Превише љута да се моли

„Нико ме не разуме!” Габријела је викнула док је залупила врата своје спаваће собе. Данас је био тежак дан. Неко у школи ју је исмевао. А када се Габријела вратила кући, била је мрзовољна и упала је у проблем са Мути (мамом).

Габријела се спустила на кревет и почела да плаче. Сузе су јој текле низ образе, а груди су јој се стегле од беса. Није волела тај осећај.

Сетила се да је у Школици научила да може да се моли Небеском Оцу кад год јој је потребна помоћ. Хтела је да се помоли да јој помогне да се осећа боље, али је била превише узнемирена да би се усредсредила. Затворила је очи и дубоко удахнула. Шта је могла да уради да се смири?

Након неколико секунди, пала јој је једна мисао на памет.

Размишљај о ономе на чему си захвална.

Отворила је очи и погледала по својој соби. На зиду је била слика Мути и Фати (тата). Габријела је волела своју породицу, чак и када је била разочарана њима.

„Захвална сам за своје родитеље”, рекла је.

Затим је помислила на своје рођаке Гвендолин, Лидију и Томаса. Увек су делили своје играчке са њом и засмејавали је. Волела је да се игра са њима.

„Захвална сам за своје рођаке”, рекла је Габријела.

Затим је погледала кроз прозор.

Сунце је залазило, а небо је било испуњено прелепим бојама – наранџастом, црвеном, жутом и ружичастом.

„Захвална сам на заласцима сунца”, рекла је Габријела.

А онда је помислила на још тога. Била је захвална за ручак који је данас појела у школи. Била је захвална је за своје пријатеље. Била је захвална за стан у којем је живела.

Било је забавно размишљати о ономе на чему треба да буде захвална! Габријела никада није схватала колико је добрих ствари у њеном животу.

Знала је да јој је Свети Дух дао идеју да мисли о својим благословима. Њено срце је сада било мирно. Осећала се спремном да се моли.

„Драги Небески Оче”, рекла је „Жао ми је што сам била љута на маму. Хвала ти што си ми помогао да се поново осећам мирно и срећно. Хвала Ти што си послао Духа Светога да ме подсети на моје благослове. У име Исуса Христа, амен.”

Изашла је из своје собе. Мама и тата су били у кухињи и спремали вечеру. Загрлила је маму.

„Жао ми је што сам се наљутила на тебе”, рекла је Габријела.

„У реду је”, рекла је мама. „Хвала ти на извињењу.”

Седели су за трпезаријским столом и благословили храну. Онда је Габријела добила идеју!

„Хајде да редом за столом свако каже нешто на чему је захвалан”, рекла је.

Тата се насмешио. „То је добра идеја.”

„Захвална сам за сапун”, рекла је мама.

Тата је на тренутак размислио.

„За пицу”, рекао је. Сви су се закикотали.

Затим је дошао ред на Габријелу. Већ је знала шта жели да каже.

Захвална сам за молитву

Илустрације: Симини Блокер