„Служба апостола: Дело које нико други не може да обавља”, Лијахона, март 2025.
Служба апостола: Дело које нико други не може да обавља
Како служба Господњих савремених апостола широм света трајно дотиче појединце.
Веће дванаесторице апостола стоје као сведоци Исуса Христа у целом свету. Њихов позив је јединствен и тежак. Након што су позвани да служе, затварају врата својим истакнутим каријерама како би посветили своје укупно време и таленте благосиљању других. Сваки доноси јединствене дарове и таленте у свој позив, усавршени доживотним служењем, јеванђеоским поучавањем и учењем, и превазилажењем изазова са вером у Господа.
Старешина Роналд А. Разбенд, из Већа дванаесторице апостола и његова супруга, Мелани, управо су се сместили на своја места да слушају школски божићни концерт свог унука када је директор пришао и упитао да ли би старешина Разбенд поздравио публику.
Док је стајао и гледао гомилу и музичку групу – сви нестрпљиви да програм почне – помислио је да гостима само пожели добродошлицу и да имају дивно вече. Али онда се сетио свог апостолског позива да увек стоји као посебан сведок на свим местима. „Даме и господо”, рекао је он, „не могу да пропустим прилику [у ово] време прославе Христовог рођења да посведочим о Његовом имену и Његовој служби”.
Где год да иду, кога год да сретну, порука апостола је потврда Исуса Христа као откупљујућег Сина Божјег. „Прво и најважније, све време, ми смо сведоци живе стварности Господа Исуса Христа”, рекао је старешина Дејвид А. Беднар.
„Исус Христ је разлог зашто смо овде”, рекао је старешина Дејл Г. Ренланд сестрама Потпорног друштва на духовном скупу у Лондону прошле године. „Поуздано знам да Он живи! … Право чудо се дешава у вашем животу када то лично знате.”
„Како да помогнем да се изгради њихова вера у Исуса Христа?”, рекао је старешина Квентин Л. Кук члановима у Сиднеју, Аустралија, препричавајући како је то питање обликовало његове поруке дуги низ година.
Њихова учења откривају осећај хитности и жеље коју осећају да се други уздигну у светости да виде и осете Спаситеља и доживе Његову помирбену благодат (видети 3. Нефи 11:15). Њихова учења су испуњена љубављу и разумевањем. Њихова молба да се покајемо је блага, али одлучна. Њихова жеља да чланови напредују у ономе што је Божје је очигледна као што је неоспорна. Када људи чују сведочанство апостола, срца могу бити дирнута и животи се мењају.
Сведоци Исуса Христа
Сваки апостол доноси јединствене таленте и искуства у своје задужење. Сваки је био успешан у својој каријери. Сваки је другачији по личности и стилу, али деле заједничке квалитете. Срећни су, позитивни и пуни охрабрења и добро је имати их у близини. Веома често, они који упознају апостола Исуса Христа одушевљени су њиховом љубазном и искреном природом.
Постоји хитност у вези са оним што апостоли треба да чине – подстицај да благослове, донесу утеху и сведоче.
„Већ три деценије ми је част и повластица да се дружим са члановима Већа дванаесторице апостола Цркве Исуса Христа светаца последњих дана”, рекао је председник Џефри Р. Холанд, вршилац дужности председника Већа дванаесторице. „Без изузетка, сваки од тих људи ми је помогао да постанем бољи ученик Исуса Христа.
Када смо се недавно окупили ради фотографисања већа, осетио сам неизмерну захвалност што сам део сталног поретка древних и савремених ученика Исуса Христа.
Имена и лица … у овом већу мењају се током времена, али оно што је битно остаје: сваки апостол је прихватио дужност ’[да буде посебан сведок] имена Христовог у целом свету’ [видети Учење и завети 107:23]. Никада се ниједан дражи посао не би могао дати некоме, нити некој финијој групи људи да га обавља.”
Старешина Дитер Ф. Ухдорф говори на посебној конференцији подручја Јерусалим у BYU Jerusalem Center 22. априла 2023.
„Осећања захвалности за Спаситеља преплавила су ме данас док смо говорили о Његовој жртви на две посебне локације”, рекао је старешина Дитер Ф. Ухдорф, у време обиласка светих места у Израелу 2023. године. „Посетили смо Вртну гробницу”, где је тело Христово могло бити положено.
„Такође смо посетили подручје које неки сматрају Гетсеманским вртом. Док смо ходали међу вековним маслинама, слушали смо стихове из Светих писама који описују Спаситељеву свечану жртву у наше име у врту и на крсту.
Болно искуство Исуса Христа у Гетсеманском врту и на крсту заслужује наше потпуно поштовање и потпуну побожност. Исто тако, дивни догађаји који су се догодили трећег дана након Његовог распећа заслужују да заузму место страхопоштовања и вечне захвалности у нашим срцима и умовима.
Као Христов ученик, благословен сам што могу да прогласим своје сведочанство да Он живи!”
У објави на друштвеним мрежама о поштовању према Господу, старешина Герит В. Гонг је охрабрио: „Хајде да увек говоримо са топлином и побожном захвалношћу за Божје дело и славу и заслуге, милост и благодат Исуса Христа и Његову помирбену жртву.”
Припрема апостола
„Господу је потребно много времена да школује апостола”, рекао је председник Расел М. Нелсон. „Када се тај мушакарац позове у Дванаесторицу, Господ има нешто јединствено – Очекује да тај мушкарац да свој допринос.”
На путу сваког апостола налазе се провере – „испити храбрости и стрпљења” – увек у истраживању душе, понекад опасне по живот.
„Увек постоји провера”, рекао је председник Нелсон, описујући рад у Господњој служби. „Да ли сте спремни да радите оно што је заиста тешко? Једном када покажете да сте спремни да урадите свој део, Он ће вам помоћи.”
Током обраћања члановима у Аустралији, старешина Кук је дао опис свог искуства и рекао како су се чланови Већа дванаесторице апостола осећали неприпремљено и неадекватно баш као што се вође одељења понекад осећају. „Бити апостол, у служби Господњој, изазива осећај понизности”, рекао је он.
Као новопозвани апостол, старешина Нил Л. Андерсен је објаснио да, иако се осећао неадекватним и понизним, нашао је утеху у томе што га је Господ благословио са најмање једном квалификацијом: „Знам савршено и сигурно моћу Светог Духа да Исус јесте Христ, Љубљени Син Божји.”
„Питали су ме какав је осећај бити најновији апостол”, рекао је старешина Патрик Кирон дан након свог позива у Веће дванаесторице.
„Преплавиле су ме све замисливе емоције, и знам да је то далеко изнад мојих способности. Али ћу се молити за помоћ. Апсолутно верујем у Оца на Небу који нас воли и Његовог Сина, нашег Спаситеља. И знам да ће Они помоћи. Рачунам на то. И потрудићу се да временом постанем нешто попут апостола кога бисте могли замислити у својој машти.
И тако овог дана када се мучим, 24 сата након позива, да се помирим са овим, ако имате дан када се осећате растрзано … изван незамисливог, па, потпуно вас разумем.”
Председник Расел М. Нелсон предводио је делегацију црквених вођа, укључујући старешину Герита В. Гонга, у посети краљу и краљици Тонге 2019. године. Апостоли се састају са достојанственицима и шефовима држава у својој улози да отворе врата народа проповедању Јеванђеља. Много година је потребно да се апостоли припреме за свој велики задатак, рекао је председник Нелсон.
Амбасадори у свету
Позивајући се на стих Учења и завета 107:23, у којем Господ позива Дванаесторицу апостола у својству „посебних сведока имена Христовог у целом свету”, председник Нелсон је приметио: „Сваки члан Дванаесторице је апостол за цео свет. Он мора да учи о сваком делу света, као и о људима, језицима и историји.”
Њихов рад се протеже широм света. Састају се са шефовима држава, локалним достојанственицима, медијима и члановима Цркве у великим и приватним окружењима. Сати могу бити дуги и захтеви велики. Као амбасадори Господа Исуса Христа, њихови животи више нису њихови.
Током густо резервисане, 12-дневне светске турнеје службе прошле године у шест европских земаља – где је спавање често било током ноћног лета између земаља – старешина Д. Тод Кристоферсон се састајао са вођама владе, пуновременим мисионарима и локалним члановима Цркве.
Значајан је био састанак са министарком културе и медија у Хрватској, где је понудио црквену помоћ за многе избеглице које су преплавиле њену земљу из ратом разорене Украјине. „Открили смо да постоји много различитих начина … за сарадњу, посебно [у помагању] онима који су у великој потреби”, рекао је старешина Кристоферсон.
Након посете локалним вођама у Дар ес Саламу, у Танзанији, како би најавио донацију Цркве великом хуманитарном пројекту 2024. године, старешина Гари Е. Стивенсон састао се са члановима и мисионарима.
Током деветодневног путовања у неколико афричких земаља прошле године, старешина Гари Е. Стивенсон посетио је здравствени центар Макубури у Дар ес Саламу, у Танзанији, где Црква помаже да се прошири центар. „Када видимо служење које се пружа мајкама и деци овде”, рекао је старешина Стивенсон, „наша срца су дирнута”.
За обележавање 30. годишњице Цркве у Камбоџи, старешина Ренланд се састао са премијером Камбоџе, кога је описао као „изузетну особу”.
Апостол, бивши кардиолог, рекао је премијеру да је Црква Исуса Христа донирала скоро 2,2 милиона америчких долара како би се могао отворити кардиолошки центар у болници у Сијем Реапу, који се налази 320 км северно од Пном Пена, како би се побољшала здравствена заштита онима попут премијеровог ујака, који је умро од акутног коронарног синдрома.
Старешина Дејл Г. Ренланд рукује се са Самдеком Мохом Борвором Типадејом ХУН Манетом, премијером Краљевине Камбоџе, у Пном Пену 22. јануара 2024. године. Тај историјски састанак представља први пут да се вођа Цркве састао са шефом владе Краљевине Камбоџе.
„Имао сам повластицу да будем са члановима, вођама и мисионарима у Улан Батору, Монголији, и у Кјоту, Хирошими, Фукуоки, Сапороу и Токију, у Јапану”, рекао је старешина Улисес Соарес након посете области Азија Север 2024. „На сваком састанку или у личној комуникацији, осетио сам невероватну љубав и веру коју ови људи имају за Господа. Њихове чудесне приче о обраћењу дубоко су ме дотакле и ојачале моје сведочанство о Исусу Христу и Његовом обновљеном Јеванђељу на земљи.
„… Какав сам благослов имао да осетим Духа Господњег и Његову љубав међу овим великим Христовим ученицима у овим земљама.”
Дело апостола
Отварање врата пороповедању Јеванђеља у разним земљама је кључна апостолска одговорност: „Дванаесторица су послата, држећи кључеве, да отварају врата проглашавањем Јеванђеља Исуса Христа, прво нејеврејима, а онда Јеврејима” (Учење и завети 107:35).
Из искуства председника Нелсона као члана Дванаесторице, врата проповедању Јеванђеља су отворена другачије. Понекад је Дух радио на вођи владе све док „не би почео да мења став у вези са нама”, рекао је председник Нелсон. Други пут човек који није био вољан да разговара са црквеним вођама био је уклоњен са положаја, и Господ нам је дао „човека са којим смо могли да разговарамо”. У сваком случају, рекао је председник Нелсон, „порука [са неба] за мене је била иста: ’Дај цело своје срце. … Преузми ризик. Онда када не будеш могао даље, ја ћу ти помоћи.’”
Радост апостолског рада, кажу, долази када се направи равнотежа између изазовне потребе да се разговора са великим групама, као и да се служи појединцу. Они посећују чланове у њиховим домовима како би дали благослов, изразили захвалност или пружили потребан савет.
Старешина Беднар је рекао: „Господ шаље члана Већа дванаесторице на одређена места у одређено време где се сусрећемо са верним свецима последњих дана и другима који се често боре са проблемима или им је потребна утеха и сигурност. Бог оркестрира те комуникације. ”
Старешина Давид А. Беднар и његова супруга, Сузан, поздрављају људе након говора на састанку у Толуци, у Мексику, 5.новембра 2023. године.
Понекад је њихова служба веома јавна, као када је старешина Стивенсон учествовао на конференцији за новинаре високог профила у Најробију, у Кенији, која је емитована уживо на националној телевизији. „Питање које бисте могли имати … на уму је: ‘Шта је апостол?’” Старешина Стивенсон је рекао током емитовања: „Позвани смо да идемо међу народе света и сведочимо о божанском Сину Исусу Христу, Сину Бога живога.”
„Све је везано за Њега”, рекао је старешина Дитер Ф. Ухдорф. „Ми га представљамо. Све је везано за Бога и Његову величину и Његов значај за срећу Његове деце.”
Њихов посао је понекад ближи кући – дословно. Старешина Беднар је једног дана поправљао кров на својој кући и отишао у локалну продавницу да купи неке потрепштине. Носио је радну одећу: лежерне панталоне и ципеле, мајицу и бејзбол капу.
„Један човек ми је пришао док сам бирао своје потрепштине и рекао: ’Старешина Беднар, прерушеност не делује.’ Насмејали смо се, а онда је он упитао: ’Да ли би вам сметало да вас нешто питам?’
Одговорио сам: ’Па, зато сам ту.’
Одговорио је упитно: ’Како то мислите?’
Рекао сам: ’… Овде сам јер је Бог знао да ћемо се срести у овој радњи и да имате нешто да ме питате. Молим вас, само напред и кажите ми своје питање.’
Разговарали смо у пролазу око 15 минута, и покушао сам да му помогнем да пронађе одговор на своје питање. Да ли је била само случајност што сам срео овог доброг човека у локалној продавници? Или је ова епизода божански преуређена од стране вољеног Спаситеља који … је одговорио на бриге верног човека – појединца?
Не верујем да у делу Господњем постоји нешто као што је случајност. Вредност душа је велика у очима Божјим.”
Старешина Нил Л. Андерсен позира за фотографију 22. фебруара 2024. године у селу Џејми Кардинал Син, у Манили, на Филипинима, где је Црква обновила три резервоара за воду.
Суочавање са изазовима са вером у Господа
Огромни су и сложени проблеми са којима се суочавају данашњи апостоли. Они траже надахнуће док поучавају и служе светској заједници од више од 17 милиона чланова Цркве који пролазе кроз изазове као што су политички немири, порнографија, немилосрдни притисци друштвених медија или економска несигурност. Сукоб међу народима омета дело. Опадање традиционалних вредности нарушава друштвену стабилност.
Чланови Дванаесторице су свесни својих одговорности и жељни да изграде веру у све невернијем свету.
„Јасно је да моћ Господња утиче на вође Цркве, гурајући их са … преком потребом”, рекао је председник М. Расел Балард (1928–2023), вршилац дужности председника Већа дванаесторице апостола. „Питање које сви морамо себи поставити је: ’Да ли држимо корак са [нашим вођама]?’ Свако од нас мора бити спреман да одговори на то питање. Уверавам вас да је то предмет значајне дискусије у Већу дванаесторице апостола. … Ово није време за опуштање или одмор у нашим позивима. …”
„Морамо бити спремни да држимо корак са нашим вођама, пратимо сваки њихов продужени корак.”
„Као следбеници Исуса Христа, ми настојимо да постанемо попут нашег Спаситеља и следимо Његов пример у свему што радимо”, рекао је старешина Ухдорф. „Од самог тренутка када закорачимо на пут учеништва, видљиви и невидљиви Божји благослови се изливају на нас.
Без обзира где се налазимо, ви и ја данас можемо ходати путем учеништва. Будимо понизни и молимо се свом Небеском Оцу свим својим срцем и изразимо своју жељу да Му се приближимо и учимо од Њега.”