Једноставни начини да постанемо христоликији у нашем послуживању

Франциско Лазаро Кампос де Соуса, Бразил

Током састанка председништва већа старешина, осетио сам жељу да упознам члана већа који није био активан, некога кога нисам упознао. Једног дана након куповине осетио сам потребу да одем у његов дом. Оклевао сам, али су се осећаји да га упознам појачали. Представио сам се и рекао оно што ми је пало на памет. Рекао сам му да је потребан Господу, и да је њему потребан Господ.

Он је поделио свој бол услед усамљености и других потешкоћа. „Наћи ћеш пријатеље у већу који ће помоћи и подржати те”, рекао сам му. Он је спремно прихватио мој позив и присуствовао Шабатним састанцима.

У почетку га нисам познавао, али Господ јесте и осетио је његово срце. Моје уверење је потврђено. Када послужујемо деци нашег Оца и молимо се да знамо њихове потребе, Господ нас води до њих. Ми делимо радосно искуство „поди[зања] руке обешене, и јача[ња] колена нејак[их]” (Учење и завети 81:5).

Ана Родригес Рамирес, Шпанија

Једног дана на мојој мисији, моја сарадница и ја смо биле подстакнуте да посетимо сестру у одељењу. Изрезали смо папирна срца и написали поруке љубави на њима да је подсетимо на њену вредност.

Стигле смо пред њену кућу, мислећи да неће бити код куће. Док смо постављали папирна срца, њен аутомобил се зауставио баш испред куће. Моја сарадница и ја смо покушале да се сакријемо да направимо пријатељско изненађење, али без успеха. Видела нас је.

Сестра је изашла из аутомобила са сузама на лицу. Загрлила нас је и рекла: „Вас две сте моји анђели. Увек сте ту када сте ми најпотребније. Хвала вам.”

Позвала нас је унутра и испричала нам о дугом дану у ком је имала тешку породичну ситуацију. Само смо је слушали. Изнели смо колико је Бог воли и да није заборавио кроз шта је пролазила. Читали смо Света писма са њом, и њен дом је био испуњен Светим Духом када смо отишли.

Ученици Исуса Христа су „вољни да… теш[e] оне којима је утеха потребна” (Мосија 18:9). Он се узда у нас да будемо део Његовог дивног дела – вишег и светијег послуживања. Када одвојимо време да упознамо људе и слушамо их, ми смо више опремљени да будемо Божји земаљски анђели.

Талија Родригез, Швајцарска

Молитва је саставни део послуживања попут Спаситеља. Молитва може започети нашу потрагу да сазнамо кога да благословимо. Може нам помоћи да разумемо небеску вољу у вези са тим како да благосиљамо. Молитва је такође кључни корак у учењу како да обављамо своју дужност.

Мој супруг, Марио, патио је од КОВИД-а у раним данима болести пре вакцинације. Бискуп је замолио једног старешину у нашем одељењу, Моронија, да му да свештенички благослов.

Због тога што није желео да се зарази вирусом и прошири га на своју породицу, Моронију је била потребна потврда са неба пре него што томе приступи. Клекнуо је у молитви са својом женом, чекајући мирно уверавање. Када су осетили мир, његова жена му је рекла: „Иди са својим оклопом, Морони”.

Када је ушао у наш дом, видели смо борца Господњег. Мој муж је пролио сузе радоснице када је видео брата како храбро долази да му да благослов који је желео. Било је то неописиво искуство.

Спаситељ је дошао преко свог слуге, нашег драгог брата Моронија, који је положио своје руке на Мариову главу и благословио га као што би то Христ учинио.

Жеизиани Мораис Фреитас Дуарте, Бразил

Једном сам послуживала сестри која је престала да долази у цркву. Током посета, поделила бих колико Спаситељ воли њу и њену породицу. Увек бих их позвала да дођу у цркву следеће недеље. Овај обичај се понављао много пута, али никада нису дошли. Осећала сам се обесхрабрено. Искушење да одустанем било је јако. Али сваки пут када смо моја сарадница и ја посетили њихов дом, имали смо одсјај неба. Увек бисмо их замишљале у храму, обучене у бело. Знале смо да морамо да наставимо да покушавамо.

После многих молитви и посета, коначно је дошао дан – породица је дошла у цркву! Наставили су да долазе сваке недеље. Породица је уложила напоран рад како би повећала своју веру и кренула заветним путем. Постало је очигледно да их је Јеванђеље ојачало.

На крају сам примила позив за њихово печаћење у храму. Док сам посматрала свети обред, нисам могла а да не пролијем сузе радоснице. То је било чудо.

Повремено сам желела да одустанем. Али сваки пут када сам их посећивала, видела сам храм. Бог ми је показао летимичан увид у Његов план за ову породицу. Користио ме је као своје оруђе да остане у контакту са њима. Захвална сам Му што ми је показао праву визију послуживања.

Радост и моћ послуживања се налази када постанемо благослов у нечијем животу, служећи им као што би Спаситељ то чинио. Врховна председница Потпорног друштва, Камил Н. Џонсон, поучила је да „кад год учините било шта да донесе олакшање другима – временски или духовно – …доносите им љубав Исуса Христа. Сведочим да ћете, када то чините, бити благословени да пронађете своје олакшање у Њему.”

Ми постајемо више попут Спаситеља у нашем послуживању када се окренемо Господу за помоћ у нашим напорима. Пратимо подстицаје, упознајемо оне којима служимо, молимо се за њих, помажемо им да склапају и држе завете и истрајавамо у нашим напорима.

Спаситељево послуживање – једном по једном – је добар пример за наше сопствено (видети 3. Нефи 11:15). Као што је старешина Хуан Пабло Виљар, из Седамдесеторице поучио: „Ако будемо следили Исуса Христа – Великог послужитеља – и послужујемо другима као што би Он желео, Он ће нас ојачати и оснажити. Кроз наше послуживање, можемо благословити туђе животе и пронаћи мир и радост у сопственом.”