Нека нико не седи сам

У параболи о добром Самарјанину, Исус нас позива да приђемо једни другима и Њему у Његовој гостионици – Његовој Цркви…

Дух „места у гостионици” подразумева „да нико не седи сам”. Када дођете у цркву, ако видите некога самог, хоћете ли му, молим вас, рећи здраво и сести поред њега или ње? …

„Нека нико не седи сам” такође значи да нико не седи сам емоционално или духовно. Ишао сам са једним тужним оцем да посетимо његовог сина. Годинама раније, тај син је био узбуђен што ће постати нови ђакон. За ту прилику, његова породица му је купила први пар нових ципела.

Али у цркви, ђакони су се смејали њему и његовим ципелама. Његове ципеле су биле нове, али нису биле модерне. Посрамљен и повређен, млади ђакон је рекао да више никада неће ићи у цркву. Моје срце је и даље сломљено због њега и његове породице…

У Његовој обновљеној Цркви, сви смо бољи када нико не седи сам. Немојмо се на то привикавати или трпети. Искажимо искрену добродошлицу, поздравимо, послужујмо, волимо…

Данас се многи осећају усамљено и изоловано…

Постоји много разлога због којих можемо осећати да не припадамо у цркви – да, фигуративно говорећи, седимо сами…

Мосија 18:21 нас позива да спојимо наша срца у љубави. Позивам нас да се мање бринемо, мање осуђујемо, мање захтевамо од других – и, када је потребно, будемо мање строги према себи…

Заветна припадност се продубљује када прилазимо једни другима и Господу у Његовој гостионици. Господ благосиља све нас када нико не седи сам.