Гласови светаца последњих дана
Најлепши дан
Господ је искористио домородачке корене мог оца да би му помогао да се измири са нашом породицом.
Мој покојни отац, Клод Рој, преминуо је 2015. године, недуго након крштења. До тада, моја мајка, браћа и сестре, и ја смо били чланови Цркве неко време, али деценијама је мој отац био одлучан да се не прикључи.
Временом, рекао је, „моје срце је отврднуло и нервирале су ме посете моје деце и унучади и желео сам да се изолујем од своје породице. Напетост у мојој кући је била све већа, а мој однос са супругом постао је затегнут.”
Отприлике у то време, почео је да прати своје канадске домородачке претке, који су били потомци народа Ми’кмак и Хурон-Вендат. Након што је пронашао заједницу Ми’кмак у близини места где је одрастао, позван је на забаву америчких домородаца.
Током вечери одржавања забаве, високи поглавица је раширио руке и замолио децу да дођу до њега како би их благословио. Проповед која је уследила о важности породице и потомака погодила је мог оца као гром.
У том тренутку је рекао: „Видео сам своју породицу како ми пружа руке док сам им ја окренуо леђа. Испунила ме је огромна, неописива туга као да ми се срце разбило у комаде. Знао сам у том тренутку да је Господ користио речи племена мојих предака да омекша моје срце. Знао сам да морам да се обратим свом Небеском Оцу и поправим штету коју сам нанео својој породици.”
Тата је почео да се мири са нашом породицом, тражећи опроштај од сваког члана породице. Следећи пример своје жене и деце, почео је да се моли и чита Мормонову књигу. Након што је прочитао многе историјске извештаје о америчком континенту, Мормонова књига му је постала ближа. Њена истинитост му је одмах потврђена.
„Окружен својом породицом, крстио сам се и постао члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана”, рекао је. „Био је то најлепши дан у мом животу! Сведочим о моћи примера љубави. 36 година моја супруга је одржавала своју веру и била ми је пример христоликости, ипак је моје срце отврднуло. Онда је један викенд све променио.”
Прича мог оца нас лепо подсећа да Спаситељеве „руке милости су испружене према [нама]” и да када се покајемо, Он ће нас заиста примити (видети Алма 5:33).