим, неадекватност што нисам у стању да се посветим својим новим позивима онако како бих желела.

Наредне недеље, захтеви у компанији у којој сам радила били су велики. Пошто већи део мог посла укључује куцање, руке и зглобови су почели да ме боле. Бринула сам се да ли ћу моћи да свирам клавир ако мој бол не престане.

У недељу, док сам свирала уводну музику на клавиру у капели, мишићи су почели да ме поново боле. Брзо сам се помолила у свом срцу, тражећи снагу да наставим да свирам.

Током причести, схватила сам да је следећа заказана химна била она коју нисам свирала дуго. „Као да моја бол није довољна”, помислила сам, „сада морам да одсвирам тешку химну”. Тада сам прочитала ове речи, које су говориле тачно оно што сам осећала:

Док сам читала, осећала сам мир. Знала сам да је Спаситељ знао за моје болове. На крају крајева, Он их је претрпео (видети Алма 7:11–12). Не морам да кроз те тренутке пролазим сама. Нисам то очекивала, али сам осетила Господњег Духа.

Када сам почела да свирам, више нисам осећала бол, а ноте као да су ми биле познате. Схватила сам да је моје служење утрло пут за исцељење и моје приближавање Небеском Оцу.

Када размишљам о свом искуству на клавиру, знам да нисам свирала сама. Била сам дирнута моћу и благодаћу Исуса Христа – духовним искуством које је дошло зато што сам му служила. Знам да ће Он увек бити ту да нас подржи и оснажи ако смо спремни да му служимо.