Сами су себи судије

Главна сврха стварања и нашег смртног постојања је да добијемо прилику да делујемо и постанемо оно на шта нас Господ позива…

… Нисмо благословени моралном слободом избора да радимо шта год желимо кад год хоћемо. Уместо тога, према Очевом плану, добили смо моралну слободу избора да тражимо вечну истину и поступамо у складу са њом…

Председник Далин Х. Оукс је истакао да нас Јеванђеље Исуса Христа позива да спознамо нешто и да постанемо нешто, праведним коришћењем моралне слободе избора…

[Па ипак], наша дела и жеље саме по себи не могу и неће нас спасити. „Пошто учинимо све што можемо”, са Богом се можемо измирити само захваљујући милости и благодати које долазе кроз Спаситељеву бесконачну и вечну жртву помирења…

Многи од нас можда очекују да ће наше појављивање пред судом Вечног Судије бити слично поступку у земаљском суду. Судија ће председавати. Биће изнети докази. Изрећи ће се пресуда. И вероватно ћемо бити несигурни и пуни страха док не сазнамо коначан исход. Али ја не верујем да је такав опис тачан…

Страх Господњи није невољна стрепња од доласка у Његово присуство да нам се суди. Напротив, то је очекивање да најзад морамо признати о себи „[оно] што заиста јесте, и „[оно] што ће заиста бити”…

Онда на крају, ми сами себи судимо. Нико неће морати да каже где треба да идемо. У присуству Господњем, признаћемо оно што смо изабрали да постанемо у смртном животу и сами ћемо знати где треба да будемо у вечности.