Небески Отац жели да говори са вама

Адама и Еву и све који ће живети после њих, анђео је поучио: „Покајаћеш се и призиваћеш Бога у име Сина заувек” (Мојсије 5:8).

Исус је поучио: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се” (Матеј 7:7). „Kад се молиш, … помоли се Оцу свом… у тајности” (Матеј 6:6). „Овако ћете се, дакле, молити: Оче наш који си на небу, нек се свети име Твоје” (Maтеј 6:9).

Исус се непрестано молио свом Оцу „[Он] изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој” (Лука 6:12). „И … оде на гору да се помоли” (Марко 6:46). „И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим” (Марко 14:32). Док је био на крсту, Исус се молио за војнике који су га разапели: „Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине” (Лука 23:34).

Света писма нас саветују да се „увек моли[мо]” (Лука 21:36; 2. Нефи 32:9; 3. Нефи 18:15; Учење и завети 10:5; 19:38; 20:33; 31:12). „Саветуj се са Господом у свему што чиниш, и Он ће те на добро упутити” (Aлма 37:37). Поред тога, ми „[дајемо] све хвале и част, које цела душа [наша] има моћ да поседује” (Мосија 2:20), препознајући све што наш Отац чини за нас.

Председник Расел М. Нелсон је објаснио: „Духовно самопоштовање почиње са сазнањем да је свако ново јутро дар од Бога. … Он нас чува из дана у дан и подржава из тренутка у тренутак (видети Moсија 2:21).”.

Нефи је рекао: „Будете ли послушали Духа који човека учи да се моли, знаћете да морате да се молите, јер зао дух не учи човека да се моли него га учи да не сме да се моли” (2. Нефи 32:8).

Детаљ са слике Christ Raising the Daughter of Jairus (Христ подиже Јаирову ћерку), аутор: Грег K. Olлсен

Са примером нашег Спаситеља и саветима анђела и пророка кроз векове, јасно знамо да треба да се свакодневно молимо да изразимо захвалност за своје благослове, и да стално имамо молитву у свом срцу. Имамо одговорност да комуницирамо са нашим Оцем.

Али што је још славније, наш Отац на Небу одговара на наше молитве. Промишљено питање у овом смртном свету је, како да боље примамо и разумемо одговоре, усмерење и утеху који долазе од нашег Оца?

Током својих више од седам деценија живота, знам да наш Отац говори са нама. Нисмо сами. Небеска бића бдију над нама и помажу нам када настојимо да следимо Спаситеља.

Примање одговора на наше молитве почиње са нашом вером у нашег Небеског Оца и у Његовог Сина, Исуса Христа. Исус је рекао: „Не бој се, само веруј” (Марко 5:36). Ми се уздамо у Њега, чинимо све што је у нашој моћи да држимо заповести, и тражимо Његову руку у свему. „Човек ни у чему не вређа Бога … осим оних који не признају његову руку у свему, и не послушају његове заповести” (Учење и завети 59:21).

Божја рука у нашим животима не значи да Он изазива зло или страшне трагедије у нашем свету. Међутим, значи да ће у вашим временима тешкоћа и неправедности, Он стајати уз вас, јачати ваше способности, тешити вас, и „посветити невоље [ваше вама] на корист” (2. Нефи 2:2).

Када имамо веру у Њега и држимо Његове заповести, природно учимо да боље чујемо Његов глас.

У септембру 1993, моје прве године у Врховним властима, председник Џејмс Е. Фауст (1920–2007), тада члан Већа дванаесторице апостола, позвао је моју супругу, Кети, и мене да присуствујемо духовном скупу на Brigham Young University са њим. Имајте на уму да је 1993. година била пре широке доступности паметних телефона, друштвених мрежа и интернета.

У свом говору, под насловом „The Voice of the Spirit”, (Глас Духа), председник Фауст је упозорио: „У вашој генерацији ћете бити затрпани мноштвом гласова који вам говоре како да живите, како да задовољите своје страсти, како да имате све. Имаћете до пет стотина телевизијских канала на дохват руке. Биће свих врста софтвера, интерактивних рачунарских модема, база података и огласних табли; биће десктоп издаваштва, сателитских пријемника и комуникационих мрежа који ће вас затрпати информацијама. … Глас који морате научити да слушате је глас Духа.”

Председник Бојд К. Пакер (1924–2015), председник Већа дванаесторице апостола, поучавао је о мирном, тихом гласу Духа када је препричао искуство Џона Бароуза, природњака, док је шетао са пријатељима кроз препун парк. Ево речи председника Пакера:

„Усред звукова градског живота [господин Бароуз] је чуо песму птице.

Зауставио се и слушао! Они који су били са њим нису је чули. Погледао је около. Нико други то није приметио.

Било му је криво да сви други пропусте нешто тако лепо.

Узео је новчић из џепа и бацио га у ваздух. Звонко је ударио у плочник, не гласније од песме птице. Сви су се окренули; чули су!

Тешко је издвојити од свих звукова градског саобраћаја песму птице. Али можете је чути. Можете је јасно чути ако се истренирате да слушате.”

Учења председника Пакера о Светом Духу дата су 1979. године, у време када је живот био много тиши и бука света много пригушенија него што је сада.

Председник Нелсон је поучио: „Ако више пажње посвећујете изворима са друштвених мрежа него шапутању Духа, онда се излажете духовном ризику.”

Председник Фауст је рекао: „Ако желимо да слушамо глас Духа, и ми морамо отворити уши, окренути око вере извору гласа, и постојано гледати ка небу.”

Тај глас Духа долази нашем разуму и нашим осећањима. „Казаћу ти у уму твом и у срцу твом Духом Светим који ће сићи на тебе и који ће боравити у срцу твоме” (Учење и завети 8:2). Слушајте своју савест – откривење често почиње тамо.

Молите се верујућим срцем

Одговори и утисци не могу се изнудити. Молимо се и чекамо верног срца. Неке одговоре нећемо примити у овом животу, али Господ ће праведницима увек слати свој мир (видети Јован 14:27). Одговоре често примамо када се молимо да помогнемо онима око себе. С времена на време, примамо их „редак по редак, пропис за прописом” (Учење и завети 98:12).

Глас са неба може доћи до нас у неочекиваним временима и на неочекиваним местима, али своје најзначајније прилике налазимо у тихим просторима и на светим местима. У тишини својих раних јутарњих молитви и размишљања, налазим необичне благослове. Свакодневно, лично, неометано читање Светих писама, иако је понекад рутинско, доноси глас Духа у наша срца као ватра у другим приликама.

С времена на време, утисци долазе специфично из онога што читамо, а у другим приликама, оно о чему размишљамо доноси одговор сасвим другачије природе. Сетите се речи старешине Роберта Д. Хејлса: „Када желимо да разговарамо са Богом, молимо се. А када желимо да нам Он говори са нама, истражујемо Света писма.”

Како се бука и ометања света ковитлају око нас, Господ је усмерио свог пророка према изградњи све више и више храмова. У овим светим домовима Господњим, када оставимо своје изазове напољу, али улазимо са својим молитвама и бригама, поучавамо се истинама вечности.

Пре годину дана, председник Нелсон нам је дао ово изванредно обећање: „Моја драга браћо и сестре, ево мог обећања. Ништа вам неће помоћи више да се чврсто држите гвоздене шипке од служења у храму онолико редовно колико вам околности дозвољавају. Ништа вас неће заштитити више од тога када се суочавате са мрачним сумаглицама овог света. Ништа неће више ојачати ваше сведочанство о Господу Исусу Христу и Његовом помирењу или вам помоћи да разумете Божји величанствени план. Ништа неће више умирити ваш дух у временима бола. Ништа неће отворити небеса више. Ништа!”

Свака генерална конференција доноси додатне обилне благослове. Наредног априла, још једном ћемо се састати на генералној конференцији да чујемо глас Господњи. Долазимо на генералну конференцију након што смо се помолили и припремили. Сваког од нас муче горуће бриге и озбиљна питања. Долазимо да обновимо своју веру у нашег Спаситеља, Исуса Христа, и ојачамо своју способност да се одупремо искушењу. Долазимо да будемо поучени са висина. Обећавам вам да ћете, када се припремите и уз молитву дођете на заседања генералне конференције, осетити одговоре на своје бриге, и знаћете да је „небеска рука” на вама.

Имајте вере да вам ваш Небески Отац говори. Заиста. Нека вам ваша вера у Њега и Његовог Вољеног Сина помогне да раздвојите вео и примите глас вашег Оца. Сведочим да је Он ту и да вас воли више него што се речима може описати.