Молитва у мом срцу

илустрација: Ален Гарнс

Када сам похађао основну школу, моја мајка би ми увек предала ручак, пољубила ме у чело, и рекла: „Дај све од себе данас, и не заборави да задржиш молитву у свом срцу.” Говорила је то исто сваког јутра, све до средње школе.

У ствари, „задржи молитву у свом срцу” је последње што ми је рекла када сам се укрцавао на авион да одем на своју двогодишњу мисију на Флориди. Толико сам се навикао на то што је говорила да нисам много размишљао о томе док сам одрастао. Схватио сам да је то само нешто што је њена генерација увек говорила, попут „Пријатан дан”.

Као пуновремени мисионар, научио сам да говорим шпански док сам служио у Мајамију, на Флориди, у САД-у. Открио сам да су наши нови пријатељи, многи са Кубе и Порторика, били баш попут моје маме. Свака породица коју смо посетили испраћала нас је са сличном симпатичном жељом: „Vaya con Dios” (Иди са Богом).

Када сам коначно почео да схватам на шта је моја мајка мислила, почео сам да тражим начине да заиста задржим молитву у свом срцу. Чинећи то, моја захвалност за Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа, је расла. Искусио сам додатну дубину истрајности у временима искушења и тешкоћа. Осетио сам већу љубав према својим родитељима и захвалност за жртве које су поднели за мене.

Једног дана сам прочитао о Спаситељевој посети Нефијцима након Његовог Васкрсења. Другог дана Његове посете, „заповеди ученицима својим да се помоле”. Док су се молили, Спаситељ се исто тако молио, говорећи „велике и чудесне” речи. Када је завршио, заповедио је мноштву „да не престану да се моле у срцима својим” (3. Нефи 19:17, 34; 20:1).

Један од начина да се то уради је да размишљамо о молитви као о оквиру слике који окружује наше свакодневне активности. Тај оквир молитве, заједно са љубављу и захвалношћу, помаже нам да се усредсредимо на Спаситеља и држимо се својих завета.

Захвалан сам на свакодневном савету моје мајке да „не престанем да се молим” у свом срцу. То је направило разлику у мом животу.