„Припадање у Божјем плану и у храму”, Лијахона, март 2025.
Припадање у Божјем плану и у храму
Три начела нас подсећају да сви можемо примити благослове које Бог нуди својој деци.
Фотографија Храма Баранкиља Kолумбија ауторке Лесли Нилсон
Седео сам у групи чланова Цркве. Никада се раније нисмо срели, али сви смо имали нешто заједночко: били смо самци.
Сада, мала дигресија. У Јеванђељу Исуса Христа, нисмо дефинисани обележјима. Наш прави идентитет, поучио је председник Расел М. Нелсон, јесте да смо ми „дословно духовна деца Божја”. Разумем да из потребе неке чланове Цркве називамо самцима. Постоје практични разлози за то. Али понекад, као што се чинило да је случај у овој ситуацији, то може допринети да се чланови осећају као странци. Чак може спречити да се осећају потпуно укључени у Божје благослове спасења и узвишења.
Видите, разговарали смо о храму – и неки људи у групи су сматрали да их то што су самци искључује из примања пунине храмских благослова. Разумем; када нисте у браку у Цркви која је усредсређена на породицу, може бити тешко видети како се уклапате. Али такође знам да Господ не суди да ли је особа достојна да прими обећане благослове на основу спољашњег изгледа или обележја. Он „гледа у срце” (1. Самуилова 16:7) и чини своје благослове доступнима свима који изаберу да Га следе. Верујем у то свим срцем. Дакле, са тим на уму, ево три начела која помажу свецима последњих дана који су самци да знају да припадају у Божјем плану и у храму.
1. Бог је осмислио свој план за свако своје дете.
Због тога што је нови и вечни завет брака потребан за узвишење, може се чинити да Божји план није за оне који су самци (видети Учење и завети 131:1–3). Али старешина Патрик Кирон је поучио: „Предиван план нашег Оца, чак и Његов ’невероватан’ план, осмишљен је да вас доведе кући, а не да вас удаљи од ње. Нико није направио препреку и поставио некога тамо да вас окрене и удаљи. У ствари, сасвим је супротно. Бог је у неуморној потрази за вама. Он ’жели да сва Његова деца изаберу да се врате Њему’, и користи сваку могућу меру да вас врати.
Бог не намерава да ускрати самцима уживање у благословима које Он нуди. Председник М. Расел Балард (1928–2023), вршилац дужности председника Већа дванаесторице апостола, поучио је: „Света писма и пророци последњих дана потврђују да ће свако ко је веран у држању јеванђеоских завета имати прилику за узвишење.” Свака душа има велику вредност у очима Небеског Оца – толику да је Он послао свог Јединорођеног Сина да умре и откупи нас све од греха како бисмо могли имати дар вечног живота (видети Јован 3:16–17; Учење и завети 18:10–12).
Ако се живот одвија другачије него што очекујемо, можемо се наћи у ситуацију да доведемо у питање своју сврху у Божјем плану. Ипак, Његов план никада није гарантовао да ће наши животи изгледати исто. Не знамо какве се радости, разочарења, успеси или туге могу наћи на нашем путу. Председник Далин Х. Оукс, први саветник у Првом председништву, је рекао: „Има толико тога у томе што не знамо да је наша једина сигурност да се уздамо у Господа и Његову љубав према Његовој деци.”
Можда не знамо зашто наш пут изгледа онако како сада изгледа. Али уздање у Бога и у Његову љубав може донети јасноћу о томе како је Он осмислио свој план за сву своју децу – укључујући и вас.
Фотографија унутрашњости центра за посетиоце храма Рим Италија, аутора Масима Кршонеа
2. Храм има личне благослове за свакога.
Можемо мислити да се печаћења односе само на мужа и жену. Али поред уједињавања парова са Господом, печаћења уједињују породице заувек. Захваљујући печаћењима, сва Божја деца могу да уживају у вечним благословима ако држе своје завете.
Моћ печаћења потврђује све свештеничке обреде на небу и на земљи. Старешина Д. Тод Кристоферсон, из Већа дванаесторице апостола је поучио: „[Моћ печаћења] чини спасење појединаца и породично узвишење свеопште доступним Божјој деци где год и кад год да су живели на земљи. Ниједна друга теологија, филозофија или власт не могу да парирају таквој свеобухватној прилици. Ова моћ печаћења је савршени показатељ правде, милости и љубави Божје.” Благослови које Господ нуди су толико свеобухватни да су доступни свима који склопе и држе завете са Њим.
Можемо боље разумети како је Божји план свеобухватан када служимо у дому Господњем. Време у храму, поучио је председник Нелсон, „помоћи ће вам да мислите целестијално и да стекнете визију о томе ко сте заиста, ко можете постати и какав живот можете имати заувек.” Такође је објаснио да ће нам служење у храму дати заштиту, јаче сведочанство, утеху, лично откривење, увећано знање и моћ, и веће разумевање Божјег плана.
Без обзира да ли смо у браку или самци, храм има личне духовне повластице за све нас – то је место које јача и оснажује све који желе блискост са Богом. За више, погледајте бочну траку „Оснажени служењем Богу у храму”.
3. У храму можемо продубити свој однос са Исусом Христом.
У храму средишње место има Исус Христ. Он је у средишту Божјег плана и разлог због ког сви можемо примити спасење и узвишење. Председник Нелсон је поучио: „Дом Господњи је дом учења. У њему нас Господ поучава на свој начин. У њему сваки обред поучава о Спаситељу. У њему учимо како да раздвојимо вео и јасније комуницирамо са небом. У њему учимо како да укоримо противника и црпимо Господњу моћ свештенства да ојача нас и оне које волимо. Колико свако од нас треба да буде ревносан да тражи уточиште у њему.”
Можемо наћи уточиште и припадност у храму тражећи Спаситеља у обредима и заветима. Чинећи то, наћи ћемо доказе да нас Он воли и да „сви су пред Богом једнаки” (видети 2. Нефи 26:33). Због Његове љубави према нама, Он жели да створимо „вечне везе” са Њим и добијемо приступ „посебној врсти љубави и милости” кроз наше завете. Ако склопимо и држимо храмске завете, можемо ојачати свој однос са Њим, који нам доноси „наду, радост и оптимизам током нашег живота” – без обзира на наше околности.