Начини божанске комуникације

Препознавање када Бог говори захтева веру и поверење. Вера је увек усидрена у Исусу Христу. Такође, морамо да имамо поверење у Њега. Он jе рекао:

„Гле, рећи ћу ти у уму твоме и у срцу твоме, Светим Духом, који ће сићи на тебе и који ће боравити у срцу твоме.

„Сада, гле, ово је Дух откривења” (Учење и завети 8:2–3).

Али откривење и божанско усмерење не долазе једноставним чекањем на духовну објаву. Морамо деловати. Баш као што ми је супруга рекла да урадим са својим говором за конференцију, понекад морамо једноставно „почети”.

Када смо Изабел и ја служили као вође мисије у Мисији Француска Лион, морао сам да одредим где сваки мисионар треба да иде у оквиру мисије и када да дам задужење. Открио сам да ће ме Дух водити ако се будем молио за помоћ, а затим користио своје најбоље расуђивање. Када би све било на свом месту, примио бих потврду.

У свом тренутном позиву, идем у кочиће широм Цркве ради реорганизовања председништава кочића. Док мој сарадник и ја интервјуишемо појединце, примамо мисли, осећања и утиске. Затим се саветујемо и молимо заједно. На крају долази откривење, и Господ нам потврђује кога је позвао да служи.

То је процес препознавања када Бог говори и откривања Његове воље. Морамо показати да смо спремни да делујемо са вером и поверењем.

Важан начин на који Бог говори својој деци је преко пророка. Имати пророка на земљи данас је сјајна вест! Он прима откривење од Бога да води и усмерава Цркву (видети Амос 3:7). Такође, можемо примити вођство и заштиту када следимо Његова учења. То није увек лако, али Господ нас је упутио да следимо пророка „са свим стрпљењем и вером” (Учење и завети 21:5).

На пример, проглас „Породица: Проглас свету” показао се као пророчки од када је уведен пре 30 година. Бави се многим проблемима за које нисмо знали да ћемо их имати и даје смернице за које нисмо нужно знали да ће нам бити потребне – али сада јесу. Пророково вођство не мора увек бити оно што желимо да чујемо. Не мора бити у складу са тренутним вредностима у друштву. Без обзира на то, бићемо вођени и заштићени када следимо пророка.

Постављајте питања и тражите одговоре

У раним данима Обнове, Бог је често говорио у одговору на искрена питања пророка Џозефа Смита и других. Док су Џозеф и Оливер Каудери радили на превођењу Мормонове књиге, дошли су до Спаситељевих учења о крштењу (видети 3. Нефи 11:23–33). Желели су да сазнају више и отишли су у шуму да се помоле. Ускоро им се указао Јован Крститељ и обновио власт да крсте урањањем за опрост греха.

Други пут, Џозефова супруга, Ема, изразила је забринутост због нереда који су остављали мушкарци који су пушили луле и жвакали дуван на састанцима. Џозеф је изнео проблем пред Господа и примио откривење – „Реч мудрости” (Учење и завети 89:1) – о здравим обичајима за физичку и духовну добробит Божје деце.

Ови случајеви – и многи други – подсећају нас да је у реду имати питања све док тражимо одговоре у правом смеру. Ако изнесемо своја питања Господу, наћи ћемо одговоре. Понекад ће одговори доћи одједном. Међутим, одговори чешће стижу „редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде” (2. Нефи 28:30). Можда ћемо морати да чекамо на одговоре који ће нам помоћи да учимо и напредујемо, али Бог ће нам одговорити у складу са својом вољом, начином и временом.

Када морамо да чекамо Бога да нам се обрати, важно је да се држимо онога што знамо и искустава која смо имали. У супротном их можемо изгубити. Не желимо да сумњамо у прошла искуства са Духом само зато што нам је то сада проблем. У тим тренуцима треба да се вратимо својим мислима и сетимо се како смо се осећали када смо били блиски Богу.

Алма је једном поставио ова аналитичка питања народу у Зарахемли:

„Родисте ли се духовно од Бога? Примисте ли обличје Његово на лица своја? Доживесте ли ту снажну промену у срцима својим?

А сад гле, кажем вам, … ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?” (Aлма 5:14, 26).

Требало би да се побринемо да се сетимо духовних искустава и да их не гурамо у страну. Требало би да се редовно питамо: „Могу ли се сада тако осећати?” То нас јача онда када се чини да Бог ћути. Такође, у стању смо да боље препознамо прилике када нам Он говори.

Комуникација са нашим Небеским Оцем је жива. Ми чинимо свој део да га одржимо живим активним тражењем и стварањем прилика за божанску комуникацију. Можемо се редовно и усрдно молити Богу за мир, утеху и вођство. Можемо проучавати Његову реч у Светим писмима и осећати утицај Духа. Такође, можемо следити пророчко вођство.

Када смо повезани са нашим брижним Оцем на Небу, можемо бити оруђе у Његовим рукама да Му помажемо у Његовом чудесном делу. Обраћањем пажње на запажања и подстицаје које примамо, можемо помоћи другима да осете да их Бог познаје и воли и жели да разговара са њима.

Уверење да Бог чује и говори својој деци је огроман благослов. Редовна божанска комуникација са Њим пружа нам потребно усмерење за животно путовање.