Previše ljuta da bi se molila

»Nitko me ne razumije!« viknula je Gabriela zalupivši vratima svoje spavaće sobe. Danas je bio težak dan. Netko ju je u školi ismijavao. A kad se Gabriela vratila kući, bila je mrzovoljna i upala je u probleme s Mutti (mamom).

Gabriela je pala na krevet i počela plakati. Suze su joj tekle niz obraze, a prsa su joj se stezala od ljutnje. Nije voljela osjećati se tako.

Sjetila se kako je naučila u Maloj školi da se može moliti Nebeskom Ocu kad god treba pomoć. Htjela je izreći molitvu kako bi joj pomogla da se bolje osjeća, ali bila je previše uzrujana da bi se usredotočila. Zatvorila je oči i duboko udahnula nekoliko puta. Što može učiniti kako bi se smirila?

Nakon nekoliko sekundi misao joj je pala na pamet.

Sjeti se stvari na kojima si zahvalna.

Otvorila je oči i pogledala po sobi. Na zidu je bila slika na kojoj su bili Mutti i Vati (tata). Gabriela je voljela svoju obitelj, čak i kada je bila frustrirana zbog njih.

»Zahvalna sam na svojim roditeljima«, rekla je.

Zatim je pomislila na svoje rođake Gwendolyn, Lydiu i Thomasa. Uvijek su dijelili svoje igračke s njom i nasmijavali je. Voljela je igrati se s njima.

»Zahvalna sam na svojim rođacima«, rekla je Gabriela.

Zatim je pogledala kroz prozor.

Sunce je zalazilo, a nebo je bilo ispunjeno predivnim bojama – narančastom, crvenom, žutom i ružičastom.

»Zahvalna sam na zalascima sunca«, rekla je Gabriela.

A onda se sjetila još stvari. Bila je zahvalna na ručku koji je danas jela u školi. Bila je zahvalna na svojim prijateljima. Bila je zahvalna na stanu u kojem je živjela.

Bilo je zabavno razmišljati o stvarima na kojima može biti zahvalna! Gabriela nikada nije shvatila koliko je dobrih stvari bilo u njezinu životu.

Znala je da joj je Duh Sveti dao ideju da razmisli o svojim blagoslovima. Srce joj je sada bilo mirno. Osjećala se spremnom moliti se.

»Dragi Nebeski Oče«, rekla je. »Žao mi je što sam bila ljuta na Mutti. Hvala ti što si mi pomogao da se ponovno osjećam smireno i sretno. Hvala ti što si poslao Duha Svetoga da me podsjeti na moje blagoslove. U ime Isusa Krista. Amen.«

Izašla je iz svoje sobe. Mutti i Vati bili su u kuhinji pripremajući večeru. Zagrlila je Mutti.

»Žao mi je što sam se naljutila na tebe«, rekla je Gabriela.

»U redu je«, rekla je Mutti. »Hvala ti što si se ispričala.«

Sjeli su za stol i blagoslovili hranu. Tada je Gabriela imala ideju!

»Hajdemo se izmjenjivati i neka svatko kaže nešto na čemu smo zahvalni«, rekla je.

Vati se nasmiješio. »To je dobra ideja.«

»Ja sam zahvalna na sapunu«, rekla je Mutti.

Vati je razmislio na trenutak.

»Pizza«, rekao je. Svi su se nasmijali.

Zatim je Gabriela došla na red. Već je znala što je htjela reći.

»Zahvalna sam na molitvi.«

Ilustracije: Simini Blocker