Свето писмо на свахилију

Џаред је ушао у Недељну школу и сео са својим друговима из разреда. Приметио је дечака кога није препознао како улази и седа неколико столица даље.

Џаредов учитељ, брат Трудген, насмешио се разреду. „Ово је Емануел”, рекао је. „Он и његова породица управо су се преселили у Аустралију. Ово им је прва недеља у нашем одељењу!”

Џаред је мислио да би могло да буде тешко бити у новом одељењу. Он ће покушати да буде Емануелов пријатељ.

Брат Трудген је извадио Света писма. „Хајде да сви окренемо 3 Нефи”, рекао је.

Џаред је отворио своја Света писма и погледао Емануела. Он није имао никаква Света писма.

Џаред му се широко осмехнуо и нагнуо се. „Здраво, ја сам Џаред”, рекао је. „Да ли би желео да делиш Света писма са мном?”

Емануел му је узвратио осмехом. „Хм, не знам много енглески”, рекао је. „Извини.”

„Који језик говориш?”

„Свахили.”

Џаред није познавао свахили језик. Он и Емануел нису много говорили током остатка часа.

Те вечери за вечером, Џаред је рекао својој породици о Емануелу.

„Чини се да је заиста фин”, рекао је Џаред. „Али не можемо да се разумемо баш добро.”

Мама је климнула главом. „Емануел и његова породица тренутно пролазе кроз много тога”, рекла је. „Морали су изненада да напусте своју земљу јер су се тамо дешавале лоше ствари. Оставили су све иза себе.”

Џаред се намрштио. Како би изгледало да сутра морате да напустите дом и преселити се у потпуно нову земљу? То би било јако тешко!

Волео бих да постоји нешто што могу да учиним да помогнем Емануелу, помислио је. Али шта?

Џаред није могао да престане да мисли на Емануела док се спремао за спавање. Сео је за свој сто са својом Мормоновом књигом и прочитао неколико стихова. Читање Светог писма увек је утицало да се боље осећа. Те вечери га је то такође подсетило да Емануел није имао никаква Света писма за читање. Џаред је затворио своја Света писма и загледао се у корице. Затим је скочио са столице и пожурио у ходник.

„Мама!” позвао је. „Мислим да знам како да помогнем Емануелу!”

Следеће недеље, Џаред није могао да дочека да види Емануела. Седео је са осталим ђаконима у цркви напред и чекао са новом Мормоновом књигом у крилу. Мисионари су му помогли да добије овај посебан примерак само за Емануела.

Када је Емануел ушао у цркву са својом породицом, Џаред се насмешио и махнуо му. Емануел је изгледао збуњено док је седао поред Џареда. Али очи су му се рашириле у осмех када му је Џаред предао Мормонову књигу.

„За мене?” Упитао је Емануел.

Џаред је климнуо главом.

Емануелове очи су засијале. Прегледао је странице своје нове Мормонове књиге. „Свахили”, рекао је. Насмешио се Џареду и принео књигу на груди. „Хвала!”

Џаред је осетио топлину у свом срцу узвративши осмехом. Знао је да не може да учини ништа боље за Емануела, а још увек нису могли да разговарају добро један са другим. Али то је било у реду. Нису морали да говоре истим језиком да би били пријатељи!

Илустрација: Кејт Неглеј