Писмо онима који се муче да опросте

Драги пријатељи,

Осећати се повређеним или увређеним чини се да је универзално искуство. Људи око нас често говоре или раде ствари због којих се осећамо љутито, занемарено, увређено, омаловажавано или нецењено.

Пре много година, био сам повређен од стране некога у цркви. Био сам љут и узнемирен, и желео сам да се та особа извини, али она никада није. Покушао сам да заборавим шта се догодило, мислећи да ће бол и бес који сам осећао једноставно нестати.

Али носио сам та осећања беса са собом неколико година. Огорченост коју сам осећао према овој особи никако није престајала.

Једног дана сам разговарао са пријатељем о овој ситуацији. Дошла ми је на ум помисао:

Опрости.

Дух ме је подстакао да опростим овој особи према којој сам гајио толико беса. Био сам запрепашћен.

Како да опростим овој особи? Ја сам био тај који је био повређен, тако да сам заслужио да од мене траже опроштај, зар не?

Дуго сам се мучио у вези са овим подстицајем. Међутим, размишљао сам о примеру свог Спаситеља и Његовим учењима о опраштању:

„Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

„Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше” (Maтеј 6:14–15).

Чак и на крсту, Спаситељ је молио свог Оца да опрости војницима који су га разапели (видети Лука 23:34).

Такође, сетио сам се позива председника Расела М. Нелсона да „употребимо понизност, храброст, и снагу који су потребни и да праштамо и да тражимо опроштај. …

„… Ако вам се опроштај тренутно чини немогућим, молите се за моћ кроз помирбену крв Исуса Христа да вам помогне.”

Имајући све ово на уму, много сам се молио. Молио сам се свом Небеском Оцу, говорећи: „Ако је Твоја воља да опростим овој особи, отвори врата и помози ми да се то деси, јер ја немам снаге да то урадим сам”.

Следећег дана у цркви, нашао сам се лицем у лице са особом која ме је повредила. Вођен Духом, осетио сам да треба да је замолим за опроштај. Извинио сам се што понекад нисам био добар пријатељ и питао да ли може да ми опрости. Јесте, а заузврат ме је замолила за опроштај за оно што је она учинила. Опростио сам јој.

Оставио сам то искуство са олакшањем. Моја повређена осећања нису нестала одједном, али сам се осећао боље. Био сам ослобођен бола и туге који су ме мучили тако дуго. Могао сам да наставим у миру.

Понекад се може чинити немогућим опростити. Али задржавање беса само нас додатно повређује. Небески Отац не жели да наставимо да трпимо бол, тугу, и бес за које је Исус платио тако скупо за нас да будемо ослобођени. Зато што нас воли, Он жели да осећамо радост.

Мој пријатељу, молим те буди вољан да се одрекнеш терета који носиш. Дај га Спаситељу и пусти Његову љубав у свој живот. Немој бирати да задржиш повређеност. Уместо тога изабери Њега.

Сестра Кристин М. Ји, друга саветница у врховном председништву Потпoрног друштва, посведочила је: „Господ захтева од нас да опростимо за наше добро. Али Он не тражи од нас да то учинимо без Његове помоћи, Његове љубави, Његовог разумевања. Кроз наше завете са Господом, свако од нас може примити оснажујућу моћ, вођство и помоћ који су нам потребни да опростимо и да нам буде опроштено.”

Драги мој пријатељу, толико си вољен. Твој пут до опроштаја вероватно неће изгледати као мој. Али зато што смо сви деца Божја и толико смо вољени, Он ће се бринути за сваког од нас, у складу са нашим појединачним потребама. Он ће нам показати пут исцељења, чак и ако је потребно време.

Надам се да тражиш опроштај који је твојој души тако очајнички потребан. Надам се да су ти моје речи биле од помоћи, али што је још важније, надам се да ти је Дух посведочио о истини да нам Спаситељ може донети мир, олакшање, и целовитост.

С љубављу,

Твој пријатељ