Увод

Моја драга браћо и сестре, састајемо се док оплакујемо смрт нашег вољеног председника, Расела М. Нелсона. Говорим вам као председник Већа дванаесторице, на ком положају сам већ био подржан у сваком нашем одељењу, кочићу и на свакој генералној конференцији у протеклих седам и по година.

Идемо напред с овом полугодишњом генералном конференцијом, настављајући како је планирано и са говорницима и музиком коју је одредио председник Нелсон након месеци припреме…

… Председник Нелсон је разумео вредност генералне конференције како би се пружиле смернице свецима у надолазећим месецима. Ми га поштујемо пратећи планирани распоред конференције који је он одобрио…

Моја кратка почаст – прикладна за ову конференцију и почасти које смо већ одали – јесте ова: Волео сам председника Нелсона и научио сам више о Јеванђељу и вођству у Јеванђељу из мог дугог пријатељства и дружења са њим него од било које друге особе коју сам лично познавао. Он је наш пример као слуга и следбеник Господа Исуса Христа.