Како нам наши завети помажу да се ослањамо на Божју моћ?

Фотографија: Бен Џонсон

Свако од нас има прилику да склопи свете завете са самим Богом небеским. Ове завете склапамо када учествујемо у свештеничким обредима. Када држимо своје завете, Он нас благосиља својом моћу.

Сетимо се пророчког усмерења председника Расела М. Нелсона о томе како приступити Божјој моћи: „Сваки мушкарац и свака жена који учествују у свештеничким обредима и који склопе и држе завете са Богом имају директан приступ Божјој моћи.” Овај директан приступ Божјој моћи је дар који Он великодушно дели са својом децом.

Како изгледа ова моћ која произилази из држања завета које склапамо кроз свештеничке обреде, у вашем свакодневном животу? Како се жена завета ослања на ову божанску моћ?

Надам се да ће вам лични пример помоћи док радите на духовно окрепљујућем делу да лично сазнате шта значи бити дариван Божјом моћу.

Једног дана сам примила текстуалну поруку од своје снаје Ејми: „Помоли се за Доти.”

Моја унука Доти није спавала претходну ноћ. Ејми је била будна целу ноћ са њом и рекла је да је Доти у грозници. Ејми јој је дала неки лек, али Доти је и даље била врућа и немирна. А мој син Конор је био на пословном путу и по распореду је требало да буде одсутан још два дана.

Када је коначно свануло, Ејми је пронашла Доти са поплавелим уснама. Руке су јој такође биле плаве и хладне на додир. Ејми је одмах имала утисак: „Одведи Доти код педијатра.” Послушала је тај подстицај, позвала је ординацију педијатра, и уверили су је да ће Доти одмах бити примљена.

Срећом, ординација педијатра је преко пута куће моје маме. Ејми је примила утисак да вози поред мамине куће. Моја мајка је радила у свом дворишту и била је срећна да преузме Дотину четворогодишњу сестру, Голди, док је Ејми одвела Доти код педијатра. То је био одговор на Ејмину забринутост због потребе да води рачуна о Голди и да се у исто време побрине за Доти.

Педијатар је открио да Доти има упалу плућа, вероватно од аспирације воде за време купање неколико дана раније. Доти је лечена антибиотицима и провела је остатак дана у мајчином наручју, у усправном положају да јој се отворе дисајни путеви и олакша дисање.

Понудила сам се да купим вечеру на путу кући. И Ејми ми је дозволила, на чему сам била захвална. Питала сам се како се Ејми снашла после непроспаване ноћи, стреса због болесног детета и потребе да се побрине за Голди.

Ушла сам у њихову кућу са кесом купљене хране и пронашла Ејми и девојчице у миру. У Ејмином кораку се осећала живост и светлост јој је озарила лице. Била је мирна, иако ју је очекивала још једна ноћ саму са болесном Доти. Није се плашила. Била је самоуверена. Био је то мир који је пркосио разумевању. Само сам хтела да седим у том тренутку и упијам га.

Ејми се труди да држи своје завете са Богом и благословена је Његовом оснажујућом моћу. Дух ју је подстакао на кораке које је предузела да би се побринула за Доти. И Господња моћ је увећала њену способност да се позабави потребама своје породице са стрпљењем и љубављу и мирним уверењем да ће све бити добро.

То је благослов Божје моћи, доступан преко светих завета и због Спаситељеве жртве помирења. Та моћ нас преображава, јача, смирује, даје нам самопоуздање, доноси мир, и увећава нашу способност да испунимо своје божански одређене одговорности као жене.